Sažet kroz tri moja avatara, koja sam koristo na blogu, moj blogo-život bi izgledao ovako

 Došao sam na blog nabrijan kao varvarin.

Onda mi je, u jednom trenutku,  nešto krenulo da raste iz glave...

Nedugo potom sam flipnuo.

„Suprotno od ljubavi nije mržnja, već ravnodušnost."
F.M.Dostojevski

Volim sport. Trenirao sam sve i svašta. Fudbal odavno ne gledam mada na nekom roštilju rizikujem prelom ili infarkt kad klinci krenu da pikaju loptu. Teško odoleti. Fudbal ne pratim jer imam utisak da je tu previše mešetarenja i nema mi čari neizvesnosti. Ali to je druga priča.

Hokej i košarku obožavam. Tenis sam počeo da pratim zbog Đokovića. Sa zrelošću sam se istrenirao da se ne jedim ako izgubimo a da se radujem kada pobedimo. Nisam stručnjak

Ovoga puta moj tradicionalni "Šta bih ja uradio" tekst na ovom blogu će osim Borisa Tadića obuhvatiti i ostale političare i to redom po broju izborne liste. Dakle...

ŠTA BIH JA URADIO...

... da sam Boris Tadić

Samo opušteno... pet principa, pa ko hoće dobro došao (za DSS mali uslov: blagi "sanintarni otklon" hehe), ko neće ajd' zdravo. Ako neće niko, idemo ponovo na izbore da počistimo male stranke koje se suviše kurobecaju za svoju veličinu.

... da sam Čeda Jovanović

i kazem sebi, sto puta:"Neces pisati petkom uvece. Zazalices sutraaa"! Ali ne, moja neprincipijelan mi to ne dozvoljava!

Od Stefana Nemanje pa do danas, Srbi se nalaze u raljama života. A možda i od ranije. Život sam po sebi nema nikakve ralje/čeljusti, serbski puk ih sam stvara. Od pamtiveka je, ako ne voleo, podrazumevao je da bude podjarmljen, da neko njime vlada. I sem raritetnih izuzetaka, Srbima su vladali tirani, nikogovići, lopovi, uništavači svega što je bilo iole dobro i pošteno. Nikada mi neće biti jasno zašto su Srbi skoro uvek birali ništarije da ih vode u tz svetlu budućnost! Ruku na srce, pored izvanrednih osobina i potencijala srpskog naroda, Srbi su širom otvorenog srca, pristajali

Ja sam naucila da kuvam u svojoj tridesetoj godini. Sramota jel? Sta da radim tako mi se zalomilo. Sto je najbolje ja jos uvek ucim taj zanat. Tako nespremna ja sam se udala i tri nedelje nakon vencanja dosla zajedno sa Marcom preko bare u New York drzavi, ja po prvi put a Marco već po ne znam koji. Tata je bio siguran da ce Marco da me posalje natrag istog momenta kad ukapira da ne znam da kuvam a Boga mi i peglam.

Sreća nasa je bila sto je Marco znao da kuva neka egzoticna jela jer je imao cimere iz Spanije i Thailand-a tako da je na pocetku on spremao dosta cesto (kad

Često ni sami ne znate da li neko pokušava da vam proda određenu ideju ili narativ. Jer, ideje bez narativa mogu da znače vrlo malo, jednako koliko ista ideja u različitim narativima može da ima potpuno drugačiji smisao. Opet, neko će reći da je jedno od osnovnih obeležja vremena u kome živimo to da predstavlja doba narativa više nego doba ideja (jer, šta su između ostalog društvene mreže do u dobroj meri platforme za masovnu proizvodnju narativa). I, ko bi to uopšte i mogao da zna do istraživači koji se bave relativno novijom disciplinom, prikladno nazvanom naratologijom.

Na današnji dan, u ovo vreme  a pre 15 godina da su postojale - društvene mreže orile bi se od pozivanja Zorana Đinđića da podnese ostavku.

Zbog katastrofalnog procenta podrške u elektoratu. Zbog brutalnog pragmatizma. Zbog kriminala i korupcije. Zbog uništavanja privrede. Zbog prodavanja države. Zbog kočenja u evroatlanttskim integracijama. Zbog predaje Kosova. Zbog nepriznavanja Kosova. Zbog kriminalnog okruženja. Zbog stranačkog zapošljavanja.

A onda dva obična i jedan ledeni metak promene sve. 

Nagovarala me žena već duže vreme da se vakcinišem. Iznosila razloge: Imaš preko 70 atistopalima, nemaš hrskavicu u kolenima, rizična si grupa bre!  Prelomim, pronađem na lap topu e-upravu i popunim upitnik. Na moje veliko iznenađenje, posle deset minuta dobijem SMS da sam se uspešno prijavio i da će mi se javiti. U pitanju je bio Institut Batut. Na moje još veće iznenađenje, posle pet dana dobijem poruku i na mobilni i na E-mail da mi je zakazano vakcinisanje 25. 01. 2021 god. U 9 sati i četrdeset pet minuta! Zinem kao Krap! Hajde da bar nešto funkcioniše kako treba

Kao što dobro znate, put do muškog ku***, mislim srca, vodi preko stomaka. Zato ja jadan po ceo dan gledam one emisije o kuvanju, čitam samo kuvare, smaram Jelicu Greganović da razmenjujemo recepte, ali sve je to džabe kada sam totalni antitalenat za kuvanje. A znate šta narod kaže, kome se u rukama testo ne diže, njemu neće ni...

Jedno veče seo ja tako da se malo odmorim. Pustim televiziju, a ono emisija o kuvanju. Na prvi pogled izgleda jednostavno, mogao bih i ja to da napravim. Počeo da tražim po sobi neko blokče da zapišem recept, ali kao za inat nijedno ne mogu da nađem. I šta Srbin radi kad mu nešto u kući fali? Tako je, ide u komšiluk da uzajmi i nikad ne vrati. Padne tako meni na pamet, komšinica Nataša Kandić sigurno ima neko blokče na zajam.

O upravo održanim izborima napisao sam sve što sam mislio u prethodnom blogu - "Ko je hranio Mogvaja". I nemam bogznašta da dodam. Ni da ispravljam ni da se naknadno pravim pametnim. 

Sad mogu da sebi i vama čestitam nastupajuću 1990. Sa svim što uz to ide.

A počinje razočaranjem, velikim zanosom i aklamacijom.

Kako prepoznati nadareno i talentovano dete u ranom periodu? Koji su to znaci, lične karakteristike, aktivnosti, načini ponašanja, potezi, postupci koji pokazuju da dete ima talenat za određenu oblast: nauku, umetnost, sport, jezike, matematiku, tehnologiju, medicinu i slično?

Ako sam dobro shvatio Obaveštenje, danas je poslednji dan ovog bloga, pa da se i ja odjavim.

Prvo, i najvažnije: da se izvinim