SLUČAJEVI ILI TRAGEDIJE MOJIH LJUBAVI (Jasmina)

Dobar dan, (eh da je zaista bio dobar dan, gde bi mi samo kraj bio, ovako...!)

Ja sam Todorovic! Aleksandar Todorovic! Zapamtite to ime, i to prezime, ali ne zbog mene, nego radi vas - za svaki slucaj.

SLUČAJEVI ILI TRAGEDIJE MOJIH LJUBAVI (Jelena)

 

Dobar dan, (eh da je zaista bio dobar dan, gde bi mi samo kraj bio, ovako...!)

Ja sam Todorovic! Aleksandar Todorovic! Zapamtite to ime, i to prezime, ali ne zbog mene, nego radi vas - za svaki slucaj.

SLUČAJEVI ILI TRAGEDIJE MOJIH LJUBAVI (Jovanka)

Dobar dan, (eh da je zaista bio dobar dan, gde bi mi samo kraj bio, ovako...!)

Ja sam Todorovic! Aleksandar Todorovic! Zapamtite to ime, i to prezime, ali ne zbog mene, nego radi vas - za svaki slucaj.

Aleksandar Bekan Todorovic - A zasto sam sam? + Intro

Za svaki slučaj!

Kako će suđenje teći - zavisiće od pronicljivosti advokata tuženog. Odbrana zna da najverovantije nema šanse da se oslobodi optužbi ali će advokati pokušati da iskopaju mogućnosti blaže kazne. Oni mogu računati na različite oblike podrške odugovlačenju procesa ili čak subverzije iz upravnih i ideoloških aparata države kakve su poznate na primer iz suđenja za ubistvo Ćuruvije, kao i razumevanje nemalog dela javnosti koji će iz različitih razloga i pozicija isticati i propagandno pokrivati raznorodne interese pro status quo buržoaskih

(otvaranje pisma)

Stigao mi je poziv na konferenciju „Ako ne tada, sada. Memorijalizacija Starog Sajmišta“. (Trebalo je valjda „Memorijalizacija logora na Starom Sajmištu“?!). Znam da ti kapiraš ali zamisli kako to deluje na neupućene?! Naslov je parafraza naslova one konferencije „Ako ne sada kada?“ koju je fondacija Hajnrih Bel organizovala 2012. godine, kao neki pokušaj koncentracije snaga i argumenata za rešenje (hm, naslov neprijatno asocira na nešto imperativno, konačno) memorijalnog koncepta/projekta/centra

Uvid u dokumente i korak dalje koji vlasti treba da učine – primer prodaje NIS

Ograničenja propisa o slobodnom pristupu informacijama

Zakoni o slobodnom pristupu informacijama, širom sveta, imaju limitirani domašaj. Ovde se ne misli na to što se ovi zakoni krše i opstruiraju, što nije uvek obezbeđeno njihovo izvršenje kao ni na to što su neki bitni subjekti ili dokumenti izuzeti iz obuhvata zakona.

Domašaj tih propisa je ograničen zato što državni organi imaju obavezu da daju na uvid (ili dostave kopiju) samo

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekih mesec i po dana, valjda zato što se dogodio praktično istovremeno sa „zemljotresom" koji je izazvan odavanjem „službene tajne", u slučaju M.Kovačevića, pažnjI javnosti je gotovo potpuno promakao jedan događaj, za koji mislim da ju je sigurno zasluživao.
Pozvala me ministarska pravde i obavestila me, da je na adrese velikog broja štampanih i elektronskih medija neko nepoznato lice dostavilo više desetina „ličnih listova" sudija i sudijskih saradnika Trgovinskog suda u Beogradu. Zamolila me da povodom toga preduzmem sve što mogu.

Autor: Rodoljub Šabić

Pretpraznični radni dan završio sam, kao što je red, potpisivanjem „hrpe" rešenja donetih povodom žalbi koje su građani, novinari ili neko treći podneli zbog uskraćivanja informacija od strane raznih organi vlasti.
Ta „operacija" potpisivanja uvek me podseti na nešto što, bar na prvi pogled i iz usta Poverenika za informacije, zvuči gotovo jeretički ali je istina. Situacija u kojoj se od vlasti traži i dobije neki nosač informacija upućuje uglavnom na razmišljanje o sadržini tih informacija. Situacija u kojoj se traži a ne dobije upućuje,

Autor: Rodoljub Šabić

„Zdravstveni kartoni hiljada građana u praznom bazenu, crkveni spisi na prašnjavim tavanima, dokumentacija u poplavljenim magacinima i memljivim podrumima, geološka građa u kontejnerima - slika je brige o dokumentima u Srbiji."

U jučerašnjim dnevnim novinama u tekstu „Vredni spisi silaze sa tavana" gore navedena depresivna slika propraćena je vešću da će se Zakon o arhivskoj građi „koji bi trebalo konačno da uredi ovu oblast, naći će se pred narodnim poslanicima narednog mesea." i ocenom - „ako bude donet, stotine kilometara arhivske građe biće sigurnije, a pravu negu dobiće i elektronski podaci." Ima u tekstu i izjava predlagača ovog zakona, narodnog poslanika Predraga Markovića - „zakon će biti garancija za čuvanje pamćenja i istorije našeg naroda... prvi put su jasno definisane obaveze države, ali i način postupanja sa dokumentima...

Piše: Rodoljub Šabić
Pre šest godina Vlada Srbije usvojila je Strategiju zaštite podataka o ličnosti.
Red je da kao poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti podsetim na to. Radi se, na kraju krajeva, o dokumentu od kapitalnog značaja za stanje u oblasti u kojoj radim. Odnosno morao bi biti od takvog značaja. Ali, ipak nije, uopšte nije.
Kako je to moguće? E pa lako. Onako kako je kod nas nažalost skoro uobičajeno. Evo kako.
Svaka Strategija, kao opšti, programski dokument, za realizaciju zahteva jedan pragmatičan, praktičan

Piše: Rodoljub Šabić

Pre neki dan, "pretrčavajući" preko nekih tekstova i podataka o "reformskim" aktivnostima i njihovim rezultatima kod nas, setio sam se jednog starog vica.
Šala, vic, baš poprilično stari, iz vremena kad sam još bio mlad momak, a kad nam je zemlja bila socijalistička. Pa je, s obzirom na ovu drugu okolnost, vic bio "bezobrazan" odnosno "opozicioni". Neki se verovatno sećaju. Radi se o priprostom čoveku koji pita svog sina gimnazijalca: Je li mali, jesu li Marks i Engels bili doktori? A kad dobije pozitivan odgovor prokomentariše ga: Pa majku mu,

Frank: "Recently, I was honored to be selected as a judge at a chili cook-off. The original person called in sick at the last moment and I happened to be standing there at the judge's table

Nizom spomenika iz različitih epoha smederevsko Staro groblje predstavlja jedinstvenu kulturno-istorijsku celinu. Najstariji i najvažniji među njima je crkva Uspenja Presvete Bogorodice, sudeći po materijalu od kojeg je sazidana, podignuta u XV veku, najverovatnije istovremeno sa zidanjem smederevske Tvrđave, i to kao grobna crkva tadašnjeg mitropolita Atanasija. Ovu tezu potvrđuje i živopis nastao nešto kasnije, krajem XVI i početkom XVII veka. "Osim što je svedočanstvo naše srednjovekovne prošlosti, Staro smederevsko groblje sećanje je na ljude i događaje koji