Predlog: Pre nego što počnete a čitate ovaj blog, idite na kraj teksta, pustite pesmu pa počnite da čitate 

Vidim, što reče Kusovac, da se svako latio pera pa u papir zbori glede predstojećih nam izbora. Nemojte, dragi blogeri da se ljutite što ću ovo reći, ali smučilo mi se vaše agitovanje na ovu ili onu stranu. Ali, što reče Novak, sve Vas i dalje volim!:))))))))

Lično mislim da je prepiska na liniji DS-LDP uzaludno trošenje vremena i para. Objašnjavati jednima ili drugima šta je demokratija, kako se živelo tokom Slobino/Šešeljeve ere je ništa

Autor: Rodoljub Šabić

„Da li je moguće da jedna maloumna glava uspe da napravi toliku štetu da 100.000 roditelja  i isto toliko dece tog dana mora da stoji u redu i čeka u uvid u spisak. U ovom veku savremenih tehnologija kada se putem interneta objavljuju i državni i mnogo važniji raspisi pod opravdanjem zaštite interesa dece zaludan čovek pokreće i donosi odluku zbog koje tog dana nas 100.000 neće raditi, da li je neko seo i izračunao koliko će ta pametna odluka koštati privredu ili se kao po starom običaju krije velika zavera i način da se manipulacijama sa radosledom djaka omogućuje i za uključene dodatni profit. Svako dete ima svoju šifru, zašto se bez imena ne objavi rang lista i to je način  ako se stvarno misli o interesu dece i nema načina za izmene i manipulacije.“

Svaka lepa SEKA je slična na neki način, a one druge manje lepe su čudne svaka na svoj način i opasno zagonetne.

U toku otpakivanja stimulus paketa broBamini saradnici su došli do zadnjih odaja u bankarsko - finansijskom svetu. Ta mesta nisu tako reprezentativna kao glavni holovi banaka, i ne reklamiraju se na njihovim luksuznim prezentacijama. Mračna i zapuštena, podsećaju više na ostave gde se odlažu nepotrebne i izanđale stvari, a u ovom slučaju propali finansijski poslovi. Ovaj finansijski otpad se naziva toxic waste assets i ugrožava trenutnu likvidnost banaka, takođe opterećuje i završne račune banaka iz godine u godinu.

 Ovog vikenda počinje ludilo!

Kako vreme odmiče svi ćemo biti uvučeni sve više i više,

treba da izdržimo do poslednjag dana kada dolazi do kulminacije.

 Naklon Maestru! Mir njegovoj duši. 

leb naš nasušni

Gost autor: Kristina K.

Svako ko misli da ću sada lamentirati nad teškom situacijom u Srbiji po pitanju nezaposlenih i razvijati teme kako pronaći poslodavca, slati CV-jeve itd, u velikoj je zabludi.

Kao i ostatak radnog naroda Srbije smatrala sam da ako završim sa pomenutom agonijom traženja posla, mojim brigama i mukama došao je kraj. Ali avaj, sledi jednako iznurujuća procedura prijavljivanja novozaposlenog radnika.

Puna nepoverenja u bilo čiji sud, osim svog sopstvenog, otišla sam do jednog od punktova gde se srećnici i nesrećnici susreću.

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Listam novine,srkućem kaficu,pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Tropske vrućine koje su ovih dana zadesile našu zemlju, nisu zaobišle ni državno rukovodstvo ...Primećujem da se prilikom davanja izjava ...sve više znoje ...

Srk ...

Samo lagano i bez nervoze ... prvo noga, pa ruka ... opet ruka, leva noga ... sada udahni, ama kretenu ne zadržavaj taj vazduh, šta si se ukipio, moraš posle i da izdahneš ... osmehni se, veselo, da izgleda optimistički ... dobro, i ako lepo, pažljivo i prilježno slediš moja uputstva i ne pokušavaš na svoju ruku kao do sada, dovešću te ja do jevrope ... i posle ćeš dobiti keks ... 

Himera (grč. Χίμαιρα, Khímaira; hrv. zmijolav) u grčkoj mitologiji pustinjska je neman u Likiji, spada u legendarne

- Sine! Si-ne! Jel me čuješ? Kakva je to galama?

- Kaži, tata!

- Da ne znaš slučajno gde je moja crna košulja? Ne mogu da je nađem a..

- Molim?? Slabo te čujem!

- Kažem, da li znaš gde je moja crna ...

- Tata, izvini, ali stvarno te ništa ne čujem. Ovde je velika galama. Jel mogu da te zovem malo kasnije?

- Ok, ok, zovni kad budeš mogao. Ćao.

Malo kasnije.

- Tata?

- Ja sam. Kakva je to bila buka?

- Ma ništa... Bio sam s drugarima u radnji. I neka senjora je pričala neke gluposti.

- Kakva senjora?

- Neka žena. Nešto smo joj smetali.

Nasi mladi ljudi koji prvi put odu na zapad ne mogu da se snadju u gradovima. Ne znaju kako da kupe kartu, kako da odu u banku, kako da promene bilo sta. Prijatelj mi otiso u Stutgart gde da bi se izaslo (verovatno iz metroa) mora na kompjuteru da se kupi zeton. Covek nije znao nista ostao do ponoci da bi ga izvukli zivog ...

Suštinski nemam šta da vam kažem, svi koji prate znaju u kojoj fazi je turnir, ko je ispao, ko nije ispao, ko igra u polufinalima, finalima itd.

Stoga neću da mnogo dužim, već vas sve pozdravljam tradicionalnim sportskim pozdravom: "Ko ne komentariše, ćelava mu keva!"

Priča o samoinicijativi iz 1984 godine, o tadanjem nerazumevanju i posledicama koje su stigle i do danas   

 Graditeljska samoinicijativa ljudi u Beogradu je postojala oduvek i tako je nekada nastajao grad ali ne samo koji se vidi na razglednicama već i onaj okolo, obeležen naširoko razvijenim naseljima izgrađenim bez saglasnosti nadležnih institucija. Svi pokušaji do sada da se i taj na samoinicijativi graditeljskih pregalaca iznikao urbani arte fact uvede u neki, ma kakav red do sada nisu uspeli. Samoinicijativa, potaknuta potrebama za čije rešavanje ljudi ostavljeni sami sebi ne vide drugo rešenje i dalje deluje i stvara novu urbanu matricu koja se više ne može zanemarivati. Urbanitet i arhitektura koji tako nastaju nameću se svojom masom i brojem kao relevantan učesnik u gradskom miljeu, nameću se i kao novo viđenje arhitektonskog iskaza. Očekuje se da budu priznati, ocenjeni i svrstani u neizostavno potrebno novo poglavlje na stranicama knjige o savremenim urbanim dostignućima metropole.