gost autor: coa smor

Kraftverk (nem. Kraftwerk – „elektrana“) su vanzemaljci. Ili makar roboti. Neki smatraju da su u pitanju četvorica muzičara iz Diseldorfa. Svojim kompozicijama nad neumoljivo hladnokrvnim ritam mašinama u flori i fauni gde je svaki zvuk pažljivo konstruisan na složenim sintisajzerima i gde za tradicionalne instrumente jednostavno nema mesta, sredinom sedamdesetih pomerili su elektronsku muziku iz avangardnih eksperimenata na top-liste. Pored elektronske muzike, ljubav prema njihovom radu oseća se i u drugim žanrovima. Ima fanatika koji ih smatraju značajnijim od Bitlsa (ili bar podjednako značajnim), ali nećemo preterivati.

U redu, nismo roboti, ali uverljivije nećete naći. Sada vas najljubaznije molimo da zanemarite osobu iza zavese.

Da li je efekat društvenih seksualnih inhibicija sličan zagađenju? Da li bi ohrabrivanje promiskuiteta bilo dobro za društvenu zajednicu?U zbirci kratkih eseja Stevena Landsburga, inače autora kultne knjige Armchair Economist (1993), pod nazivom More Sex Is Safer Sex (The Unconventional Wisdom of Economics), autor otkriva ekonomske uzroke i suštinu pojava veoma bithih za naše živote.  Na početku knjige on pokazuje da ako bi seksualno suzdržljiviji ljudi počeli da vode ’’raskalašniji ‘’ život, čovečanstvo bi se suočilo sa manjim rizikom od seksualno

Ovih dana mogli smo čuti iz Ministarstva dijaspore da je broj pripadnika srpske nacije u regiji 2,1 milion. Ovde, naravno, nije uračunata srpska dijaspora diljem, pre svega, Zapadne Evrope i Angloamerike čiji broj nije lako proceniti, ali koji bi se mogao kretati (uključujući i sve ostale zemlje na svetu) od 2 do 2,2 miliona, dok se procene od 2,2 do 4 miliona srpskih iseljenika ne čine pouzdanim (valja imati u vidu da je jako teško definisati šta je zapravo Srbin u dijaspori; da li to onaj koji ima naše ime i prezime, ide u pravoslavnu crkvu, govori naš jezik ili ga samo delimično

Objavio sam i na www.borca.co.yu

Dokle više?

Svako ko je jutros (10.10.) krenuo na posao, školu, fakultet, kod doktora ili već.. imao je 2 opcije:

- da prepešači od Borče do te lokacije (stigne potpuno mokar, zbog kiše)
- da putuje 3 sata i onda pređe most…


Zašto? Zato što smo i dalje građani drugog reda, pa imamo samo jedan most na Dunavu.. Samo jedan pravac ka gradu za

Još u osnovnoj školi smo iz muzičkog učili pesmu:

Oj Srbijo mati, nemoj tugovati.

    Zovi, samo zovi
    Svi će sokolovi
    Za te život dati!

Na Evropskom prvenstvu u fudbalu, kao i ko zna koliko puta ranije, čuo sam da tu pesmu pevaju hrvatski navijači, i ponovo sam pretraživao da vidim čija je to pesma. Razlika je u tome što Hrvati pevaju Oj Hrvatsko i što im poslednji

Dobro, ne i samo kancelarijske, mogle bi biti i pogonske, terenske ili šalterske. Na kraju, zar svi na različitim radnim mestima u stvari i ne prihvatamo uloge u nekakvom vidu igara znanja, uticaja, poverenja, dobitaka i gubitaka. A opet, možda na kraju sve one, na određeni način, delom i ne liče jedna na drugu, sa zajedničkim dramskim situacijama, obrtima i glumačkim podelama.

Prošlotjedna posjeta ruskog predsjednika Dimitrija Medvedeva četirima latinsko-američkim zemljama: Peruu, Brazilu, Venecueli i Kubi - pokazuje namjere njegove zemlje da poveže „zemlje u usponu", a naročito one koje su skeptične prema Americi. To bi moglo voditi čak i stvaranju neke međunarodne organizacije u kojoj bi Rusija (sama  ili s Kinom i Indijom) imala vodeću ulogu.

Jedna od mogućnosti za takvo povezivanje najavljena je u spekulativnom izvještaju o svijetu u 2025., kojeg je nedavno objavio američki Nacionalni analitičko-obavještajni savjet (NIC). U tom se izvještaju

Skupstina Grada Novog Sada, citamo u vestima, dodelila je Efraimu Zurovu titulu pocasnog gradjanina. Dogadjaj sam po sebi potpuno ispravan, ali i dogadjaj koji stavljen u kontekst skorih desavanja u vojvodjanskoj prestonici otkriva svu moralnu travestiju u koju se nase drustvo potopilo.

Sa tom dodelom bi sve bilo u redu, da, avaj nema bronzanog prsta Jashe Tomica. U punoj erekciji, na sred grada. Mislim da uopste nisam cinican ako upitam - da li bi bilo dodele pocasnog gradjanstva e da nije prvo bilo spomenika Jashi Tomicu?

Vec nedelju dana i vise traje hemijski rat Rafinerije u Pancevu, protiv grada i ostatka neprijateljske zive sile u okolini ovog postrojenja. Rafinerija tuce po nama svime sto ima - od benzena do ugljovodonika i nazad. Silesija hemije! Slazem se, od komaraca se ne da ziveti, ali jeli ovo bas najbolji nacin!

Azotara ne radi, Petrohemija ne radi. Sistemom eliminacije ovih se dana potrvrdilo da nas je i ranije nebrojeno puta uglavnom trovala Rafinerija. Big deal!

Opstinska vlast je odlucna u reakciji na ovaj ekoloski skandal da odlucnija tesko moze biti! Ljute se iz sve snage preko

I wanted to title this "An Open Letter to the Serbian Government: Fix Your PR & Branding" but I don't think that many characters will fit in blog posts here. 

I know little about politics and even less about Serbian politics; however, as a 25-year pro, I know heaps  about PR, marketing and branding.  As a PR and media pro who is a big fan and part-time resident of Serbia, it's incredibly painful to see how badly your PR is being bungled, and your story mis-told over Kosovo in the international press.  Knowing a bit of Serb history, it seems this PR bungling is a national

 или Гордијев чвор јавног мњења

 Gost autor: srdjazlopogledja 

U svojoj osnovi ovaj tekst je prvo objavljen kao komentar na blogu kolege Borisa Drenče.

Вишегодишња мучнина Србије у међународним односима, без икакве назнаке краја, стеже поводом троугла питања Косово - ЕУ - НАТО.
Да то није проста мука, већ мучнина, сведоче дневне реакције јавности поводом сва три питања. При томе, власти Србије не показују довољно демократског капацитета, ни довољно спремности, да пред сопственим јавним мњењем приступе са довољно разумности, приземности, а и способности да иједно од тих питања отворено, коначно реше у домену који се чини могућим. Дакле без заблуда, унапред очигледно лажних обећања, и без непотребног улепшавања.

Amerikanci sve više i sve češće protestvuju protiv novih propisa vezanih za bezbednosne preglede na aerodromima. Nove i sve rigoroznije mere neki čak tumače i kao uznemiravanje građana. Počele su da stižu brojne žalbe. Pre nekoliko godina mere su počele skidanjem cipela, kaiševa, pa zabranom unosa tečnosti i kremastih materija u putničke kabine aviona, onda su se pojavili skeneri koje putnike ogoljuju pred službenicima bezbednosti. Pojavile su se brojne spekulacije šta ovi skeneri pokazuju i otkrivaju i u kojoj meri to narušava privatnost, da li se te slike negde pohranjuju itd.

Mnogi od posetilaca ovog bloga se sećaju zlatnih vremena JNA i služenja vojnog roka (za većinu ne baš naročito inspirativnog). Omiljene vojničke priče i legende, koje su se mogle čuti nakon vojničkih dana, su i one o „dobrovoljcima". Primera radi: dođe kapetan jednog dana pred četu i kaže: „Ima li ovde neko da zna francuski?" Brže bolje javi se njih nekoliko ponosnih znalaca, misleći da je to ulaznica za poziciju i mesto koje će olakšati služenje vojnog roka. Kad se dovoljno dobrovoljaca javi, onda kapetan kaže: „Stigao je ugalj, treba da istovari, hajdemo Francuzi za desetarom tim i tim, da istovarite onaj kamion tamo". Postoje bezbrojne varijacije na ovu temu.

Ali, iako je služenje vojnog roka ukinuto, vremena dobrovoljaca nisu prošla. Većina nas smo ovih meseci i godina dobrovoljci i volontiramo u disciplini davanja ličnih informacija. Naše volontiranje je manje ili više nesvesno, a informacije dajemo na različite strane. Delimo ih na društvenim mrežama, Internet pretraživačima, ali i jednostavnim surfovanjem, pristupom bežičnim mrežama, korišćenjem svojih mobilnih telefona ili drugih usluga.