Još malo o Bongardovim problemima.

Na stranu što i tako benignu temu blogeri uspiju da odvedu u drama zonu. No, bar smo osnovna pravila utvrdili do aksoma (aksiomatskih atoma).

Za one koji su propustili uvodni blog ... LINK

Ono što ovaj blog čini tako "izuzetnim" je to što za ovih 8 Bongarda ne možete naći rješenja na netu. Za sad ih znam samo ja. 

Pokušao sam da budem stilski što raznovrsniji u njihovom osmišljavanju, da ne bude - jedan ključ otvara više brava.

Pravila su naravno kratka i prosta. Oko nekih će možda biti i kontroverzi

 Po svoj prilici jedan moj Bongard problem biće objavljen na Index of Bongard Problems, net arhivi svih oficijelnih Bongard problema.

Ovdje objavljujem dva nova koja se trenutno razmatraju...

 Sjećate li se mozgalice sa Alisom i dvoranom karata?

E, onaj sunčevi zrak koji vas je izbavio od tamo bio je suviše  slabašan. Izgleda da je napolju bilo oblačno, te zrak nije bio dovoljno sjajan da potpuno otvori ogledalo, pa ste se umjesto u svojoj sobi, našli u hodniku zatočenih karata.

Treba da pogledate Vi koji tek treba da zakoračite u treće doba života. Sve se promenilo i ako ne počnete na vreme da mislite o Sebi teško da će bilo ko misliti o Vama,

Juče je stupila na snagu Uredba Vlade Srbije o pomoćnoj policiji.

Tokom angažovanja nose oružje, policijske uniforme i službenu legitimaciju, koja se razlikuje samo u natpisu - umesto „Policija" piše „Pomoćna policija".

Nesumnjivo da nas spaja vrlo brzo sa nekim ako delimo istu ljubav prema nekoj vrsti muzike, filma, knjizevnosti, u novije vreme cak i hrane.
Ipak, postoji nesto drugo sto smo mozda ismevali nekada davno jer je u nekadasnjoj Jugoslaviji bilo cesto medju ljudima koji su dosli u Beograd iz neke daljine. Ono kada dva nepoznata coveka poticu skoro pa iz istog zaseoka i nadju se u gradu na istom poslu.
Danas gledam na to nekako drugacije jer sam uhvatila samu sebe u pronalazenjima  bliskosti sa ljudima koji su hodili nekim stazama mog detinjstva.
Jedno je podsecanje sa

 Da li znate kako izgleda kada krenete na susret sa nekolicinom ljudi iz svoje generacije  posle ko zna koliko proteklih dana?

 U borbi sa sopstvenim predrasudama i mislima koje se cesto zalete ka tome da ce mi negde biti dosadno, dolazim u Sansu.Ima nas dvadesetak.Vrlo brzo shvatam da sam u izdvojenom svetu van vremena gde svi prisutni nose sa sobom neku divnu energiju.Razgovaramo lako i bez trunke naprezanja.

 Devojke(zene) izgledaju sjajno, lepo obucene, doterane, muskarci svi do jednog kul, smekeri.

 Oko ponoci  zatvara se Sansa, ocigledno vise nema

Kisa i dalje pada, sada nekako drugacije""""""""

12 dana.

Ne zove on nju, ne zove ona njega. Prkos, inat, dostojanstvo prizvano iz nekih davnasnjih ubedjenja. On zatrpan poslom, ona dobija snagu svakim danom koji prodje.
Necu ja prva(prvi) Misli pred drugima skrivene, o njemu, o njoj. Tisina.

Ulica, blizu njegove. Kisa rominja. Ona treci dan zaredom u blizini poslom, ne javlja mu se. Istrajava.
Hoda  uzdignute glave, polako (sa namerom) i odjednom ga ugleda. Zove ga. On staje, zatecen, ne mrda. Prividno miran.Prilazi mu.

Poljupci izmedju