Priprema za zimu je u toku. Nervozno sam prevrtala torbe i tražila šalove i kape, napolju je, priznatećete, opasan minus. Znam, paranoja bez razloga, ali eto, volem da sam spremna. U jednoj, nadasve ružnoj teget torbi na bele tufne, našla sam jedan šal. Narandžasti na dugačke rese, a šal je od prilike, dva puta moja visina ( dva oveća ćevapa kod Želje - Baščaršija ). Taj šal sam nosila davno, davno, davno. Bila sam ubeđena da sam ga predala moljcima u ruke u šupi

Izbori ...

Počela je predizborna kampanja, pa su pojedini kandidati za gradske funkcije obišli svoje izborne jedinice, sa ciljem da upoznaju glasače sa onim što ih čeka, ako kojim slučajem oni dodju na vlast.Stavovi pojedinih kandidata, poznatiji i kao predizborna obećanja, trenutno najviše zavise od mašte govornika, a prilikom obilaska birača Belog Potoka,Pinosave i Zuca ... moglo se čuti i sledeće.Jedan od vidjenijih članova jedne patriotske stranke,obećao je ( ako on dodje na vlast ) ulaganje u turizam...kao i početak projekta '' Stazama Vase Čarapića ''...gde bi

Dogodilo se na današnji dan ... 

-Vučić zacrtao ovo ...Dačić podvukao ono ...Nikolić naglasio i ovo i ono ...trt...cvrc...prć ...Obama obmanuo ...Putin se zaputio...Merkelova još uvek merka ...trt...cvrc...prć ...A od važnijih vesti bih izdvojio ...na današnji dan 7.septembra 1963 god. je rodjen Voja Radovanović ...trt...cvrc...prć...

Sve što mogu reći
stane u dve reci
bolje je da misliš
da sam se umorio..

Idi ako možes
ja ti šifru ne dam
zašto da se predam
nisam se ni borio...

Sav sazdan od blata
s lica jos mi curi
ja izmedju dva sata
jedan kasni drugi žuri

Pokloni mi srce
nema šta da boli
trebalo bi neko barem
nekoga da voli

Sve što mogu reći
stane u dve reči
bolje je da misliš da sam se umorio

Idi ako možes
ja ti šifru ne dam
zašto da se predam
nisam

U poslednjih 15 meseci bilo je više dobrih šansi da se napetost između Izraela i Turske spuva. No, kako uglavnom unutrašnja politika diktira spoljašnju to se nije dogodilo.

Do nedavno međusobno "diplomatsko" pljuvanje turskih i izraelskih političara nije pogađalo običan svet. Međutim, tuk na luk politika se nedavno spustila i do tog nivoa (hmm, nivoa). Desetine Izraelaca nadugačko ispitivano po sletanju u Tursku kaže prekjučerašnji naslov izraelskog dnevnika Haaretza. Ko pročita ceo članak videće da je maltretiranju i ponižavanju izraelskih turista u Turskoj prethodilo identično maltretiranje i ponižavanje turskih turista u Izraelu (s tim što će samo pažljivi čitalac ukapirati da su oni maltretirani u procesu izlaska iz Izraela). Zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Izraela je požurio da objasni da je maltretiranje Turaka pri ulasku u Izrael rutinska, business as usual, stvar:

Ovih dana i nedelja se puno priča o krizi (svetskoj, financiskoj). Kud svi Turci, tu i naša vlada, da malo i ona prdne u istu tikvu (ili čabar). A protivu čabra (abrakadabra) lek je ...štednja (štednja, Sarmo, štednja). A kad se štedi onda se na štednji ne štedi. Iako ima viška "radne" (doduše i manjka moralne i intelektualne) snage , na poslanicima, ministrima i ostalim parazitima se ne štedi. Štedi se tj. uštedi se na sirotinji (Sirotinja uvijek najebe - KUD Idijoti). A gde je sirotinja tu su i igre na sreću (Само Срећа Србина Спaсава). I tako pre neki

Kad neće niko od VIP-ovaca, moram ja

Srpski olimpijski klub

Zvanično olimpizam na tlu današnje Srbije začet je 10. februara (23. po novom kalendaru) 1910. godine osnivanjem Srpskog olimpijskog kluba.

Srpski olimpijski klub osnovan je na inicijativu mladih oficira školovanih u Francuskoj, među kojima je vodeću ulogu imao Svetomir S. Đukić, u redakciji lista "Novo vreme" na četvrtom spratu hotela "Moskva" u Beogradu kao prva zvanična olimpijska organizacija kod Južnih Slovena.

Каже мени жена моја!

Ма нема шансе, кажем.  Престао сам.

 Iako bi svi kalendarski dani, bez obzira na svoje specifičnosti, trebalo da uživaju jednaka prava, ispada da ovo nije dan kao drugi dani u godini. Urezano je to u kolektivnu svest. Hteli to ili ne, zvona se i dalje klate i bruje isto, i, u taj bruj se samo površno i sporadično umeša žagor ovovremenih stvari. 

I ovaj „taj dan“ poneo je dozu posebnosti. Mada pogled seže, makar potajno, ka Istoku, nastavilo se odlučno truckanje kaldrmom ka EUropi. Stigle su vesti iz briselske čekaonice, prevedene na ćirilicu... Neki vele da to jeste datum, samo u drugom obliku, neki vele da to još uvek nije datum, ali da je to jedno svakako poželjno stanje, neki vele da to nisu ni datum, ni stanje, nego da je to i dalje ipak samo polustanje i da bi to polustanje moglo godinama ostati takvo dok se zaista ne ispune određene stvari koje su uz američko nadgledanje dogovorene za briselskim astalom, a neki, pak, bez uvijanja, vele da je to golema istorijska pobeda... Do sada, koliko je samo poraza bilo na terenu, a pobeda u istoriji, tom velikom zemaljsko-nebeskom sajtu na kome srpski tabor ima sopstveni odeljak i podatke unosi tako da budu dopadljivi i podsticajni za svaku sledeću generaciju.

Možda nije situacija da pominjem letovanje i mnogima stajem na muku ali mora se. Danas mi se javlja prijateljica sa pitanjem koliko je sajt Booking.com pouzdan (nisu me platili za reklamu). Odgovaram da uvek tamo rezervišem hotele gde god da skitam. Veoma sam zadovoljan uslugom i najčešće njih koristim. Da ne kažem uvek. Onda ide drugi deo priče. Sledi upoređivanje cene hotela koji se tamo nudi sa cenom za isti hotel preko

Eh, taj crveni pasoš. Za nekoga je i danas pored svih promena ostao skoro nedostižan. Zašto? Pa razlog je vrlo jednostavan. Treba otići do SUP-a i predati papire a ako radite ili imate neke druge obaveze onda ovaj cilj ostaje nedostižan. Da se ne vraćam u prošlost i pominjem kakva smo banana republika ispali pred par stotina država kada smo prvo ograničavali važenje pređašnjeg plavog pasoša a onda produživali i to dva puta