Iskrcavanje na Đavolje ostrvo za mene je značilo iskrcavanje direktno u scenografiju omiljenog filma. Linija od Trinidada do ostrva jedan je od nemirnijih morskih puteva, ispresecan jakim i pobesnelim strujama, slanim vetrom i mirisom Atlantika. To je miris koji u nozdrvama vratite kući, pa vas prati i proganja dok se meša sa prašinastim mirisom vojvođanske košave.

Đavolje ostrvo - Ile du Diable, pripada Francuskoj Gvajani i zajedno sa

Karađorđe Petrović, prota Mateja Nenadović, Božidar Grujović, Dositej Obradović, Miloš Obrenović, Vuk Stefanović Karadžić, knez Aleksandar Karađorđević, Vladimir Jovanović, Mihailo Obrenović, Svetozar Marković. Milan Obrenović, Nikola Pašić, Aleksandar Obrenović, Gavrilo Princip, Dimitrije Mitrinović, Petar I Karađorđević, Dimitrije Tucović, Ljubomir Davidović, Aleksandar Karađorđević, Pavle Karađorđević, Milan Stojadinović, Slobodan Jovanović, Petar II Karađorđević, Josip Broz, Dragoljub Mihailović, Dragoljub Jovanović, Milovan Đilas, Koča Popović,

Hondžu Ko (Harold Hongju Koh), predstavnik SAD na Međunarodnom sudu pravde u Hagu, bio je predmet zanimljive telefonske rasprave između predsednika Borisa Tadića i ministra inostranih poslova Vuka Jeremića...

BORIS TADIĆ: Ko je predstavljao Amerikance?
VUK JEREMIĆ: Ko.
BORIS TADIĆ: To te i ja pitam. Ko

VUK JEREMIĆ: On je.
BORIS TADIĆ: Koji on?
VUK JEREMIĆ: Ko.
BORIS TADIĆ: Čekaj, izgleda da se ne razumemo. Ko je juče govorio u Hagu ispred države koja se zove SAD?
VUK JEREMIĆ: Tačno, Ko.
BORIS TADIĆ: Mislim, kako se zove čovek?
VUK JEREMIĆ: Ko.
BORIS TADIĆ:Hoćeš li ili nećeš da mi odgovoriš na prosto pitanje. Ko je juče zastupao Ameriku?
VUK JEREMIĆ: Ko.
BORIS TADIĆ: Hoćeš ili nećeš?

PITANJE: Šta kog đavola znači ova magla što pada na Vojvodinu? Ekstremno deluje priča   o ukidanju autonomije. To jest, deluje kao naprasna, došla niotkuda (ok, znamo da nije niotkuda i znamo da je priča o Vojvodini stara i često paralelna s nekim kosovskim pričama, a na štetu Vojvodine, koliko god to zvučalo kao da nije u vezi jedno s drugim) i sve znamo - ali deluje kao da je  neko, odjednom,  pojačao nekakav program, gde neki sede i svađaju se. Ekstremno, naravno, zvuči i Vojvodina republika (malim slovom, još nije avanzovalo do odcepljenja) i deluje, ovako sa strane, kao da se njom bave samo neki marginalci političke scene.

Piše: Boban Stojanović  

S obzirom na to da sam/smo poslednjim postovima proizveli društvene skandale koji su prouzrokovali obajvljivanje kritika u medijima na račun Queerie, ipak, u svom tom haous, imao sam priliku da saznam nešto važno. Blog je zapravo - internet dnevnik.

Upravo zato, danas želim da sa vama podelim nekoliko momenata sa kojima se susrećemo mi, ničim izazvani skandal majstori.

Pre svega, želim da ovog paklenog dana, podelim svu duševnu bol koju mi je nanelo provlačenje mog imena kroz medije u kontekstu satanističkog blaćenja NjegoveSvetsostiPatrijarhaSrpskogGospodinaPavla.

Evo, stavljam crnu čipku preko lica, u rukavicama od satena sklapam ručice i molim za oprost.

Oprosti im oče, ne znaju šta rade.

Ime / Delo / Pojava / Značaj.....

...– bolje da svedem na...(..hm) :

Kićin Koš Rusima (Pionir '75 - Delo) ;
Liam Gallagher ( Uvek... - Pojava)
Al Pacino (Uvek... - Ime)

a može i :

Radanovićććććć (Delo, nikada

EXIT je postao meta napada, i to meta hakerske grupe koja sebe naziva Albanian Cyber Army. Albanski hakeri su preuzeli zvaničnu Fejsbuk stranu EXIT-a, koja broji preko 100.000 fanova. Međutim, ovaj napad se desio u zanimljivom trenutku za poznati srpski brend...

 Sati zivota za Petera Kanta (Peter Cantu)mogu se vec odbrojavati na prste samo jedne ruke.  Ovaj  35 godisnji mladic proveo je gotovo pola svog zivota iza resetaka teksaskog zatvora. Prije nekoliko dana  Teksas je odbio njegovu posljednju molbu za preinacenje smrtne kazne u dozivotnu robiju tako  da je sad gotovo sigurno da ce veceras umreti Peter Enthony Cantu vodja lokalnog ganga ciji je zlocin uzdrmao Houston tog juna sad vec davne 1993. 14godisnja Jenifer  i jena samo dvije godine starija drugarica Elizabeth vracale su se tog kobnog junskog predvecerja kuci. Kako bi ranije stigle  djevojcice   su se odlucile za precicu kroz gradski park, precicu koja ce  ih odvesti u smrt.

Kada sam prošli ponedeljak pisao text koji, bar mi je to bila namera, je imao za cilj da čitaocima nedeljnika Vreme predoči kako se - i bar delimično zašto - diže višenedeljna prašina oko srpske nacionalne avikompanije, ovaj poslednji reality show na javnoj sceni Srbije ušao je u samu završnicu: pretvorio se u kratkotrajno ali žestoko prepucavanje sada već bivšeg direktora

Kada sam, svojevremeno, pisao tekst o neurozama sumornih nedelja. nisam mogao ni pretpostaviti da će doći vreme kada će  nam i svi ostali dani u sedmici biti prilično neurotični. Naravno, to nisu mogli znati ni čuveni psihijatar dr Lajoš Ferenci, a ni štovani slobodni umetnik Reže Šereš. A, evo, prokleti virus je učinio svoje. Radimo od kuće, radimo on line, ne izlazimo, ne družimo se... i što je najgore ne dodirujemo se, ne kontaktiramo... na distanci smo. Sećate li se, npr, kada ste poslednji put zagrlili one koje volite i koji su vam bliski - majku, oca, dedove, bake, braću, sestre, unuke, prijatelje, ljubavnice....? Čini se da umesto neuroze sumornih nedelja, gotovo čitavu prošlu godinu možemo govoriti o neurozi svih sedam dana u sedmici.

Davno napisan test o neurozama sumornih nedelja prenosim u celini, tek toliko da se podsetimo koliko je nekada život bio jednostavniji - ljudi su samo nedeljom bili pomalo neurotični.

Kad sam sa nepunih dvadeset godina, jednog nedeljnog prepodneva, skupio hrabrost i prvi put seo u baštu hotela Moskva, oko mene su sedela sve starija gospoda, u ono vreme drugovi. Sede, a pred njima kafe i vinjaci. Svi čitaju Politiku. Sednem i ja, čekam, ali kelner nikako da me primeti. Mislim, to je zato što ne čitam Politiku. Skoknem preko do kiska, a na stolu sam ostavio cigarete F57 i šibicu, kupim Politiku, raširim i tobože čitam, a sve gledam kad će kelner. Međutim, kelner me uporno ne primećuje. Džaba mi cigarete, džaba mi i Politika. Shvatim da mladićima mojih godina nije mesto u kafani i pokunjeno, ko popišan, napustim baštu.

               Dok se klackala kući u prepunom avtobusu stoje ći na jednoj nozi i gledaju ći ne zainteresovano kroz zamazan prozor, nije ni zapažala saobraćajne znakove koji su je važno obaveštavali da je tuda zabranjen prolaz svim vozilima preko 3,5 tona. O ruci joj je visio ceger u kome se klatio jogurat udaraju ći je ravnomerno po cevanici, a njoj je bilo samo do toga da se što pre dovuče do mira i tišine njenog doma. Meškoljila se sa ne lagodom jer joj se znojavi brusfalter usecao u kožu i zato je postajala sve nevroznija.

koja je vaša omiljena ljiga svih vremena?

evo ja pravim top listu...

ne mogu da ih podnesem, al, baš:

1.omega  I go Away

2.Nazareth Love hurts

3.Urriah HeepJuly morning

neću više:)

ajde vi...

samo nema domaćih tipa crni leptir

to brišem:)