Počela je, dakle, predizborna kampanja, te su predsednički kandidati krenuli u - kako se to danas lepo kaže - držanje konvencija. Prvi su se juče oglasili predsednik Tadić u Novom Sadu i kandidat Radikalne Stranke Tomislav Nikolić u Boru. Ovog drugog ostavljam po strani, za njega ionako nećemo glasati, zar ne? Nego me zanima šta nam je to poručio Tadić, čime je to

Nekada davno u zemlji preko sedam mora i sedam gora, sedam jezera i sedam peščara, sedam ravnica i sedam sitnica, je bila postojala jedna šuma. To nije bila čarobna šuma ali se završavala zidom. Zid je bio visok i masivan toliko da se mogao videti sa Meseca. U krug nigde na njemu nije postojala kapija ali su jasno štrčale kamere video nadzora. Unutar zida, ako bi se nekako prešao, video bi se dvorac koji je imao samo jedna vrata, sveže zazidana, a na svim prozorima su bile spuštene roletne. Ispred svakog zatvorenog prozora, kada bi se gledalo iznutra, je bila navučena teška crna

  

Svi mi, il' ogromna vecina imamo pravo glasa. Nejednakost postoji u nivou obrazovanja, nivou znanja, bogatstvu, pristupu medijima,  pristupu institucijama. Ova nejednakost  je sastavni dio realnosti i usprkos ovakvoj nejednakosti Robert Dohle u svom poznatom djelu "Who Govern" (Ko  vlada) zakljucio je da je politicka moc ili uticaj, suprotno kako mnogi misle, ipak  rasirena u politickom sistemu a ne koncentrisana u  malobrojnoj al' mocnoj eliti americkog drustva. Daklem sve fercera kako treba jer je politicka moc ipak pluralistickog a ne elitistickog karaktera. Od vremena

 

Сведочење: Седим у чекаоници здравствене установе. Гужва је. Слушалице у ушима гласно испоручују други свет у моју реалност. Полуодсутно посматрам људе сморене чекањем Годоа док медицинске сестре које убрзано пролазе не нарушавају устајалу атмосферу. Делимично комешање изазива лекар који се појављује на вратима ординације хитро се пробијајући кроз масу застајући тек пред старијим господином који нешто достојанствено и срдачно прича. Иако нису превише близу чује се да је у питању изражавање захвалности што наглашавају и  картонска кеса за вино и велика бомбоњера увијена у украсни папир који мењају власника у том игроказу. Доктор, после кратког нећкања захваљује уз одсечно: "Нисте требали" и одлази носећи кесу за вино и бомбоњеру. Старији господин се окреће према пуној чекаоници, бесциљно шарајући очима вади марамицу из џепа, брише чело, окреће се и одлази за доктором. Пауза ће се завршити за 10так минута а ја сам трећи на реду.

Нисам помислио да је доктор пристојан. Помислио сам: "Бедник".

.

Nakon najave Tomislava Nikolića da će osloboditi ubicu šesnaestoro radnika Televizije Srbije Dragoljuba Milanovića, porodice žrtava održale su sutradan (u četvrtak) konferenciju za štamou. Evo saopštenja koje su tom prilikom dobili novinari:

Saopštenje za štampu

Kandidat za Predsednika Republke Tomislav Nikolić počeo je svoju kampanju s mrtvima. Kao visoki funkcioner vlasti koja je 1999. namerno ostavila radnike Televizije Srbije da sačekaju bombe NATO, Nikolić se sada vratio svojim žrtvama, ne mogući da ih ostavi na miru. On već počinje da sudi, prelazeći

Iako sam želeo da pre finala pišem o nekim pozitivnim impresijama glede organizacije Eurosonga u Beograd (ali i o nekoliko propusta), „Kurir" je (ponovo?) objavio nešto što većina stanovnika Srbije percipira kao istraživačko novinarstvo. Ponovo je na naslovnoj osvanuo naslov „Pederbal" sa slikom dvojice muškaraca koji se ljube. Pre nego što iznesem

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

 

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Vlast je počela da deli sudbinu gradjana ... na one gradjane koji žive sve bolje ... i one koji žive sve gore...

Srk ...

Kod nas je politička scena podeljena ... na stranke centra ( one koje su se smestile

Pitanje poverenja:

Zabole te ledja, ti odeš kod lekara. Najboljeg ovde.  On ti kaže: "Mora da se seče". Malo te čudi, malo se plašiš. Neozbiljan si prema sebi. Stanje se pogoršava.

Mnogo volim kišu. Volim da je gledam iz svoje sobe kad se prosipa
obilno po lišću i kućama. Volim da je slušam kako šapuće ili
dobuje glasno dok čitam o nečemu sasvim drugom.
Kao da cita sa mnom i prati ritam reči i mojih misli koje odlutaju.

Volim da je osetim na sebi svuda.Da budem odjednom
potpuno mokra toliko da mi se oči zatvaraju pod težinom .
Ili da me

ili "Saniranje posledica umesto uklanjanja uzroka"

Već godinama unazad mogli smo biti svedoci raznih vrsta napada na male verske zajednice - protestanske provenijencije. Napadi su varirali od verbalnog nasilja pa sve do uništavanja imovine i verskih objekata koji pripadaju ovim verskim zajednicama. Radi podsećanja, navešću samo neke od njih i one koji su novijeg datuma, budući da je lista ovih incidenata veoma dugačka.

Ulazna vrata Adventističke crkve i staklena pregrada između ulaznog hola i crkvene sale provaljena su i razbijena u noći 20. januara 2002. godine. Prvog novembra 2005. nepoznati počinioci razbili su prozore na zgradi Adventističke crkve u Beogradu. U toku 2006. Godine U Kraljevu je bačen Molotovljev koktel na Evangelističku crkvu, kamenovana je zgrada Hrišćanske baptističke crkve u Novom Sadu, a katolička crkva "Svetog duha" u Novom Sadu je opljačkana. Možda jedan od najtežih incidenata se desio početkom 2007. godine kada je grupa nepoznatih počinilaca podmetnula požar u verskom objektu Hrišćanske adventističke crkve u mestu Stupar. Bezbroj puta, ulazna vrata Baptističke crkve u Novom Sadu a u kojoj pored ove verske zajednice bogosluženja vrše još i Evanđeoska ckva i Crkva Hrista Spasistelja i koja se nalazi samo 50 tak metara pore policijske stanice bila su demolirana i uništavana.

Црква, то су степенице

Jedna od važnih i omiljenih disciplina vlasti u Srbiji je pokazivanje ažurnosti. To nije ažurnost u smilu da se nešto radi brzo & na vreme (to bi bio viši nivo), već namera da građanstvu pokažu da uopšte nešto rade. Kao glavni stub tako shvaćene ažurnosti uzimaju se „propisi“, a omiljeni zaklon su famozna PROCEDURA i VLADAVINA PRAVA. Za razliku od ovog drugog koje gotovo nijedan predstavnik vlasti ne zna da vam objasni, procedure se svi drže „k’o pijan plota“.

Od igrokaza zvanog PROCEDURA, našim predstavnicima vlasti je omiljen onaj deo koji se odnosi na „pribavljanje mišljenja“, „traženje izveštaja“, „dostavljanje podataka“. Da budemo iskreni, ni pravosuđe  nije imuno na ovo glupiranje. Setite se kako je naš tužilac „tražio od B92 snimak prebijanja novinara“, iako se taj snimak svakih sat vremena vrteo na svim televizijama. Ali, to je procedura.

 

 

Tri godine kako su Kulturni Centar zatvorili dušmani (na neskrivenu radost moje a i ostalih žena, supruga i devojaka) pa se mi preselili 300m dalje u Srem.

Sedimo skoro dva sata Dejan i ja u Srem-u kod Mice i upražnjavamo Lozu.

Pustoš je svud oko nas. Nema čak ni Cijana nos da promoli. Mica sela za naš sto, puši i pije kafu iz nekakve šoljetine, nokšira. Nismo dovoljni sami