Прошле године умро је књижевник Момо Капор, а јутрос књижевник Брана Црнчевић. И један и други су својим књигама, песмама, сатиричним причама, афоризмима, козеријама... утицали и на моју генерацију, из педесет и неке... А онда се десило нешто несхватљиво: два слободоумна, талентована и боемска духа сврстали су се уз брачни пар Милошевић

Ako se neko, pretražujući ovu istorijsku fotografiju iz Zabele, pita a gde su Toma Nikolić i Aleksandar Vučić, kud se dede Čeda Jovanović, a šta bi sa Draganom Todorovićem, Veljom Ilićem, Koštunicom, Palmom... odgovor je jednostavan: oni su smešteni u samice, zbog narušavanja zatvorskog kućnog reda.

Ova fotografija, pored nesumnjivog istorijskog, dokumentarnog značaja, ima i neverovatna lekovita svojstva. Pa ekološka! A tek prosvetiteljska! Uverite se i sami!

Po drugi put u poslednja dva meseca Tijanić "šilji" svoju pisaljku na Tomu Nikolića. Aktuelni gen. direktor Javnog servisa Srbije odgovara Tomi grobaru zbog njegovog upornog zalaganja da ga "sahrani" pre roka, tj. pre isteka mandata. Pa ga još pride ocrnjuje kao "slugu svih režima". U reakcijama Aleksandra Tijanića, naročito najnovijoj, sve je primetnije da se on zapravo ne obračunava sa Tomom Nikolićem, već sa svojom nečistom savešću! Bolje reći, sa nemoralnom prošlošću, na koju ga, na nesreću, malo, malo, pa podseća osoba za koju je kao savetnik predsednika SRJ Koštunice,

Poštovani,  

Povod za OTVORENO PISMO je Predlog Stručne komisije, formirane Rešenjem gen. direktora RTS od 05. 09. 2011. godine, za prijem u radni odnos na odredjeno vreme 50 honorarnih saradnika, od ukupno 143 predloženih.

U danu kada je predsednik Republike svima poručio da je Srbiju sada potrebno "premrežiti znanjem" kako bi mogla da se razvija, na Platou ispred Filozofskog održan je protestni skup studenata pod naslovom „ZNANJE NIJE ROBA!“ i sa podnaslovom „BLOKADA se nastavlja!“

9. decembar, Međunarodni dan borbe protiv korupcije, ove godine je dostojanstveno obeležen javnim nastupom Ljubiše Milanovića, savetnika ministra zdravlja. Gostujući u jutarnjem programu RTS-a nekadašnji policajac je bez dlake na jeziku i uz aplauze prisutnih u studiju, objasnio ono što je JAVNA TAJNA u Srbiji: korupcija, kao rak rana našeg društva, glavno žarište ima u vrhovima vlasti, u Kabinetu predsednika i u Vladi republike Srbije. Ti vladari iz senke određuju ko će na sud, a ko neće, ko će svoju krivicu da plati na neki drugi način a ne robijom, ko je u Srbiji jednak pred zakonom i Ustavom, a ko je jednakiji!

Ipak sam sinoć otišao na promociju knjige Dobrice Ćosića „Bosanski rat" u beogradskom Domu omladine. Drage osobe dobronamerno su me upozorile da ne vičem, da ne protestujem, da ne činim gluposti. Poslušao sam ih. Samo sam jednom glasno uzviknuo „UA!" nakon neonacističkih nebuloza iz mržnjom otrovanih usta Dragoslava Bokana, nekadašnjeg vođe paravojske zvane „Beli orlovi".

Najneprijatnije iznenađenje večeri bili su naci govori dva mlada književnika, Vladimira Kecmanovića i Marka Krstića. Šta je ove dve talentovane i obrazovane osobe primoralo da budu takvi? Dok sam ih slušao, na ivici da dreknem i njima „UA", pitao sam se iz kog su oni veka došli?!

Posvećeno Branivoju Milinoviću, osamnaestogodišnjem učeniku iz Beograda, prvoj žrtvi režima Slobodana Miloševića. Ubijen je 9. marta 1991. godine na raskršću ulica Maršala Tita i Kneza Miloša, tokom antirežimskih demonstracija.

                                                     * * *  

... Dan posle objave smrti Slobodana Miloševića, dnevni listovi su bili preplavljeni čituljama tugaljivog i ponositog sadržaja. Umrli vođa se veličao kao nacionalni junak, narodni heroj, veliki patriota, žrtva novog svetskog poretka... Ni pomena o njegovim zlodelima.

U Parizu i širom Francuske je finiš predsedničke izborne trke. Nakon prvog kruga izbora, koji će se održati u nedelju 22. aprila 2012, predviđa se da će u drugom krugu, 6. maja, koplja ukrstiti Nikola Sarkozi i Fransoa Oland. I da će u tom krugu ubedljivo pobediti lider francuske levice Oland.

Šetnja Parizom u ove predizborne dane skromno ukazuje na  aktuelnu kampanju. Da nije bilo razapetih belih šatora na trgu Konkord, gde je Sarkozi u nedelju održao veliki miting pod sloganom "Snažna Francuska",  teško da bi neko sa strane mogao prepoznati predizbornu "groznicu".

U senci arogantnog falsifikata studenta beogradskog Fizičkog fakulteta Stefana Veljkovića, kao i ostalih "bisera" domaće crne hronike, ostalo je jedno hapšenje - prava ilustracija za predizborni (bez)obrazac života ovde i sada:

"U Beogradu je uhapšen Saša Vujko (39), koji se lažno predstavljao kao pripadnik Bezbednosne informativne agencije (BIA) i član Saveta za nacionalnu bezbednost.

Sećate li se one silne medijske frke povodom nađenog oružja i eksploziva u banjalučkoj sportskoj dvorani "Borik" početkom ove godine?

Da podsetim:  Policija RS je tokom protivdiverzionog pregleda 8. januara 2012. u novinarskoj loži iznad južne tribine u hali "Borik" pronašla torbu u kojoj se nalazila veća količina oružja i eksploziv. Naoružanje je otkriveno dan pre svečanosti kojoj su prisustvovali naviši zvaničnici RS i Srbije. Posle pronalaska oružja, jedan od zaposlenih u "Boriku", Božidar  Stanišljević, predao se policiji i priznao da je on uneo oružje u dvoranu, nakon čega je uhapšen. Stanišljević je osumnjičen za terorizam i predat je u nadležnost Suda BiH, koji mu je odredio pritvor.

Nema dana a da sebi i najbližima ne postavim pitanje “Zašto nam sve ide ovako?” - traljavo, mrljavo i brljavo. Odgovor nalazim u dvostrukom paradoksu koji Srbiju prati kao neko prokletstvo. S jedne strane, vlast se već godinama bavi sama sobom, a za nas šta preostane. S druge strane, narod većinski čeka i samo čeka da mu vlast reši sve probleme, dok mu ne prekipi. I tako u krug, već decenijama. Ili kako ruski pisac Ivan Bunjin lepo reče: “Ovde se ništa ne menja,samo je život prošao.”

Već sada je jasno da aktuelna farsa sa formiranjem nove Vlade Srbije znači samo nastavak agonije naredne 4 godine.

Ivica Dačić s pravom kaže da je premijerska funkcija za njega lično životni ispit. Kako da ga položi makar sa ocenom 6 (šest)?

Sve će biti jasno već nakon onih famoznih "100 dana" nove Vlade Srbije. Ako jedna od prvih mera Ivice Dačića bude ukidanje svih službenih automobila za državne funkcionere, sa javnom preporukom da koriste gradski prevoz, tj. BUS PLUS sistem, ili svoje automobile za dolazak na posao, ponadaću se da se ipak radi o životnom ispitu.

A kada već govorimo o životu, on je pre dvadesetak godina, uoči tzv. događanja naroda u režiji Dačićevog idola i poslodavca Slobodana Miloševića, već položio neke ispite.

Tokom današnje rasprave u parlamentu, Aleksandru Vučiću se po drugi put tokom poslednjih mesec dana „omaklo" na temu srpskih tajkuna.

Prvi put je to bilo početkom jula, kada je eksplicitno priznao da domaći tajkuni vrše pritisak u procesu sastavljanja nove vlade, gurajući „svoje ljude" od poverenja.

U žaru parlamentarne rasprave danas je otišao korak dalje i rekao da je Miškovića, po bogatstvu, preteklo 5-6 tajkuna, svi iz redova DS.

 

Piše mi jedan čitatelj ovih blogova da bi htio pročitati moju analizu razloga ovog zadnjeg vala kriminala u Hrvatskoj - pa evo da udovoljim. Pisao bih o tome i ranije, ali sam, nažalost, imao semestar pun obaveza, a i dovršavao sam američko izdanje svoje knjige („Yugoslavia - A State that Withered Away"), koje će se (napokon, nadam se) pojaviti u knjižarama u decembru - tako da ranije nisam stigao.

Po mom mišljenju, Hrvatska je (slično drugim zemljama post-socijalističkog Balkana, a dijelom i onima iz srednje Evrope) prekrivena mrežom organiziranog kriminala,