Neki dan sam u dokolici, prelistavala jedan moj  sajt gledajući kako živi , uživa i kupuje bogat svet. Tu uvek malo „naparim oči“ i bude mi lakše, za momenat, pa onda opet daj bogu dušu, skupljaj snagu da se vratiš u surovu i sivu realnost.

Ovoga puta izdvojila sam između mnogih ponuda nekoliko interesantnih za mene, a

Strah da će nam ulazak u Evropsku uniju ograničiti samostalnu proizvodnju najpoznatijeg srpskog opijata od domaćih šljiva u privatnim pecarama, nije bio ni izdaleka aktuelan kao danas u vreme kada smo u jednom od brojnih pokušaja da samofinansiramo Nišville jazz festival, pre petanaestak godina uvezli dva šlepera pomorandži.
Ispostavilo se, međutim, da je distribucija južnog voća đavolski teška stvar, pa smo probali da direktnom prodajom po damping cenama dobijemo trku sa galopirajućom kvarljivošću pomorandži.
Taj problem možda i ne bi bio tako veliki da nismo imali

Е, мој Ниш... мој парађумиш!
Без ич ништо сам, а ете с'лнце ме па греје.
Овдек, нагости ли бе?
А и там, куде ћу идем - и там ли ћу нагости?
На овај па свет, човек ли је с'лте нагости?
Овој па нашо живење - с'лте ли је проодење?
Идем...
Ћу се одлелејем низ стамболијски друм...
Там ћу сам... ама... душа ће ми је овдек...

U nekim slučajevima vidim sebe kako pripadam tipu koji gura da otvori vratana kojima piše „Povuci". I onda se upitam zašto se vrata ne otvaraju. Gurnem jače, a ipak su vrata i dalje zatvorena. Odmah pomislim da nešto nije u redu s vratima.

Kada stvari ne idu onako kako je zamišljeno, čovek se može upitati „Zašto?"

Pre nekoliko dana umro je Antonio Tabuki, jedan od mojih omiljenih pisaca. Bio je stariji od mene dve godine, jedanaest meseci i devetnaest dana.

Antonio Tabucchi (Pisa, 23. septembra 1943.) je bio italijanski književnik i jedan od najuglednijih evropskih pisaca današnjice. Stručnjak za opus portugalskoga književnika Fernanda Pessoe, radio je kao profesor portugalske književnosti na Univerzitetu u Sieni. Preveo je niz Pessoinih djela na talijanski jezik.

Tabucchi je možda najpoznatiji po knjizi Indijski nokturno (1984.), za koju je u Francuskoj dobio uglednu nagradu za strane pisce Médicis étranger. Na portugalskom jeziku napisao je roman Rekvijem (1992.), u kojemu se pojavljuje Pessoa, dok mu je najcjenjenije djelo roman Pereira tvrdi (1994.). Pisao je kratke priče i eseje.

Na ovom blogu se krijem iza imena opetnaistommestu, ali sada pišem kao Stanislav Polimac, član Let's Do It! Srbija tima i uz Uroševu pomoć i dopuštenje došao sam da vas zamolim da nam pomognete, bar onaj deo blogosfere koji je u subotu 4. juna učestvovao u akciji Očistimo Srbiju tako što ćete popuniti anketu o subotnjoj akciji: Očistimo Srbiju!

Gost autor: Highshalfbooze

 Сиротиња као хронична болест друштва

Систем зимске помоћи одомаћио се како у многим већим , тако и у мањим нашим градовима. Општинске у праве тих дана aпeлyjy на имућније грађане, да се својим прилозима сете сиромашних и незапослених, а и саме из својих срестава одвајају

Sa dozvolom autorke, Caroline Aksoy, prenosim njene crteže sa bloga Caroline's Crayons

http://carolinescrayons.blogspot.com/

1

2

Three people who survived a plane crash in the Kalahari Desert in Botswana have been rescued, after the pilot and a companion walked for four days to get help.

"THIS EXPERIENCE GOT ME DOWN TO EARTH"

Žega. Nadleće nas par velikih vranaca. U nedalekoj gredi je kolonija pčelarica. Sledi nekoliko malih vranaca, koji i sami brzaju do svoje kolonije, pa nekoliko eja močvarica i jedna čudna grabljivica, za koju sumnjamo da je bio mladi osičar, a koja nije želela da ostane dovoljno dugo da bi je zagledali iz svih uglova.

Naučni radovi su naprosto dosadni za čitanje. Zato i imaju poglavlja Abstract i Summary, da možete da pročitate ono važno i preskočite sve drugo. Nekako mi se čini da poletarci pri pisanju prvih radova pitaju starije kolege za savet, a ovi ih srežu: Mnogo ti je to zabavno, tako se ne gradi karijera, moraš da se uozbiljiš ako hoćeš da te neko ozbiljno shvati... I tako nauče da je vrhunac stila u pisanju naučnih radova - dosada.

Ove godine imamo dosta veliki problem.  Pre svega, jer je troipogodisnji sin poceo da postavlja pitanja tipa "kako, zasto", krenulo dete u aktivno pronalazenje istine.  Mi ga bodrimo, objasnjavamo, do sada ga nismo lagali.  Ali ove zime, masta nam radi tek tako....Prava umetnost.  Da se razumemo, sa ocem prica engleski.  Sa majkom (i sam sa sobom), zna se.  Sa svima ostalima, nemacki.

Prebrodismo Svetog