‬Riots in England - one view‪

Photo: Lewis Whyld/PA/AP

‬Queen has a verse in their famous song "We are the Champions" that usually doesn't catch the ears of those listening‪: "No time for losers"

‬Recent events in big cities in England have me wondering if the losers have finally decided to take things into their own hands and make their‪ "own time"?

Arhitekta tegli na leđima svoju arhitekturu i zajedno sa njom odvajkada prolazi, stisnut, nekad lakše a pokatkad uz ogromne napore  i neke gubitke, između ona dva grebena na moru gde obitavaju dva opaka bića o čijem postojanju se saznalo po uvidu u grčku mitologiju. Metafora o neminovnosti izbiranja jednog od ponuđenih zala, sa levog ili desnog grebena, otisnula se širom planete, postala globalna poruka i bez obzira gde se arhitektura stvarala arhitekta se upinjao da prođe ka pučini i tamo iznese svoju viziju što manje okrnjenu i zaplovi ka nekom boljem svetu, naivno verujući da takav svet postoji. Ipak da nije bilo te nade ni ovo što je do sadanjih dana od arhitekture stvoreno ne bi se dogodilo. Arhitekta, kad mu je posle cenjkanja i ispunjenja zadatih uslova bilo dozvoljeno da promine grebene, svojim pregnućem je bogatio kulturni model i doprinosio liku i formi okvira, da se ne kaže scenografiji  u kojoj se istorija događala. 

Ne mogu da odolim a da ne podelim ovu ideju, a zovu je i plan, sa vama a koju mi je dojavila negde pred zoru jedna roda pre nego je odletela u tople krajeve ...  zabole nju ...  

Beograd je preplavljen bilbordima od pre neku godinu kad je otkriveno da se preko ovih velikih slika mogu saopštiti poruke, političke, komercijalne ili već nekakve i kojima se građani obaveštavaju kako i gde da bitno unaprede svoj život, bilo da glasaju za nekog sa spasonosnim političkim sloganom ili da kupe novi tip mobilnog telefona. Bilbordi svojim šturim porukama koje su takve da bi se čitale u hodu, pored toga što ne saopštavaju ništa važno i što nisu ništa do agresivnog šuma koji je nametljiv, jeste i novi način komunikacije, veoma jednosmerne jer sa takovom porukom nema diskusije. Nemoguće je odgovoriti na nju, ta vrsta i forma poruke je konačna. A ne može se ni napustiti prostor gde je ona, čak ni okretanje glave ne pomaže, jer već na sledećem ćošku sačekuje druga, ista banalna poruka i ne ostaje ništa drugo do prihvatanje, Dakle, da se glasa ili da se ode u prodavnicu, na folk koncert ili u Egipat na letovanje mada MIN to sada ne preporučuje. Bilbord je veoma agresivno sredstvo za pritisak i sasvim nedemokratsko.

Piše u novinama a ni Tv nije ostala nema da će se dogoditi neka estetska i sugurnosna intervencija na zgradi Generalštaba, onoj lepoti na uglu Kneza Miloša i Nemanjine koju Amerikanci unakaziše 1999 godine. Naime, kaže jedan gospodin u uniformi da će se ukloniti neki delovi urušenog dela zdanja i napraviće se mali skver ispred zdanja posut humusom i zasadiće se neko bilje a biće i bezbednije za prolaznike a oči prolaznika imaće ugodniji prizor. Posle četrnaest godina tu se nešto dešava, neka vreva nastaje. Obratio je najzad vlasnik, Min. vojske i država, pažnju na svoju imovinu i to je ipak za pohvalu mada pomalo zakasnelo i onda, i baš zbog toga, uvek dolazi pitanje o tome šta li ih je baš sada navelo, na početku zime kad građevinskim radovima nije vreme, da oko bace na tu stranu i odluče da potroše 38 miliona dinara na ulepšavanje ruševine i pravljenje mesta za isticanje panoa za promociju njihovih kampanja kako onaj uniformisani gospodin reče.

Pratim dešavanja oko izbora za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i kapiram napor Demokratske stranke da izgura svog kandidata, jer je takav trend, postavljanja svojih ljudi na svaku čuku, po sistemu gde god vidiš-napraviš-nadješ prazno mesto a ti svog partijca posadi, al ne kapiram da ne mogu da ubodu kandidata, a onolika partija, bokte. Dobro, ne razumem baš najbolje šta smeta ako

Nekako se premijer Cvetković sinhronizovao sa mojim prošlim blogom glede interesnih stopa i politike marži finansijskih institucija u Srbiji. Jednostavno i glasno je izrazio svoje neslaganje sa trenutnim stanjem i praksom stranih banaka u Srbiji da imaju višestruko veće marže nego u zemljama odakle potiču. Ostaje da se vidi šta će se preduzeti da se ova poplava bankarskih  marži i interesa zaustavi i vrati u normalne finansijske tokove. Pohvalno je da se situacija prati i poredi sa zemljama u okruženju, a takođe i sa matičnim zemljama banaka koje operišu kod nas. Sve ovo bi trebalo da se radi najmanje sedmodnevnom učestanošću i da bude pristupačno, prvenstveno on-line i sa ponekom mesečnom brošurom za građane koji nemaju pristup Internetu.

 #4 UPDATE, Počeli pregovori oko mogućeg susreta Vladimira Klička i David Haye-a za ujedinjenje šampionskih titula u teškoj kategoriji po WBA, IBF i WBO verziji

 

Evo, u ovo sparno popodne, suočene sa životom, i od istog mamurne, u debelom hladu klima uređaja,  odlučile smo da objavimo integralnu verziju slem recitala pod radnim naslovom "TEŠKO NEMOGUĆE" ... Pomenućemo i to da je tekst nastao pred kraj 39. BITEFA, kao uvodnik za festivalski bilten.

Svaka revizija GDP (BDP-a) u Srbiji poslednjih skoro deceniju smanji njego rast i apsolutni nivo. Ovoga puta je to samo bilo malo mnogo da se javnost ne bi uskomešala. Naime, autori MAT-a su pre pet-šest dana saopštili da je sve ono što smo u toku 2009. (ali i 2008. i 2007. godine) stvorili znatno skromnije nego što se mislilo. Po njihovoj računici pad Bruto domaćeg proizvoda u 2009. iznosio je 6,2% (RZS stidljivo iznosi procenu o smanjenju od 3,9%, posle 3,5% i prvobitnih 3,1%). Istina, stvar ipak nije grom iz vedra neba, jer su ekonomisti sumnjali u procene Zavoda za statistiku. Npr.

Puno je pisano o trenutnoj ekonomskoj krizi. Kao glavni uzrok neretko se navodio krah tržišta hipotekarnih kredita u SAD, au poslednje vreme i kriza perifernih zemalja evrozone. Međutim, finansijska i ekonomska kriza dominantno je posledica pogoršanja stanja u realnom sektoru ekonomija razvijenih zemalja, što govori da ona neće lako proći. Treba naglasiti i da su u krizi razvijene zemlje (SAD, većina evropskih država, Japan...), dok zemlje u razvoju beleže dinamičan rast, tek nešto niži nego pre tri godine. Na kraju, nije u krizi evro, već pojedine članice zone evra!

Posle dramatičnog uspona tokom tri zlatne decenije (pedesete, šezdesete i sedamdesete) osamdesetih godina prošlog veka Srbija, kao i ostale socijalističke zemlje, ušla je u period stagnacije. Tu nije kraj; početkom devedesetih dolazi do dramatičnog industrijskog sloma u Istočnoj Evropi. Srpska industrija početkom 2013. još nije ni blizu oporavka (isto važi i za većinu zemalja Sovjetskog Saveza, kao i države bivše Jugoslavije, izuzev Slovenije, čija je industrija prešla nivo iz vremena SFRJ).
Već 1991. unutrašnje jugoslovenske industrijske veze su se pokidale. To je, uz izolaciju 90-ih i praktičan gubitak nezahtevnog tržišta SEV-a, kao i polu-uspešnu privatizaciju, dovelo do toga da (procenjeni) nivo industrije u Srbiji 2013. (uz uslov da ostvareni rast ove godine bude na niovu porasta u prvom kvartalu) na 41% onog iz 1989. i 56% nivoa iz 1980.