Povodom izjave Vladimira Vukčevića, tužioca za ratne zločine, da mu "Večernje novosti", Udruženje novinara Srbije i još neke institucije nisu dostavile gradju, koje je ovo Tužilaštvo tražilo radi utvrdjvianja odgovornosti pojedinih urednika i novinara za govor mržnje i ratnohuškačku propagandu krajem osamdesetih i

Lepa reč, ne znam zašto mi pada napamet u poslednje vreme, ali nema ni veze.

Otvaram blog za koju god temu, tamo kod Zili smo ga zapušili, srećom je zatvoreno, pa da pređemo u moju kafanu.

Poruka na margini (Budimac™), drugu Omegi, pošto vidim da se raznežio tamo na kraju bloga, kad je napokon shvatio da je preterao: druže, ako te opet banuju (a neće), kod mene možeš uvek da gostuješ, makar i namazan ivermektinom i palmotićevom kremom.

Koju sliku da stavim? 

Statistički gledano misije na Mars su katastrofa. Od 43, koliko ih je do sada bilo, samo 17 se mogu pohvaliti uspehom, dok su čak 26 bile totalni promašaj ili su postigle tek delimičan uspeh. Svojevremeno su neuspesi uzeli toliko maha da su se letovi ka Marsu poredili sa krstarenjem po Bermudskom trouglu. Po novinama se pisalo o Marsovoj kletvi i

ILI JA ĆU OVDE NEŠTO DA NACRTAM (2)

Gost autor: Stjepan Mimica

Međunarodni sud pravde u Hagu odlučio je da ne odlučuje ili da je secesija Kosova legalna ili šta već, kako ko čita i tumači. Sve u svemu, 'oladiše nas. E, evo i Generalna skupština Ujedinjenih nacija prihvatila rezoluciju čiji je najveći značaj, izgleda, da njome nismo rasrdili one koje kumimo. Vlast se, liči, baš trudi oko toga. Neću oko toga da cepidlačim, većina ovih što ih kritikuju prilično su doprineli da stanje oko Kosova bude nepopravljivo. Iz nekog razloga oni koji su na vlasti smatraju da je to jako bitno, pa se trude. Sve u svemu, ni oni ovim ishodima ne bi smeli

Upravo sam gledala deo filma Savršena meta i ovo je jedan od onih momenata kad pomislis kako je zivot kratak i kako ti je zao sto ti je pola sata dragocenog vremena otislo u nepovrat na najgori moguci nacin. Ako to nije film na koji treba staviti upozorenje, recimo da se ne preporucuje deci, onda nije ni jedan. U ovakvim filmovima svi jako pate, a glavni junak, "pozitivac", kolje druge ljude sve vreme, pod parolom "Volim svoju Domovinu i verovatno i Boga, posle cu se pokajati i ja sam heroj." Takvi filmovi su jedan od razloga zasto ljudi gaje predrasude o Americi.

Današnji Novojogurtaši su u usponu, a njihov protivnik u haosu i međusobnoj neslozi. Pajtić je onomad, kada su stvari stale propadati, napravio stratešku grešku ne formiravši Demokratsku stranku Vojvodine; na taj način je vezao Vladu kojom rukovodi za stranku koja se raspada, a ne za novu snagu koja nastaje.

Kad sam prije deset godina stigao u Teksas, nisam imao pojma kakvi su mi planovi. Moja mama nadala se da su americki doktori strucniji od svojih srpskih kolega. Tesko je, bar sa pocetka, prihvatila cinjenicu da je moje ostecenje vida, manje vise, gotova stvar.

Kada je 31. maja 2017. u Domu Narodne skupštine, kao novoizabrani predsednik,

Ovih dana svet kao da je poludeo. Temeljito se radikalizovala situacija na Kosovu i tu niko pametan ne može da predvidi nastavak. Američko uterivanje demokratije u Libiji je pored brojnih anonimnih žrtava odnelo i život čuvenog višedecenijskog priijatelja nesvrstane Jugoslavije a kasnije, po inerciji i jednog dela Srba koji se Gadafi-frendli osećaju.

 Internetom već kruži šala da ova godina nije dobra za muškarce u suknji za koju je prozvan Dulić koji nije ni autor. Ode Luis, pa Gadafi, ... Boki 13 da se pripazi.

 

 

Nije mnogo mirnije bili ni u Beogradu. Brojne sirene policijskih i sanitetskih vozila su građane sve dublje uguravale u osećaj zebnje "nešto opasno se desilo". I jeste. Besprizorna oružana pljačka u po bela dana u kojoj su banditske svinje pucale u policiju i civile je nešto šta smo do sada viđali samo u filmovima.

U poslednje dve godine promenili smo tri ministra kulture, a mediji tvrde da je i četvrti na pomolu. Krenula su i nagađanja ko je četvrti: Maja Gojković, Dejan Savić ili Srđan Dragojević.
Gledajući svojevremeno raspravu o kulturi na jednoj nacionalnoj TV, bio sam blago rečeno zbunjen izjavom gosta te emisije, poznatog srpskog reditelja Slobodana Šuljagića da bi upravo ja - Ivan Blagojević bio odličan ministar kulture. Kako ga nikada nisam upoznao pomučio sam se da pronađem njegov broj mobilnog. Zahvalio sam mu se ljubazno i upitao odakle mu takva ideja.

Svake godine na glavnom ulazu u festivalski prostor Nišvilla vredno radi prodavac kokica. Njega sam se setio ovog vikenda kada sam posle više od 30 godina ušao u salu 1 Ekonomskog fakulteta u Nišu. Ovaj put ne kao student, već kao predavač na odlično organizovanoj koferenciji o marketingu u turizmu.
Bavi li se neko ozbiljno turizmom u Srbiji? Veruje li neko da je to privredna grana koja će spasiti posrnulu srpsku privredu, daleko brže nego strane kompanije za motanje kablova sa domaćim subvencijama?

Dakle, još jedan u seriji lakih blogova na važne životne teme, kao što je u ovom slučaju naš najveći nacionalni praznik, 4. jul, Dan Nezavisnosti.