... nije Neuro-linguistic Programming, nego Nek Loženje Počne.

Sa 25 miliona dolara po epizodi ovo će biti najskuplja serija do sada.

Prag je mnogo lep grad .

Šteta ne poneti lepe uspomene.

Još jedan ružan primer u srpsko-hrvatskim odnosno hrvatsko-srpskim odnosima

Ovoga puta ostalo je samo na nivou verbalnog, što ne znači da će i neki drugi put na nekom drugom mestu. Teško je biti siguran sve dok  u udžbenicima istorije u Hrvatskoj i Srbiji, a češće kroz tisak i promidžbu i štampu i propagandu ima mesta za one koji Srbe prikazuju samo kao

četnike,.

odnosno  Hrvate kao ustaše .

 Sve dok se ovakve slike pojavljuju kao ilustracije celokupnih naroda, incidenata će biti. Uostalom, sa masovnijom upotrebom ovakvih slika svojevremeno je sve i počelo.

Samo okoreli hrvatski šovinista sve Srbe naziva četnicima, a srpski šovinisti sve Hrvate ustašama.

Svakoga, čini mi se, obeleži neki prizor iz detinjstva. Obično nasilna scena koja potresa  ili obeshrabruje, čije se značenje ukopča tek kasnije, u zrelim godinama. Jedna takva scena odigrala se na peronu železničke stanice Beograd Centar.

            Prokop, nedelja ujutro.

ili nedostatak iste

Zarđali skalpel seče sunce, ostavlja taman, crvenkast trag, na nebu. Pijem kafu za poneti. Meni se ovo ne dešava. Kamere za nadgledanje me prate. Zujanje se pojačava. Čujem dozivanja. Pritisak u ušima. Klupi nedostaje daska. Sedim preko puta. Žmurim, suze mi pune oči. Padaju na vrele obraze. Hladnoća čini da bole.

            Vetar je oduvao oblake s neba. Mesec i zvezde su plavi. Prave pustinju, zimu, severni pol.

            Ogledalo kom najviše verujem je prazno, slomljeno, zamagljeno. Vid mi se muti kada ustanem. Nije mi jasno šta se dešava

ujela me za obraz, i okrenula se na drugu stranu. osmehnuo

sam se, iako mi je došlo da zaplačem. zatim me je ščepala

za penis, dok sam čitao novine, i vratila se hitro na svoju

polovinu kreveta. uz osmeh. bio je

lep dan, sunce je

prodiralo kroz zatvorena prozorska okna, i razlivalo se po

posteljini. obrazi su joj bili rumeni, to sam mogao da

primetim i ako je nisam gledao direktno u lice.

Provodim dane u kući

i  kuvam

glancam podove i rernu i frižider

brinem o prljavim sudovima i uflekanim krpama.

Postajem dlakava tempirana bomba.

Mirna ruka što meša meso i luk i dodaje vodu

lovorov list i supenu kašiku aleve paprike

( zbog ukusa )

Dok sitno secka krompir i puši dve pakle dnevno.

Ne mogu da verujem!  Saint Valentine's day nisu izmislili moji profit oriented Ameri da bi prodali višak čestitiki i poklona od Božića! Ispade da je i to postojalo pre Amera. Još  mi  to i ovde neke trivunizuju/trivijalizuju.:)  Romantizuju takoreći. Ko je kome boginje, krompir, ogledalca, vatrenu vodu i explorer uvaljivao,o tome  još i mogu da raspravljam, ali ovo je veliki šok za mene. Još mi recite da je i običaj davanja  dijamantskih vereničkih prstena, koji u Japanu doživljava pravi bum, dobri  stari

Bistrim novine i dešavanja razna ovih dana, vidim da  skoro neprimećeno prođe kod nas velika vest  da je Filip Gordon, ex Brookings o kome sam vam na blogu često pisala, čovek koji je bio rajsing star američke spoljne politike a odbio je da učestvuje u Bušovim administracijama, vrlo verovatno novi sef  biroa za Evropu i Evroaziju pri Stejt departmentu. Imala sam čast da ga još pre par godina, prilikom predstavljanja američke spoljne politike

22. decembar je bio dan vojske sfrj.
eno kolega milan
expertski priča o tome.

ja se sećam proslava,
šepurenja, četvrta vojna sila na svetu?!
nije da nisam verovala...

i ministar se danas oglasio...kao
da se i on seća:

"Završavamo jednu izuzetno uspešnu godinu... koja je

Ma koliko se političari trudili da dokažu da se njihove međusobne igre tiču svih ljudi, one ne čine ništa osim zabave. Koja je sve manje zabavna. Većina igara odigrava se u uskom krugu i sve je više onih koji ne samo da ne žele da učestvuju, već ne žele ni da posmatraju taj igrokaz. Reče onaj Kinez da je svejedno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe. Ako se 'vladajuća klasa' međusobno obračunava u 'igrama moći' (ko je koga stigao u kukuruzu) to jednostavno 'ne lovi miševe' i ne donosi boljitak. Predstava, koja je sve dosadnija.

Ajde bre, malo strpljenja ... ovi penziši dosadiše bre ... ubi ih radoznalost i ’oće da znaju jel smo ih za one četiri godine poharali po zakonu ili ne ... sad će da se raziđu, žure po one tri hiljade kinti, pa da dveri otključamo i bude opet sve kako mi kažemo ...