Autor: Rodoljub Šabić
Može izgledati da jeste, ali nije digresija započeti tekst o jednoj odredbi Krivičnog zakonika jednim „neozbiljnim" pitanjem - Možete li da zamislite da odete na spavanje kao pripadnik jedne nacije, a probudite se kao pripadnik druge?
Veoma teško, zapravo nemoguće, zar ne? Razume se, ne zbog toga što je sporno da li svaki čovek može promeniti svest o sopstvenoj nacionalnoj pripadnosti. Može, naravno. Stavovi o tome odavno su evoluirali, od ultrakonzervativnih po kojima je ta svest objektivno determinisana, zadata i nepromenljiva, do savremenih po kojima je ona, pre svega, stvar subjektivnog osećanja. Ali nesporno je da svest o pripadnosti nekoj nacionalnoj skupini čovek formira sam, i da je ne formira i ne menja ni lako, ni brzo.

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros mi je radni dan počeo baš prijatno. Razlog - poruka koju sam dobio od jedne naše koleginice s ovog bloga. Poruka glasi:

„Samo sam kratko htela da vam kažem da je ove godine OŠ "Radoje Domanović" SAMOINICIJATIVNO na svojim vebstranicama objavila Izveštaj o radu i Godišnji plan rada, oko kojih sam prošle godine morala bukvalno fizički da se natežem s direktorkom na Savetu roditelja. Čak je i OŠ "Mladost", takođe samoinicijativno, ove godine po prvi put učinila isto na svom vebsajtu.

Dok svojevremeno ista dokumenta nisu hteli da mi daju ni nakon zvaničnog zahteva, sad ih objavljuju i bez bilo kakvog zahteva.

Autor: Rodoljub Šabić

"Pristup javnom ugovoru i drugoj dokumentaciji iz zbirke isprava Registra, vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a može se ograničiti pod uslovima propisanim tim zakonom."
Tako piše u Pravilniku o načinu vođenja i sadržini registra javnih ugovora. I normalno je da tako piše. Samo, tako je tek od skoro, od pre par dana, ranije je pisalo nešto sasvim drugačije.
Upravo zato, u julu ove godine, u svojstvu Poverenika za informacije od javnog značaja sam se pismom obratio tadašnjem ministru finansija i privrede upozoravajući da su neke odredbe Pravilnika, koji je neposredno pre toga doneo, suprotne Ustavu i zakonu, da će njihova primena ugroziti prava javnosti i imati druge negativne posledice.

Autor: Rodoljub Šabić
Kad ste Poverenik za informacije od javnog značaja u Republici Srbiji neminovno se suočite s tim da su "bliski susreti" sa stvarima koje bi većina ljudi označila kao "bizarne" ili "neverovatne" ili "paradoksalne" ili ... zapravo nešto sasvim "logično". Broj takvih stvari je kod nas daleko, daleko veći nego što bi se moglo i pretpostaviti. Iz te "riznice" izdvojiti nešto posebno karakteristično, ne bi bio lak zadatak. A ako bih morao:
Kao Poverenik za informacije od javnog značaja bio sam godinama "svedok" napora koje su, sada nažalost pokojna Verica

Autor: Rodolјub Šabić

Primim pre nekoliko dana "zanimljivu" pozivnicu za koktel. Sa, standardnom, famoznom frazom "imam čast da Vas pozovem...", na srpskom jeziku, ćirilicom. Samo, ispod teksta dva potpisa - levo, "M.N. šef Protokola", a desno, "M.N. Head of Protocol", engleski. Ovo drugo zato što je poziv upućen i stranim diplomatskim predstavništvima (valjda s varljivom nadom da znaju da čitaju ćirilicu). Možda bi ipak bilo praktičnije da je tekst pozivnice bio u obe verzije, makar i samo sa jednim potpisom, ali...

Ali, pustimo sad to, "sitničaru" kakav sam ja, hoćeš-nećeš, padne u oči ono "šef Protokola". Naime, naša ministarstva, izuzetak je MSP, nemaju protokol kao posebne organizacione jedinice, pa naravno ni šefove protokola. Poslovima protokola se uz ostale poslove bave kabineti ministara. Međutim, potpisanog M.N. nema na spisku radnika koji se u kabinetu konkretnog ministra bave protokolom. Ali, ima ga na pozivnici, pa je još "snabdeven" državnim pečatom.

Autor: Rodolјub Šabić

Kako bi vi reagovali kad bi, pri dolasku na posao, u službenim prostorijama, na zidu, ugledali "Spisak službenika koji se trenutno nalaze na bolovanju zbog psihičkog stanja"!? Posebno ako bi i svoje ime videli na tom spisku? I kad bi vam još "objasnili" da ste, iako ste s posla  bili odsutni iz drugih, ne iz zdravstvenih razloga, u spisak uvršteni iz "praktičnih" razloga?

Ovo o čemu govorim, dogodilo se grupi policijskih službenika koji su zaista bili na bolovanju zbog psihičkih zdravstvenih problema, zato što imaju famoznu šifru "F". I jednom od njih koji nije imao ni šifru "F" ni zdravstvenih problema uoopšte, ali je po odluci starešine bio "privremeno udaljen" s posla.

Piše: Rodoljub Šabić

Famozna rečenica iz Antigone, naslov posta, je jedna od najpoznatijih i najstarijih ilustracija (kod nas nažalost izuzetno snažno prisutnog) manira da se na lošu vest reaguje emocionalno, a ne racionalno, odgovorno, i da se za nju proglašava "krivim" onaj ko je donosi, a ne pravi uzroci.  

Nedavno objavljivanje Izveštaja o tragediji helikoptera, odnosno neke reakcije na njega, a pogotovo poluglasne "priče" o tome da objavljivanje činjenica "ugrožava odbrambenu sposobnost, moral..." podsetilo me je na jedan događaj od pre nekoliko godina.

Autor: Rodoljub Šabić          

            Dogodi se da imate neki zdravstveni problem. Može da bude i posebno ružan, neprijatan, delikatan, takav da ne biste voleli da o njemu razgovarate čak ni sa najbližima. Pa odete kod lekara, on potvrdi da je problem upravo takav, preduzme šta treba. I npr. konstatuje da jedno vreme ne bi trebalo da radite i otvori vam bolovanje. I naravno, izda vam Potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad, da bi je dostavili poslodavcu.

            A to štо se u potvrdi nalazi niz vaših ličnih podataka,

Piše Rodoljub Šabić

Pre nekoliko dana sam ovde na blogu (u postu It works!Radi!? ) podsetio na famozni "slučaj Infostan". Povod je bila presuda koju je u postupku pokrenutom po zahtevu Poverenika povodom slučaja u kome je JKP Infostan iskoristio zbirku ličnih podataka svojih korisnika da bi u račun za komunalne usluge koju je dostavio uvrstio i nedugovani iznos za osiguranje stana u korist Generali osiguranja, kojom je Prekršajni sud u Beogradu oglasio odgovornim i osudio na novčane kazne JKP Infostan (400.000 dinara) i direktora Markovića (10.000 dinara).
Ta presuda,

Bilo je to krajem sedamdesetih kada je junak ovog bloga postao svestan potpune prolaznosti mode. Desilo se da je tog septembra dobio najpre nove farmerice koje nisu uske već više onako vrećaste a nisu ni indigo plave već onako više svetle; pa čitav dan nije mogao da se navikne da ih nosi jer mu se činilo da kad ga ništa ne steže u tim delovima onda nije ni obučen, a kada nisu obučeni, tadašnji dvanaestogodišnjaci su se osećali nekako neprijatno a ne kao ovi danas; a potpuni šok ga je tek očekivao sutradan. Tada je stigla - košulja, ali ne bilo kakva, nikako ne bilo kakva ! Gde je tu kragna, hteo je junak prvo da pita, gde su tu šare, hteo je drugo da pita, jer tu su bili neki patrljci onih dotadašnjih kragni, tek možda 5, 6 cm dugački, da li se to i zove košuljom uopšte kad u njoj možeš da potrčiš a ništa ne odskače o tebe i ne hladi ruke tamo bliže ramenima, a kakav je tek to dezen naopako jedva da se i vidi kako je sitan ko još nosi jednobojne košulje...

E, baš te jeseni su prvi brkovi nestali sa ulica.

Pre ravno 70 godina, u tzv. Novosadskoj raciji od 21. do 23. januara 1942., mađarski fašisti su pobili 1255 ljudi i to samo u Novom Sadu, i to samo onih kojima su precizno utvrđena imena. Lako je moguće da je žrtava bilo više (kao objektivna cifra se, u ozbiljnim razgovorima, uzima 1330), pre svega zato što evidentiranje ubijenih koji su po nacionalnosti Romi nikad nije izvedeno do kraja precizno - neki su naime popisani kao Srbi a neki, biće, uopšte nisu ni evidentirani.

Sefardi su još polovinom 16. veka počeli da naseljavaju Smederevo, razvijen zanatski i trgovački centar koji je tada bio biskupija. Imalo je 17 rezidencijalnih i dvanaest imenovanih biskupa da bi krajem 20. veka iz titule beogradsko-smederevskih biskupa, na predlog Alojza Turka, bilo izostavljeno Smederevo. Grad je na samom kraju 19. veka imao 6.875 stanovnika, od toga 139 Jevreja.
Eksplozija municije u smederevskoj tvrđavi 5. juna 1941. raznela je sinagogu, jevrejsku mahalu i neznatno dalje katoličku crkvu Katolici su u junu 2006. na temelju starog svetilišta osveštali novu crkvu.

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Razmišljam jutros kako sam zakasnio da se prijavim za Beoviziju, pa samim tim neću moći da učestvujem ni na Evroviziji...a imam  dobru pesmu...( nosi neku viziju )...osećam da bih pobedio...

Srk ...

Ako vas ne mrzi voleo bih da danas zapevate sa mnom ovu pesmu...To su moji stihovi na pesmu Indijanci od grupe Familija...ako se toga neko još seća...Ja im se familije setim nekoliko puta na dan...zato sam i napisao ove stihove...a pesma počinje ovako...

Dok srčem prvu jutarnju kafu ....

- Vojo skinite gaće...- reče mi jutros žena koju sam cenio i poštovao kao rodjenu medicinsku sestru, dok je spremala injekciju sa tetabulinom koju su mi prepisali zbog eksera na koji sam juče nagazio...

Ne plašim se injekcije ali to nekad stvarno zna da zaboli...i tako...stisnuh zube a razgoračih oči kad sam osetio ubod igle...onako razgoračenih očiju,uspeo sam da pročitam naslov iz današnjih novina koje su stajale na sestrinom stolu...'' SPS će položiti vence i cveće na Miloševićev