Mladi, odgovorni i savesni Beograđani su pokrenuli Inicijativu NE DA(VI)MO BEOGRAD! sa ciljem da obaveštavaju građane o projektu i izgradnji Beograda na vodi koja preti gradu. Njihova aktivnost na ovu temu je za svaku pohvalu jer pokazuje građanima o čemu se tu radi i ukazuje na problematične pozicije u tom poslu koji je promovisan od republičke i gradske vlasti i iznosi mišljenje ljudi iz struke ali i drugih Beograđana koji još uvek imaju, uprkos naporima dužnosnika, svoje mišljenje i skloni su da ga javno saopšte. Takva aktivnost zaslužuje svaku podršku jer se ne radi samo o protestu u vezi konkretnog slučaja zatrpavanja Beograda soliterima gde im nije mesto već pre svega o tome da u Beogradu postoje odgovorni mladi ljudi, posvećeni svom gradu, spremni da se angažuju i ulože poseban napor u očuvanje i zaštitu javnog interesa, kad već odgovorni iz institucija to ne čine jer imaju, možda, neki svoj interes. Za očekivati je bilo da će vlast to razumeti i podržati ih, razgovarati sa njima u najmanju ruku. Međutim ...

... dogodilo se: obaveštavajući Beograđane o projektu Beograd na vodi poslenici Inicijative NE DA(VI)MO BEOGRAD! su privedeni od strane KOMPOL i napisane su im prekršajne prijave a kolaterala je bila novinarka BETE i jedan prolazeći građanin. To se dogodili juče, kada su ispred zgrade Gradske uprave delili svoj štampani list sa nazivom  NE DA(VI)MO BEOGRAD!

Stvari idu svojim tokom kako je zasluženo, pa izabrani su i to im daje legitimitet za delovanje ponekad protivno razumu i kad im se kaže da to nije u redu pa bi bilo dobro da razmisle, onda oni odgovore da su izabrani od naroda da ga dovedu do sreće, napretka i blagostanja, neće ići lako ali će da bude u ovih nekoliko godina što slede, samo malo da trpimo i sačekamo a protivnici progresa i gunđala su smetnja toj plemenitoj nameri i ne treba ih slušati.  Dakle, javljeno je u medijima da je Bazilika ranohrišćanska zatrpana i da če preko nje projezditi novi autoput a to je svakako važnije od nekog starog kamenja.

Stari most preko Save će biti srušen, umesto njega izgradiće se novi, sasvim moderan, sa lukom koji podseća na onaj što je viđen za rušenje i kažu funkcionalniji i protočniji za nabujali saobraćaj. Bila je odavno ideja da se tu negde, kod Ekonomskog fakulteta izgradi most, nije bilo reči da će se ovaj stari rušiti ali eto, sada je takva odluka doneta i izgleda da će

Važi priča je da je Beograd prljav grad i to veoma zaprljan. Na ulicama, trgovima, parkovima, u haustorima zgrada, posvuda je đubre, kese, pikavci, hartije raznih boja i formata, izmeti kućnih ljubimaca ali ima i starih građanima nepotrebnih stvari, nameštaj, crkli aparati i svašta još. Okolo grada, uz saobraćajnice divlje deponije veoma raznovrsnog otpada, građevinskog, poljoprivrednog i rečeno pojednostavljeno svega što više građanima i preduzetnicima nije potrebno te se toga ratosiljaju ostavljajući bilo gde pa to čini da prilazeći Beogradu biva jedan sasvim posebna ugođaj za ljubitelje neobičnosti.

Događa se širom države spontani građanski bunt protiv poskupljenja goriva, protest je građanski, bez opozicije, bez konkretnog vođe i organizatora, sami građani putem mreža se okupljaju i poručuju vlastodršcima da više tako ne može, da je režim na ivici da prekorači liniju podnošljivosti. Protest je izbio iznenada, dogodio se zbog jedne ne tako bitne stvari, poskupljenja goriva, protest je samo kulminacija raznih predhodno učinjenih bahatih poteza i činjenja režima kao što je kontinuirana laž a koja traje već treću godinu o povećanju penzija i plata, pa opet laganje o nekom ekonomskom napretku dok statistika govori o tome da je država među onim nisko pozicioniranim na svetskm listama koje se bave vrednovanjem kvaliteta života ljudi i građanskih sloboda. 

Baš mi je drago što danas nisu počeli tu vandalsku seču platana duž Bulevara, pa ovih osam mučenika što idu tamo u majčinu, na Bali, da predsedavaju ekološkim skupom, kako iskreno reče ministar, neće moći da se izlanu kako im nema ravnih u lečenju drveća, jerbo oni to, po kratkom postupku, pretesterišu 400, 500 komada, ni panj na panju da ne ostane i to ne nekih smešnih mladica,

 je napravio ovo i meni se jako sviđa:)

Hoću da kažem, baš sam ponosna što su mi mladunci kreativni. To me čini i srećnom:) A i njih ispunjava, pa eto radosti:)

U to ime, evo malo Smolarove muzike:

 

ŽIvele Razlike
Èe jaz bi bil mal mlajši,
ti pa mal starejša,
jaz mal bolj otroèji,
ti pa pametnejša,
misliš, da midva
bla bi bolj zaljubljena?
Èe bi tako kot jaz,
najraje le molèala,
ali pa tako
kot ti le klepetala,
misliš, da midva
skupaj bi bolj sreèna bla?

Bi taka veza bla idealna,
originalna pa veè nebi bla.
Oba popolna in preudarna,
nikol se nebi veè razhajala.
Bi vse blo v redu,
èlovk bi vedno vedu,
kaj drugi misli.
To

Hrvatska pokušava da nađe način da nekompaktnost svoje teritorije, odnosno najjužnijeg dela: Dubrovnika i Pelješca, prevaziđe izgradnjom mosta ili specijalnog auto-puta preko BiH. BiH nije preterano naklonjena takvoj soluciji. Da li moguć širi kompromis, koji bi obe strane, uključujući i entitete učinio zadovoljnim. U BiH postoje još dva ’problema’, koje neretko potenciraju elite iz Sarajeva i Banjaluke. Naime, iz Sarajeva često zahtevaju stvaranje Distrikta koji bi ’objedinio’ glavni grad, tako što bi se tri opštine (istočnog) Sarajeva u RS i severni deo opštine Trnovo,

Termin weblog prvi put je primenjen 17. decembra 1997. godine.. Kasnije je Piter Merholc (1999.) na svom blogu rastavio tu reč na we blog, i na taj način formirao reč koju je Merriam-Webster's Dictionary   proglasio za reč 2004. godine.

Blogovi su početkom 2000tih postali svetski hit, dok su se u našoj zemlji pojavili nešto kasnije. Prema nekim podacima svakog minuta na Netu nastane 3,5 nova bloga ili 120 hiljada dnevno. Fenomen, nazvan

Pre ili kasnije svako naleti na trola. To je prosto stvar nekog zakona. Ali odmah da raspravimo, ima trolova i trolova. Oni grozno strašni, nordijski, oni su bezazleni i simpatični. I nisu opasni već i samim tim što ne postoje. I njih sigurno nećete uživo sresti. Opasni su ovi drugi. Naročito domaći. Sreću se na raznim mestima; neki operišu po Internetu. Tu ih niko ne vidi i mogu da rade bezbedno. Prvo ćemo o njima.

Po spoljašnjosti trol se ni po čemu ne izdvaja od ostalih i u gomili ljudi ne možete ga prepoznati. On nije ni lep, ni ružan, nije ni pametan ni glupav, nije ni vredan, a ni lenj. On je prosečan prosek proseka, beskrajno siv i dosadan. Na ulici možete proći kroz njega, a da ga ne primetite. Potpuno je utopljen u svet oko sebe. Od ostalih izdvaja ga jedino bolesna potreba da drugima čini pakost. On diše za to da širi svađu, da remeti mir i sklad. On raste kada učini podlost. Ako uspe da mirnu i skladnu zajednicu zavadi, onda je velik kao planina.

Pre nekih godinu dana opkladih se sa frijem ovde da izbora neće biti.

I nije bilo.

Sada po svemu sudeći neće opet biti izbora ali referendum se priprema. 

 

"Ukida se cenzus, za uspeh referenduma dovoljna samo većina

 Za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača."

 https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=18&nav_category=11&nav_id=1619085

 

Referendum

 

Ratne priče sam čitao kao obavezan dio lektire u osnovnoj školi.
Čitava plejada pisaca je brinula o tome da dogodovštine partizana ne ostanu zaboravljene.
Pisac vas je, najčešće,  već na samom početku ubacivao u sred žestoke bitke u kojoj grupa partizana na naročito duhovit i dovitljiv način razbija omanji „švapski“ bataljon zahvaljujući svojoj natprosječnoj inteligenciji, superiornosti i fizičkoj pripremljenosti. Priča je bilo mnogo pa su se

Trči kući, bio je uzvik sa špice koja nas je uvodila u svijet Rođe Petrovića, njegove punice Nikolajevićke, prelijepe supruge koju je glumila pokojna  Stanislava Pešić i drugih. Simpatično čangrizavi lik Rođe, igrao ga je Đuza Stojiljković, ishitrenim manevrima se odupirao neprestanim i svakodnevnim zahtijevima svoje "neurotične" porodice.

Ponašanje pater familiasa je dovodio do savršenstva u igri koju je iz vikenda u vikend prezentovao serija poznat kao - Pozorište u kući. Uobičajene porodične zavrzlame preslikvale su, sa vrlo malo rediteljske mašte, uobičajen