Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o kontroli medija u Srbiji kod nas je tabu tema. Preneo ga je zanemarljiv broj medija, a evo kako su ga "sažvakali" Politika i naši domaćini. Ostali ga nisu ni pomenuli (izuzetak su NSPM i Peščanik).

(Ovo su podsećanja na vreme kada je realizovano alternativno vođenje kroz postavku Muzeja švedske istorije)

Kad smo već kod svetsko-sistemske priče... sećaš se one prilično impresivne, samokritične nacionalno-istorijske teze u muzeju? O tome kako je Švedska postala ekonomska sila zahvaljujući ratnoprofiterskoj državnoj strategiji u „tri svetska rata“ (gde se za prvi računa Tridesetogodišnji rat)?. Jednostavno se švedska privreda okoristila, omastila o te katastrofe; zahvaljujući geografsko-istorijsko-političkom

(prekoredni post)

Policajka na železničkoj stanici u Sljodanki upozorila me je da budem oprezna ako kampujem kraj jezera.

„Ima mnogo napada na strance. Nedavno su opljačkali dvoje Poljaka", kazala mi je.

„Ja vozim od severa, od Ust-Bargažina, i svuda sam kampovala. Nisam imala nijedan problem", odgovorih joj.

Ipak, predostrožnosti radi, upoznala sam se s vlasnicom velikog ograđenog turističkog kompleksa bungalova u blizini kog sam nameravala da konačim. Uprkos mom očekivanju, nije me pozvala da postavim šator unutra, a ne zam ni zašto je sama nisam pitala, prećutno se saglasivši s tim da moju pokretnu kuću razapnem ispred njene ograde, s pogledom na jezero.

Odabrala sam mesto koje je s leđa zaštićeno ogradom, iza koje je na manje od tri metra udaljenosti njen bungalov, a sa bokova zaklonjeno visokom travom, visine skoro do krova šatora. Jedina otvorena strana ostala je ona prema jezeru i stazi kojom prolaze ljudi i poneko vozilo kad dolaze na piknik. Kada je pao mrak, zbog zelene boje mog šatora postala sam sasvim nevidljiva.

Ali samo do ujutru.

Po izlasku iz aviona u Okinavi me je dočekala granična policija u lateks, doktorskim rukavicama, i ženskom rodu. Upalo mi je u oči, nisu ni pokušale sa mnom da govore engleski; ćutke su pregledale dokumenta, kulturno mi klimnule glavom da potvrde da ostajem samo nekoliko dana, i pustile me da prođem. Na aerodromu me je čekao šofer. Čovek možda u šezdesetim godinama. Sve na njemu je odavalo skromnost: čisto ali isprano odelo, kondukterska kapa, bele rukavice, takođe iznošene. Pokazao mi je put do auta, koji je bio slika i prilika njega samog, uredan ali korišten godinama. Prozori na zadnjem sedištu su bili okićeni belim čipkanim zavesama. Zavese sam morao da pomerim da bih video pejzaž dok smo prolazili kroz Nahu, glavni grad Okinave.

Odluka da počnete da tražite posao u inostranstvu nije laka - jer možda posao i nadjete. Pre nego što se upustite u tu avanturu htela bih da vas podsetim da objasnite sebi zašto bi ste na put (zapišite razloge na neki papir) i da razmislite o nekoliko važnih stvari. Spisak možete sami produžiti ali razmislete o:

-poznavanju jezika zemlje u koju idete. Ukoliko jezik ne poznajete spremite se na učenje

-razmislite o partneru/partnerki i o njihovim profesijama. Koliko je moguće da će i oni moći da nadju posao.

-probajte za zamislite nekoliko meseci bez porodice, prijatelja, starih navika...bez vašeg grada.

-spremite se na traženje stana, na selidbu ...probajte sebe da zamislite u novoj sredini.

Spisku nema kraja ali možete ga proširiti raspitivanjem o obdaništu ili školi, poreskom sistemu, zdravstvenom osiguranju....

Kad ste dobro promislili, uporedili osnovni razlog odlaska u inostranstvo i oduzeli gore navedene stavke-odlučite. Hajde da pretpostavimo, da ipak krenete. Samo vam još jedan dobar posao nedostaje.

Danas nekoliko osnovni pravila za traženje posla kao uvod u serju tekstova o intervjuima, agencijama, ugovorima ....

Београд - 2. јун 1968. године. Недеља, налик на многе пре ње. Београд је живео у успореном ритму одмора и уобичајене забаве. Изгледало је да су сви проблеми, ако их уопше има, одложени за неко касније време.
Свих 37 београдских и земунских биоскопа и летње баште "Синђелић", "Раднички","Козара", "Београд", "Браћа Стаменковић" и "Калемегдан" оглашавали су представе са звучним светским именима: Френк Синатра и Тревор Хауард, Џони Вајсмилер као Тарзан, Џеф Чендлер, Елвис Присли и Оди Марфи, Дорис Деј, Белмондо и Урсула Андрес, Јул Бринер, Рита Хејворт и Џејн Фонда... У елитним биоскопима приказивали су се "Бони и Клајд", "Македонска крвава свадба", "Експрес пуковника Рајана", "Лигејин гроб", "Ко хоће да убије Џеси", а могао се видети и "Мост на реци Квај"...

Завршавале су се припреме за отварање "Малог позоришта", приказивао "Крмећи кас" Александра Поповића и држале пробе његовог новог игроказа "Капе доле" (који ће убрзо бити забрањен јер је неко схватио да се наслов може прочитати и као јеретички повик "Ка Пе (КП) доле"). Александар Јоксимовић, после међународног успеха модне колекције Симонида чији су купци били јапанска принцеза, Клод Лелуш, Питер Јустинов и други, за септембар је припремао нову под називом Витраж, разиграних боја и прозрачну као стакло. У продаји је била «Кладањска вода», «провереног секси-деловања». 

Bio mi je komšija iz solitera u bloku 70. Znao je da se bavim televizijom. Pri jednom susretu u liftu, zamolio me da svratim i podesim mu kanale na TV-u.

Po obaviljenom poslu, popila sam kafu. U to vreme vodila sam političke emisije. Požalila sam se kako ponekad imam osećaj da sam se zatekla s pogrešne strane kamere. Aparat me frusrira kad

Pažnju mi je privukao sledeći članak, u rubrici Tehnopolis, prvo da ga linkujem Klik!

EDIT:

 Akcijom Petnice i Microsoft devel. centra u Srbiji sporni deo teksta je izbačen i sad je tekst - manje više u redu, za moj ukus previše romansiran, ali je svakako korektan. Šta je važno?

Važno je da je jedna nedoumica uklonjena i da su ova dva partnera, na čemu im u ime pokreta čestitam od srca, prepoznali bitnost ovoga o čemu pišemo i onoga

- 2
- даље
- даље
- треф
- идем
- идем
- контра
- ре
- суб
- морт

well, that escalated quickly

Prošle nedelje uspela sam da uhvatim četri dana Beograda. Ok, 6 sa putovanjem.Ugurala sam u ta bedna četri dana jednu slavu, dva rodjendana, papire za porez, vino x 2, bioskop, čorbu sa najboljim drugom, kumove, posetu rodbini, puno vozikanja po gradu, jedan sneg i hodanje do kuće usled totalnog kolapsa saobraćaja. Naravno da sam uspela da odem i kod frizera...ali ne bih vas time davila. Dok sam izlazila sa svežom bojom na glavi koja je imala samo jedan cilj - da vrati moju prirodnu boju kose, i preispitivala se da li je moja kosa zaista nekada izgledala baš tako, skoro se sudarih sa jednom opasno šik ženom. Ne, ne nemojte pomisliti da je to šik koji podrazumeva da se znojite od muke dok hodate jer vam je sve tesno,sapeto i visoko. Ja, za šik držim onu vrstu žena koje nose uglavnom ravne cipele, izgledaju kao da ne farbaju kosu, imaju neki lud nakit a tobu od par stotina nečega umeju da bace na pod dok detetu zavezuju pertle. Moj šik podrazumeva i neke ogromne šalove i rukavice, puno crnog i mnogo osmeha. E baš jedna takva je naletela na mene u Ivana Milutnovica, zamotana u lud šal i sa veselim očima mi rekla -izvini.

Već dvadeset četvrta izjava da ćemo Srbe na Metohiji i Kosovu braniti ako zatreba. Te izjave duboko potresu zapadni svet, samim tim i albanske, tj. prištinske policajce koji nastave još-dan dva da tuku Srbe, a onda uplašeni zbog upozorenja poslatih sa bezbedno udaljene govornice u Srbiji odustanu, po planu. I tada mi shvatimo da je pobedio mir.

Objavilo juče da će da budu vanredni izbori. Blogeri su tu vest spremno dočekali, već je nekoliko blogova o njoj objavljeno. Ono što sam zaključio na osnovu rasprave na njima jeste da se o ličnostima i partijama nećemo složiti. Kao i da je dosta onih koji neće nikoga ni zaokružiti. U takvoj situaciji mi je zanimljivo da proverim da li se, ako se već oko imena ne možemo dogovoriti, možemo dogovoriti o tome šta je potrebno da neko učini (ili da pokaže ozbiljnu i konkretnu (u smislu suprotno od ispaljivanja parola) nameru da učini) da bi zaslužio naše poverenje.

Za sada u Novom Sadu sutra u 15 i Beogradu sutra u 14.

Gost autor - Aleksandar Blagojević pirat.

Dragi naši,

kao što znate već godinama upozoravamo na ACTA-u i njene potencijalne užasne posledice. Sada, posle #ACTAtalks je postalo očigledno da smo najkompetentnija grupa u Srbiji koja se bavi tim pitanjem.

   1.

   Uznemireni lokvanji.
   Vetar pripitomljen u trstikama.
   Kikotave divlje perunike.
   I vilin konjic što treperi vazduhom.

Autor: Rodoljub Šabić

Na ulasku u jednu centralnoameričku republiku na tablama piše - „Bienvenidos a Republica banana" - dobrodošli u banana republiku. Pozdrav (bi trebao da) podseća na to da je zemlja u koju se ulazi, Honduras jedan od najvećih proizvođača banana na svetu. Ali, neminovno, izaziva još jednu asocijaciju.
Jer baš u Hondurasu je pre jednog veka stvoren famozni geopolitički pojam „banana republika" - pežorativna oznaka za zemlje u kojima je stanje ekonomskih, političkih, pravnih, ukupnih društvenih odnosa, sa aspekta kriterijuma razvijenog, uređenog