U ovom dijelu bavim se prvenstveno bosnjackim politickim reakcijama i nedostacima pravosudja u Sarajevu.

ista ulica, isti datum

састав на тему . . кад се оно аванзовало

незнам никог ко је умео  да тако ситно пише ко једнога Лазу штоје изучио за инжињера заштите и то уријеци.наиме,обичај је тада у оној ЈУ био да се радници који су показали трудноћу при раду, а напредлог шефа пошљу на дошколавање.тако и лаза,са места подмазивача ротацијоне пећи у  фабрики цемента којег се докопо тако што му шеф увалио сестру ( сдететом ) да је ожени,а

забелешка на тему . . . . фикција, далије

незнам,

дал' што су ме изуједали комарци којих је овог лета поприлична цифра на м3 у валети,ил што се још од неки дан здадох на проучавање времена када је у граду тарсусу цар јустинијан 395. године наложио подизање цркве светог јована крститеља ,

углавном

прошлу ноћ се ,обезнањен, нађох у групи предвођеној (потоњим апостолом) Павлом

редовности куретине ускраћена зарад неких својих муња углави Виорика је понекад ипак дозвољавала одабраним да јојсе успентрају венериним брежуљком па се ија у својој срамежљивости када су те телесне непримерености упитању тамо умало затекох баш у перијоди када је мозак одмарала од сконцентрисаности  рада на теези . . . Далије зашто узрочник зазато .

How do you know you're leading a sad life?

When a nymphomaniac tells you: «Let's just be friends»

Volim četvrtak. Tog dana se osećam nekako poletnije nego, recimo, sredom. Moniki nije baš jasno zašto je to tako. A nije se smejala ni kada sam joj ispričao šalu koju sam stavio kao motto. Ne smeje se svakom mom pokušaju da budem duhovit.    

Monika: Da ti nešto ispričam. Vidiš, smatram da nije dobro kada roditelji prave razliku medju svojom sopstvenom decom, tako što jedno dete vole više od drugog. To može izazvati

                  Stradao je pre neku noć.  Sad  je  svejedno da li iznenada ili se to moglo očekivati.  Kao da se sve odigralo u snu, iako budnom (Jovica Aćin: Poetika rastrojstva)

Sve  se može dogoditi.

U mom slučaju, sve se zbi  ovako:

Hodah  neodređeno, nepoznatim ulicama, među  nepoznatim ljudima. Ne  plaših se, ali  iznenadno osetih, tek tako,  da mi je kraj blizu.

Onda - bang! 

Posle nekog vremena  otvorih oči i 

Koordinate: kada puna penušave tople vode. Ne znam po kom rasporedu Nova godina stiže do moje tačke, ali neka ne žuri. Na radiju svira meditativna muzika. Slow jazz. Slow is a good word.

Moje uspomene su moj rodoslov
Živimo zajedno u incestuoznoj komuni
u kojoj naizmenično rađamo
ja njih i one mene

Danas je trebalo da bude taj svečani dan u kome će Posebna radna grupa za Bejbi frendli (PRG BF) usvojiti izveštaj eksternih evaluatorki, izveštaj koji crno-na-belo i zvanično potvrđuje sve na šta se GI "Majka Hrabrost" u porodilištima Srbije žali. Trebalo je, avaj, ali nije. Sastanak je otkazan zbog - nedostatka kvoruma.

Naravno, svi članovi PRG BF koji su imenovani iz nevladinih organizacija su se uredno pojavili, treba li to uopšte

Popismo Zorka i ja kafu u Zemunskom porodilištu, pa sad - šta nam Bog da.

Kola smo parkirale pooooodaleko, da nam ne bi ko jopet napravio epiziotomiju na gumama. I zadržasmo se u kraćem razgovoru s načelnicom ginekološkog odeljenja i načelnikom porodilišta cirka četiri sata.

Zemunsko porodilište u julu ove godine slavi petogodišnjicu od početka renoviranja. Kad će renoviranju doći kraj - niko ne zna. Renoviraju ga, vala, ko Skadar na Bojani. Već je ono

Sinoć gledam, a odjutros čitam kako rodbina i prijatelji preminule trudnice protestvuju ispred jagodinske bolnice.

Gledam, čitam, tresem se od plača i razmišljam: Bože, bože, koliko mora da je velika muka tih ljudi, koliko veliko mora da je njihovo nepoverenje u naš zdravstveni "sistem", koliko loše mora da je njihovo mišljenje o našim lekarima, kad su u svoj svojoj boli i gubitku osetili potrebu da protestvuju?

Eto, dokle smo došli.

A zašto i kako smo dotle došli?

Piše mi moj blogodrugar Stari na kraju bloga o opraštanju:

''I kako objasniti zadribandama da su moja deca dokle god sam živ.''

...............i natera me da kopam po računaru.

Znam da sam nekad nešto pisala kao moj intimni proglas roditeljima – ne mojim, nego onako... Volim ja to, kao, kada bi mene neko pitao i saslušao - ja bih to ovako:  

Roditeljima! 

Dragi roditelji, ne štedite lepe reči za sopstvenu decu! Ne

1.  Ona sutra ne radi - a ja radim.

Malkice sam ljubomorna, al me je obradovala svojim tekstom : dusanovaiivanovamama

2.  Sećate li se onog vica: 'Ali tata, daleko je Australija!' . 'Ćuti sine i plivaj.'

Čudesna peščana oluja u Sidneju: j.bre

3.  Gde počinje umetnost a završava politika?

Ili

Prilikom svoje prve posete Finskoj, ima tome već 17 godina, imao sam i prvo iskustvo sa saunom. Negde u okolini Turkua, na obali nečega što više nije delta reke a još uvek nije ni more, na malom drvenom keju nalazila se drvena kućica sa samo tom jednom prostorijom. Prvo moje iznenadjenje desilo se kada su se svi domaćini poskidali kao od majke rodjeni i hladnokrvno uši u saunu. Za nekoga ko je naslednik Balkanaca koji su se skidali goli samo na regrutaciji i subotom pored korita tople vode, začudjujuće je bilo videti kako se bez stida ljudi i žene, kolege i koleginice, prijatelji i prijateljice, oslobadjaju odeće i mogućih predrasuda i ne obraćaju pažnju na golotinju. Posle polustanog oparavanja u prijatnoj atmosferi, domaćini ustadoše, krenuše napolje, uhvatiše zalet i poskakaše u vodu. Ej, bre, krajem maja, na severu Evrope, dok je temperatura nepolju bila negde oko 10 stepeni. U sred našeg orijentalnog okruženja ja ne ulazim u vodu pre druge polovine juna, i to ako je prethodno temperatura barem dve nedelje prelazila 30 stepeni. Šta je - tu je. Kad mogu Finci, može i hrabri Srbin. Zalet i buć. I, umeto smrzavanja i šoka hladnoće, osetio sam divno opuštanje i lagodnost. 

A tragic history of the Acropolis temple

Film by Kostas Gavras

Lyrics used come from Lord Byron's poem The Curse of Minerva