I eto, pregurasmo još jedan rođendan...

Kod nas je novembar praznični mesec. Prvo nam pada slava, pet dana posle slave je Biberčetov, a pet dana posle Biberčetovog rođendan moga Mudrice-Filozofa.

Ove godine, doduše, nismo stvarno slavili (DEKA, SEKA i tome slicni nesrećni faktori), ali smo, kao i uvek sedeli i malo ćaskali o danima prošlim...

Na primer, ove godine mom Mudrici rođendan pao u petak - baš kao i kad se rodio.

Povodom toga Mama je morala, po n-ti put da prepričava čuvenu Odiseju koja je prethodila njegovom rođenju. Kako je, te godine, dan pre njegovog rođendana Beograd bio pod mećavom, kako sam se našla zaglavljena u KC čekajući da mi urade ultrazvuk (koji nikada nije urađen), jer smo već bili prebacili termin, kako me je muževljeva tetka, zbog mećave, odvela kod nje kući i kako je Žmu, hrabro, došao da spašava zavejanu ženu i da me nekako prebaci sa Crvenog krsta na Novi Beograd što se, pošto su putari po običaju bili iznenađeni mećavom, završilo našim pešačenjem kroz sneg do kolena... Prvo smo se spustili do Slavije, pa pošto ni tu nije bilo prevoza nastavili smo da Terazija, pa smo onda sišli na Zelenjak gde nije bilo šanse da se ubacim u ona dva pretrpana autobusa koji su se ipak pojavili, pa smo produžili do mosta, pa preko mosta, a kad smo već stigli na tu stranu onda je, je li, bilo logično da nastavimo peške do Fontane.

Sreća te sam imala dobre čizme.

I, naravno, sledećeg jutra je moj Mudrica odlučio da je ipak vreme da se rodi.

Ali, ne pišem ovo zbog toga.

Nego zato što je Biberče onda tražio da se ponovo priča njegova omiljena - Kako je Mama učila logiku.

Pa, pošto mi se nešto ukazuje da nisam jedina koja je tako učila...

Šta li će, Rado Moje, ostati iza tebe, ako nastaviš da ne tragaš!?

Laki i teški komadi, i svi poslagani po-taman o-toman - - šta-ti-ja-znam -

Hvataaam! Pa-dam!

Po tragovima zatečenim - - naiđenim - - navođenim - - dodatim - datim - - da ti
dam - - proigram - otvorenih ruku - sve je u tom krugu.

у 2012. години желим да свако нађе своје племе

Autor: Rodoljub Šabić          

            Dogodi se da imate neki zdravstveni problem. Može da bude i posebno ružan, neprijatan, delikatan, takav da ne biste voleli da o njemu razgovarate čak ni sa najbližima. Pa odete kod lekara, on potvrdi da je problem upravo takav, preduzme šta treba. I npr. konstatuje da jedno vreme ne bi trebalo da radite i otvori vam bolovanje. I naravno, izda vam Potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad, da bi je dostavili poslodavcu.

            A to štо se u potvrdi nalazi niz vaših ličnih podataka,

Piše: Rodoljub Šabić

Često kažem da problemi u pristupu informacijama od javnog značaja mogu biti  "informativniji", indikativniji od sadržine informacija koje se uskraćuju. To mi je nedavno novinarka dnevnog lista "Danas" žalbom podnetom Povereniku i "pričicom" koja je s tim u vezi usledila, potvrdila na način koji, mislim, vredi podeliti ovde na blogu.

Ona je od Gradskog zavoda za veštačenje zatražila spisak predmeta u kojima je od 2011.godine kad je dobila status sudskog veštaka, bila angažovana veštakinja M.L. Nije ga dobila pa je žalbom zatražila zaštitu

Evo opet Brisel nesto izvoljeva. Trazi da se preispitaju tamo neke privitizacije ili jos gore trazi da drzavni sluzbenici ne budu zasticeni imunitetom kao licki medvedi.

Mogla je Verica Barac godinama da pise dopise inertnom srpskom premijeru zbog korupcije. Vlada bolje razumije ,odnosno jasnije cuje,  kad dopis stigne iz Brisela. Nista novo. Vlada  nije tako cula ni za odluku vlastitog Ustavnog suda ali je sasvim dobro razumjela Venecijansku komisiju koja je maltene ponovila isto sto i srpski ustavni sud ,samo godinu kasnije. Zato valjda kasnimo?

Mogli su do svetog

Stojanović Nikola iz Kladova ima 10 godina i boluje od Osteosarcoma leve nadlaktice.
Odličan je učenik je III razreda Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Kladovu. Živi sa majkom, ocem i mlađom sestrom.
Započeo je lečenje u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, gde mu je neuspešno primenjena idukciona hemioterapija. Nikoli je amputirana ruka iz ramenog zgloba i trenutno je u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj u Beogradu.
Za dalje troškove lečenja, nabavku i ugradnju endoproteze leve ruke, porebna su izvesna novčana sredstva ali i nada, vera i ljubav

„ E Obrene, muko moja, što dočekasmo i ja i ti? Da svijet s nama usta ispira. Da nam se smiju i od nas glavu okreću? A sve se protivu nas urotilo,  k’o da smo se kamenjem na Boga bacali.

Kad nam se babo vrnu ranjen iz onog rata s Bugarima, mi se u prvi ma’ poradovasmo, samo kad živu glavu izvuče. A  njemu rane nikako da zamire, džaba i ljekarije i melemi. Jedno vreme i bože pomozi, bar je porad sebe mogo ispred kuće izić. Pošljen ni to, no ga sve Vinka i ja između sebe izvodile, pa me živi sram iz’ede i sve glavu na drugu stranu okrećem. 

(уместо критике)

"Ономе чему се не зна почетак, не зна се ни крај; а без краја, сваки је почетак лишен смисла.

Приповест о времену власти нема стварни почетак. Нико не зна тачно када и с ким је започело време власти. Можда кажњавањем човека који је пробао плод са забрањеног дрвета познања Добра и Зла; можда човековим правом да господари "над рибама у мору, над птицама небеским и над свим животињама које се по земљи мичу"; можда са вером у бога, а можда са одрицањем од бога. Ако је отац, по снази и праву, први човек власти онда је то и мати, са моћима која једино она има. Не зна се има првог човека који је имао власт али је у Књизи постајања именован први убица. Ако је завист према брату била узрок човековог убиства, онда је завист према моћи господњој могла пробудити човекову жељу да господари људима. Потчињавање и потчињеност су појаве истог људског језгра, којима само услови одређују значење и смер. Сви људи могу владати и бити потчињени. Ако је потчињавање испољена агресивност, потчињеност је притајена агресивност која чека на освету. Између владалаца и поданика, на мржњи и страху, успоставља се заједница.

Власт није историјска појава; она је сушто опредмећење историје. Власт се подједнако и жели и трпи. Онај ко влада приправан је да потчињава; потчињени има само један нагон: да и он некога потчини. Зато деспотија и тиранија имају жешћу подршку људске већине од сваке друге владавине.

                Hajde da ispratimo baba-Martu jednim zabavnim tekstom. Sa zadovoljstvom prepuštam svoje blogodvorište plavushi011:    

"Sve srećne porodice nalik su jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način" Lav Tolstoj, Ana KArenjina

25-27. jun

Nekada ne razumem zašto činim neke stvari. Ako, recimo, kažem sebi da selo s nazivom Zmijsko nije mesto na kojem želim da pravim pauzu za ručak i odmorim se dok pripeka malo ne popusti, kao i da mi sve do uveče ne treba ništa iz prodavnice, čak ni hleb, zašto onda stajem kod poslednje radnje u mestu, parkiram bicikl i ulazim? Samo da bih videla  kakve su cene? Ne verujem da to može biti razlog.

Kako god, ušla sam.

20-25. februar 2013.

Verovatno najbolji način za proveru koliko nam se neka zemlja dopala jeste kada moramo da se neplanirano vratimo u nju. Kada sam shvatila da ću morati nazad u Laos kako bih odatle ušla u Kambodžu, osetila sam radost kao pri povratku kući. Radovala sam se tihoći Laošana nakon prebučnih Vijetnamaca, njihovoj blagosti nasuprot srdačnoj napadnosti potonjih,

Izlazeći iz zaliva, skrenuli smo levo, na zapad. Zašuškana u urbani komfor ponekad zaboravim na draži ruralnog Dorseta. Danas grad vrvi od studenata iz raznih krajeva sveta, brodići i jahte napunili su luku, na svakom komadu raspoložive, skupocene zemlje (naročito parcelama odakle se pruža pogled na more) dizalice danonoćno rade…teško je primetiti nenametljivu seosku pozadinu. A proleće je buknulo u svoj snazi, drveće gustim krošnjama gradi tunele na sporednim putevima i bezbrojni zlatnožuti narcisi razbijaju živo zelenilo pitomih dolina. Ja sam jesenje dete koje uživa u ritmu kiše, zaključano u četiri zida, medju knjigama, a i noćna ptica. Razmišljam sada, kada sam, doduše bojažljivo, izmilela na sunce da pozdravim oživelu prirodu, kakva je lepota u ovim jarkim bojama.

(nastavak bloga Sestre Bogavac: malo teorije i jedan primer)

Bankarski sektor u Srbiji je daleko od idealnog. Usluga koju banke pruzaju je jako skupa, osoblje cesto neljubazno, uslovi pod kojima pruzaju usluge netrasparentni. Bilo bi neposteno reci da situacije nije neuporedivo bolja nego pre 2000 ali daleko je to od onoga sto treba da bude.

Medjutim nije to tema vec zasto su u stvari krediti u Srbiji tako skupi. Obicno se cuje da je razlog za to u ogromnom riziku koje banke dajuci kredite u Srbiji preuzimaju. Istina stanovnistvo u Srbiji jeste siromasno, rizik koji banke preuzimaju

Pre pet godina sam pisao o Starom sajmištu, pisao sam i pre dve godine, pa eto tog teksta, opet da podsetim jer se u međuvremenu ništa tu nije dogodilo. Gradonačelnik Beograda je neki dan rekao da se na uređenju Starog sajmišta radi i da će uskoro tu nešto da se dogodi, pa ako tako zaista bude grad će odužiti svoj dug prema ovom prostoru i onima koji su odatle otišli u smrt. To je dobra vest.