Autor: 

docsumann

Nedavno je NFL (National Football League) povodom 90 godišnjice postojanja objavila listu od 100 najboljih igrača u ovom, kod nas sve popularnijem sportu.
Znam da među čitaocima bloga b92 ima I onih koji vole I prate (bar sporadično) američki fudbal, kao I onih drugih koji ne vole I ne prate . Nisam upoznat da neko ne voli ,a prati, ali ni taj mazohizam nije a priori isključen.
Ovdje ionako neće biti riječi o razlozima za I protiv ovoga sporta,ali će sažeti pregledi karijera 7 veličanstvenih sa vrha liste “slavnih” možda potaknuti one neutralne da malo dublje zavire u tu žestoku igru oklopljenih jurišnika s loptom koja na to baš i ne liči. Ako ništa drugo okačeni filmovi su zaista efektni i u nekoliko zgusnutih minuta prikazuju srž onog najatraktivnijeg u AF-u.

Prije nego što krenem sa nabrajanem najboljih među najboljima, evo jedne osnovne početne šeme rasporeda igrača u odbrani i napadau, pred početak izvođenja napada, kako bi vam bila jasnija pozicija spomenutih igrača u timu.

Počeo US Open (u tenisu, u golfu se završio pre dva meseca, koga uopšte interesuje taj snobovski način za upropašćavanje dobre šetnje).

Ne znam šta je s niccoloom, AD, Olićem... ali vidim da nema bloga, pa mi nekako prazno...

Dakle, znate šta treba da znate (raspored, žreb itd.)

Novak Đoković igra za svoje 40 ukupno i 11. uzastopno Masters finale, a u svojih preko 50 polufinala na turnirima Masters serije ovo mu je prvi put u karijeri da je najstariji među učesnicima. Koliko je ovo neobično govori i činjenica da je na preprošlom Mastersu u Parizu bio najmlađi među 8 četvrtfinalista. U stvari, kad malo razmislim, najinteresantniji podatak mi je da ne postoji niko mlađi od Novaka ko je ikada osvojio turnir iz Masters serije! Nekada su mladi teniseri dominirali, a sada su se vremena promenila, pa su i žene najbolje u 30-im :)

Fudbalska reprezentacija Srbije večeras igra protiv Italije. Na njihovom terenu. Kakav je plan? Bod, tri boda, ili što časniji poraz? Ili plana nema, u smislu - igraćemo, pa šta bude? Ili je to sada već jedna razvijena faza dezorganizovanosti, u kojoj je smešno govoriti o planu. Otkako su Karadžić, Đorić, D. Savić i ostali krenuli da smenjuju Radomira Antića, nivo igre našeg tima se srozava, kao neminovna posledica srozavanja atmosfere u reprezentaciji. I srozavanja njenog ugleda. Više se govori o poslovnim klanovima i ljudima iz fudbalske senke, a manje o igri, igračima...

Iako mi je otac bio strastveni pušač, ono, žutobraon prsti, pregoreli, pušio je tri, četiri kutije niške Drine dnevno, pušenje me nije privlačilo sve do pred kraj osnovne škole. Onda je jedan drugar iz odelenja doneo kotroban, živeo je u obližnjem selu, gajili su između ostalog duvan i on je s vremena na vreme uspevao da mazne krupno rezanog crnog duvana a la Gitanes, dovoljno za jedno pešes cigareta. Uvijali smo ga

Čoveku koji je u govnima, kome govna brboću ispod donje usne, često se dešava da previdi ili kasno vidi probleme u kojima se nalaze čak i njegovi najbliži! Opravdanja nema, govna su govna a najbliži i najmiliji su ili bi trebalo da budu na prvom mestu!

Evo, to se meni/nama desilo sa Chiarom! Već sam (davno) pisao o njoj, malenoj Maltezerki, beloj pufnici, pahuljici, našem najboljem prijatelju, veseloj, razdraganoj i razigranoj personi, najboljem terapeutu na svetu, izlečitelju srdaca i duša naših. Prvog juna prošle godine je napunila deset godina. Znači, već

People are strange when you're a stranger
Faces look ugly when you're alone
Women seem wicked when you're unwanted
Streets are uneven when you're down

When you're strange
Faces come out of the rain
When you're strange
No one remembers your name
When you're strange
When you're strange
When you're strange

People are strange when you're a stranger
Faces look ugly when you're alone
Women seem wicked when you're unwanted
Streets are uneven when you're down

When you're strange
Faces come out of

Evo nas praktično u drugoj nedelji Roland Garrosa. Nakon što danas gornji deo žreba i kod devojaka i kod momaka odigra mečeve trećeg kola znaćemo ko se tačno zadržao na turniru posle sedam dana igranja.

Ti mečevi su redom:

   Napokon sam saznao, u penziju sam mogao da odem pre dve godine, mogu to da uradim i sutra, ali neću.Više od godinu dana okrećem telefone, šaljem dopise, zahteve, traženu dokumentaciju, taman sredim nekih deset godina radnog staža, ono se ispostavi da u tih deset nisu sređeno još dve. Sređeno je i to za pet minuta telefonskog razgovora. Pravnica u Fondu PIO zna svoj posao. Nije bilo dođite ili nazovite  za nedelju dana, nego razmotriću i sutra šaljem listing. I bi tako. Sve uslove po Zakonu ispunjavam. I ja se prepadoh. I ne znam šta ću. I ne znam gde ću. I ne znam šta ću da radim u penziji. Zar sam toliko radio da ne radim ništa!?

.

 Gost autor kleinemutter   

EDIT: Na kraju teksta se nalazi predlog naše blogokoleginice Iqiqiq za mejl koji bi trebalo poslati na uz njega navedene adrese. Ne bilo vam teško da skrolujete ako ste voljni da u tome učestvujete.       

                    Prošle godine sam bila 30 dana u bolnici. 2, 5 meseca nisam mogla da ustanem iz kreveta , čak ni do toaleta. Nisam imala kome ostaviti dete , koje je potpuno zavisno od tuđe pomoći u svim životnim funkcijama ( hranjenje , oblačenje i sve ostalo).

 gosti koautori: Stef i Horhe

Hippa to da hoppa and you just don't stoppa - Ol' Dirty Bastard

DJ: Kako ste otkrili crnca u sebi?

(i malim slovima) neobavezna kao i ja, uostalom. osim za one koji me, u pokušaju da nešto "tumače" sasvim krivo tumače...

prošla ona promocija, čudna, tamna malo, prostor nije bio onakav kakv mi je rečeno da će biti, sve se dešavalo u donjoj sali (nepušačkoj, mada se posle donosilo i piće i pepeljare i od one komemorativne sale ne ostade nišra, nego par spojenih stolova i malo ljudi, koji pričaju)

počela sam priču uobičajenom "žvakom" te knjiga je nastala tamo i tamo, zove se tako i tako zbog toga i toga, u toj knjizi ćete naći to i to, a to i to sam izabrala

Uspela sam da iščašim nogu. U redu, moja trapavost je legendarna, ali toga puta prevazišla sam samu sebe! Krenula sam da iznesem najmlađeg sina do školskog kombija koji ga vozi u vrtić, u brzini nisam gledala kako silazim sa stepenika ispred kuće i...

Ali, bolje da počnem iz početka.

Maun je varošica na severozapadu Bocvane i naše trenutno prebivalište u vreme gorepomenutog događaja.

Za turiste, Maun je, najčešće „poslednja civilizacija pre odlaska u buš". Za ostatak Bocvane - grad na pesku.

To je pomalo paradoksalno, jer samo ime, Maun, na jeziku plemena Bajei znači „mesto na kome raste kratka trska". Naravno, trske odavno nema, osim u ponekoj ogradi, ali zato peska ima u izobilju. Nalazeći se na granici između delte Okavanga i Kalaharija, Maun je pun peska i palmi. Kad sam ga prvi put ugledala setila sam se „Panonskog mornara" - „Mog mora nema i ne znam šta da radim...". Zaista, Maunu samo fali more da bi bio predivno mesto za život.