Ponesen predizbornom atmosferom i podstaknut sveže napisanim grafitom u Vlajkovićevoj ulici, baš preko puta srpskog parlamenta (vidi sliku), odlučio sam da i ja osnujem jedan pokret, makar privremeni dok traje emisija, nazvan „Mućni glavom". Tim specijalnim povodom, gošća u studiju bila je jedna vanstranačka ličnost, gospođica Jovana Ilić. Ona je mlada, obrazovana, šarmantna i - nezaposlena, dakle klasičan primer generacije devedesetih.

Nakon poučne građanske lekcije iz Ukrajine i nedovršenog posla u Bosni i Hercegovini, kao i u čitavom regionu, zapanjuju ovdašnje ćutanje, ignorisanje ili manipulativna tumačenja nesumnjivo važnih istorijskih procesa.

Dva bosansko-hercegovačka intelektualca, Esad Bajtal i Mile Stojić, kao i jedan hrvatski,  Boris Dežulović, svojim najnovijim kritičkim istupima pokušali su da raskrinkaju ovo jalovo i "prodane duše" ponašanje većine balkanske inteligencije.

"Ako se situacija na Krimu zaoštri, SAD napašće Rusiju, izjavio je šef Združenog štaba armije SAD general Martin Dempsi, javlja ruska Pravda."

Ako nije spinovano (a moguce da jeste, jer nema takve izjave na Indipendentu, Gardijanu, NY ili LA Timesu), moze samo da znaci da, u nedostatku dovoljne podrske lokalnog krupnog kapitala, ukrajinskim fasistima i njihovim marionetama (jer su sada Jacenjuk i ostali "umerenjaci" prakticno taoci ukrajinskih fasista, ali u tome zaista nisu ostavljeni na cedilu, svojom nevoljnoscu i nesposobnoscu da npr. zalegnu za postovanje dogovora od 21.

Манипулација, ситних и крупнијих, увек је било и биће их. Навикли смо на њих толико, да их често прихватамо прећутно, као део менталног колорита којим смо окружени. Многи од оних који их практикују, чине то само изузетно, онда када се мора. Рекло би се да невиних у том погледу нема: ни детета пред родитељем или васпитачицом, ни средњошколца пред разредним старешином, ни студента пред професором, ни супружника пред супружником.

Situacija u Srbiji je blago rečeno veoma teška i kompleksna.

Na snazi je puzajuća diktatura koja se sprovodi  u svim domenima društvenog života. Na površinu polako ali sigurno isplivava sve ono najgore iz devedesetih i preti nam potpuni vrednosni kolaps društva u kojem živimo. 

Kažem društva, jer državu takoreći više ni nemamo. 

 

Ovaj blog neće biti dobar kao prethodni, ali šta da se radi, nije svaki dan rođendan, a važno je da se najavi iz nekoliko bitnih i nekoliko ne toliko bitnih, ali zabavnih razloga, dakle idemo na BarCamp, u Novi Sad

 

 

 

 

Sutra, 8.2. 2014. godine sa početkom u 11.00 časova u učionici 207 na drugom spratu. Treći LUGoNS-ov BarCamp se

U neko davno doba, pre ere interneta, a kada sam prvi put okačio dvogled oko vrata, video sam svog prvog „galeba snegara“, a da sam znao šta gledam. Naravno da sam ga viđao i ranije, ali ranije nisam umeo da mu prilepim etiketu s imenom vrste. U stvari, ta vrsta se u Srbiji nije ni zvala snegar, to je bio hrvatski naziv, koji sam, u nedostatku definisane srpske nomenklature ptica, pokupio

Ili, kako videti 2000 vrsta za što manje para?

Ptičarenje kroz pustinju (Namibija)... Foto (c) The Biggest Twitch

Posle nekog vremena provedenog u muvanju po kako-tako očuvanoj prirodi, ali i betoniranim obalama reka, pa čak i komunalnim deponijama – sve to u potrazi za pticama, počne da vas kopka kako da pronađete još vrsta, koliko ih je uopšte moguće posmatrati za života? Evo kako se stiže do 4000 ili 8000 posmatranih vrsta; ali, kako uopšte stići do prvih 1000 ili 2000?

Naš današnji gost-bloger je Jovan Vujošević, generalni sekretar Ragbi 13 federacije Srbije i bivši reprezentativac Srbije u ragbiju.

 

Već duže vreme zajedno sa prijateljima iz Ambasade Velike Britanije u Republici Srbiji i kolegama iz Paraolimpijskog komiteta Srbije planiramo projekat "One Mile of Touch Rugby".  U četvrtak 20. marta 2014. godine je konačno došao momenat za realizaciju ovog projekta.

Kažu da je sport, najbolji produkt Republike Srbije.  I zaista on to

gost autor: dylam dop

 

… ćemo iskoristiti segment Ozymandias-ovog intervjua za Novu Express,
 nešto više od deset godina prije “lažne invazije svemiraca”:

    

Otprilike četiri sata docnije Teng Ring se, praćen jedinim svojim sledbenikom, probijao kroz masu elfa približavajući se glavnoj tribini sa koje je carski par posmatrao pobedničku paradu. Prošli su kroz sistem podruma u starom gradu, koji su većinom bili povezani još iz vremena drugog carstva kada se Zapar zvao Ogor i preko dve hiljade godina bio najveća i najneosvojivija tvrđava, te su tako izašli iza svih zapreka i tačaka provere koje je imperijalna policija postavila. Hor Kor je zajedno sa svojim pokojnim bratom odrastao u tom delu grada i znao sve te prolaze, kroz prastare podrume i neuređena unutrašnja dvorišta velikih zgrada, kao svoj džep. Dva puta su na kritičnim mestima morali da upotrebe jedini preostali gorionik ali, samo za njegovu pravu svrhu, a i to sa veoma reduciranom snagom.

 Jesam, u gužvi sam, ali, nije lepo, podseća me Žmu, da ostanem dužna onima koji prate pisanija Anonimnog_autora:

Sledećih dana bilo je brojnih tužnih svečanosti oko ukopa poginulih. Liksa Druna sahranili su na samom trgu na kome je poginuo spasavajući imperatorski par. Tu su mu podigli sedam metara visok spomenik od plemenitog metala na čijem su postolju bila urezana imena svih dvesta sedamdeset i dvoje poginulih pri Horovom pokušaju atentata.

U svečanoj dvorani Borovog kompleksa palata u Zaparu, na smaragdnom tronu, sedeo je car i melanholično raspoložen slušao muziku. Bilo je mnogo udobnijih mesta za takvu aktivnost širom zamka, ali je sedenje na prestolu nekako činilo da se njegov zakoniti vlasnik oseća bar trunčicu bolje. Zatvorio je oči i prepustio se tonovima, a kada ih je sledeći put otvorio ispred njega je stajala Oranda. Tako se trgao kada ju je ugledao da za malo nije pao sa svog