Sigurno se sećaju bar moji vršnjaci, biografija (mogu se naći u starim enciklopedijama) rukovodilaca iz Titovog vakta. Mnoge su počinjale:....“studirao je na beogradskom univerzitetu.“ Ne završio je, diplomirao, na fakultetu ovom ili onom. I šta to uopšte znači? Studirao je na.....Univerzitet je sastavljen i formiran od mnogo raznorodnih fakulteta. Pišem notorne stvari ali me još kao klinca zanimalo kako je to moguće? Šta je radio, završio je ceo celcati univerzitet sa sve prirodnim i drštvenim naukama! Idi, begaj, to mu dođe kao: Prošetao se nogu pred nogu londonskim Hajd Parkom, slušnuo šta govornik trenutni ima da kaže spram  poskupljenja hozn tregera, odlazio da ispod Pobednika posmatra neprekidno ulivanje Save u Dunav bludeći pogledom ka Kuli Sibinjanin Janka...

Još nije ali kako je krenulo, lako mogu da se obistine Brankove reči i u mom slučaju! Nisam Mizantrop niti nekakav drugi trop, imam prijateljice i nesto malo prijatelja, volim da razgovaram s njima, umem, i to dobro i sabrano da slušam, sto je priznaćete retka osobina u ovim predelima. Ali!

Na otvaranju moje izložbe 10. Avgusta 2010, u Galeriji Lukijan Mušicki u Temerinu, moj prijatelj Miloradkakmar je pročitao svoje divno sočinenije:

Žena, otisak svesti, unutrašnjeg nemira i smirenosti prstiju.

Žena, mesečina na vodi, moćnica da ukroti svetlost i sve boje upije u sebe.

Žena, kap znoja na grudima čiji trag uznemirava utrobu i ukazuje na izvor.

Žena,

Iako sam Devica u horoskopu, manucu se onog kao, karakteristicnog za ovaj znak, inteligentan, bistar, pametan, nego cu istaci ono sto sve Device kriju kao zmija noge: sitnicav, zakeralo, mrzovoljan, sve mora da bude na svom mestu, nista nepredvidjeno, nikakvo iznenadjenje, takticko I stratesko planiranje...dosadan I sebi I drugima!

Zima, Zima e pa šta je, ako j' Zima nije lav,

Zima, Zima pa neka je, ne boji se ko je zdrav.

Ma šta mi napriča dobri i pošteni Zmaju! Više bih voleo da po užarenoj Africi jurcam ispred izgladnelih lavova, nego da i jedan zimski dan proživim ovde i sada, bez obzira na zdravlje. I kakvo to zdravlje moram/trebam da imam da bih u BGD preživeo Zimu? Pazi sad! Pre samo pet dana je bilo - 5 a danas (23.decembar) si mogao komotno da se sunčaš na + 17, 18 stepeni poštovanog gospodina Celzijusa!  Čelične armature to jedva preguravaju a šta je

Siguran sam da znate da je naslov parafraza naslova knjige Pereira tvrdi da...(i filmovane, Marčelo Mastrojani u glavnoj ulozi) mog omiljenog Antonija Tabukija. E sad, da ne ulazimo u to šta je Pereira tvrdio i zašto, mislim, kad sam već stavio naslov u kojem čvrsto i stameno stoji tvrdi, poče da me hvata malena, dijafragmu do ispod grla podižuća, panika.

Čuveni beogradski ugostiteljski objekat, na uglu Dečanske i Makedonske ulice, radi posle osam godina od zatvaranja i pretvaranja prostora u kladionicu

IZREKA da ničija nije gorela do zore, u sredu je demantovana! Legendarna kafana „Zora", osam godina od fajronta, ponovo je osvanula na istom mestu. Na uglu Dečanske i Makedonske u Beogradu. Te godine, u međuvremenu, „pojeli su kockari". Naime, do pre neki mesec, tu je bila kladionica.

Ovu

...zato što je smrt u pravom smislu reči sveopšti i nepobitni događaj: jedino u što smo odista sigurni - iako ne znamo dan i čas, zašto i kako - jeste da moramo umreti. U tom pogledu, smrt izgleda radikalnija od života.

Nije li značajno to što u Francuskoj postoji Institut za život ali još ne Institut za smrt? Treba se setiti upozorenja koje je dala Gospođa de Sevinje u svom pismu od 23. Februara 1698: Kakvo

Furam ja prekjuče svoju rutu Savskim kejom i malo, malo gledam na sat, u sedam sati Novak igra protiva Nadala! Na stotinak metara od kraja keja, vidim kako moji prijatelji, bračni par Jasmina i Brana silaze na splav Barka. Branu i viđam ali Jasminu nisam video bar dve godine, pa siđem za njima. Prilazeći im, oni već seli, stavljam prst na usta pokazujući Brani da ćuti.

Lako se može videti i uočiti iz mojih pisanija da imam običaj da neretko koristim citate. Montenj kaže: Jer ja puštam druge da kažu ono što ja ne umem tako dobro da kažem, katkad iz nedostatka reči, katkad iz nedostatka razumevanja.

Ona Morava, sa sve komentarima me zarozala načisto. I inače kada vidim odnos društva prema mestu na kome postojima me zaroza načisto. Kao da nemamo decu i kao da sve treba da pojedemo, požderemo i potrošimo, a deci dugove da ostavimo.

Odavno se zanimam za recikliranje, kao proces koji štedi resurs. Kako kod nas reciklaža nije na zavidnom nivoou, a po političkim kuloarima se šuška kako je upravljanje otpadom i recikliranje pripalo jednoj stranci, a ta stranka ima sad pametnija posla, neće zaživeti skoro. Palo mi je na pamet da bi mi mogli da damo svoj doprinos blogoakcijom,

Vratimo se u prošlost. Internet je nastao s ciljem unapređenja komunikacije između naučnika u Sjedinjenim Američkim Državama. Naučniku na zapadnoj obali bilo je lakše objaviti svoja istraživanja direktno na Internetu i tako ih distribuirati svim kolegama na istočnoj obali, umesto fizičkog prevaljivanja puta i diskutiranja o radovima. Na taj su način naučnici ni ne znajući stvorili prvu mrežnu zajednicu.

Szabolcs Kokay, www.kokay.hu

Pred pramcem kanua se, na mirnoj površini, ogleda drveće i busenovi žutog, vodenog irisa, dok gakovi love ribu sa korenja koje viri iz podlokane obale.

Dok zaštićeni rezervat Veliko Ratno ostrvo izgleda ovako

http://www.songofthepaddle.co.uk/forum/showthread.php?t=17812 ,

nedaleko odatle, treća reka beogradska - Topčiderska - izgleda ovako (foto: Sever Nagulov):

A

Prvog avgusta je otpočela još jedna sezona srama, koja se u pravnim aktima vodi kao sezona lova na ptice. Prenosim tekst Sofije Pualić-Špero iz Blica:

Rat lovaca i ekologa kod Bačke Topole

EKOLOZIMA PRETE, PREPELICE UBIJAJU

Bačka Topola - Nakon što su otkrili zabranjene vabilice za prepelice, ekolozima društava „Hrast“ iz Krivaje i „Arkus“ iz Bačke Topole nepoznate osobe sa lovačkim puškama ulaze u kuće ili prete telefonom tražeći da im se vrati „oprema za lov“. U lovištima Bačke Topole, Stare Moravice, Bajše, Tomislavaca i Malog Iđoša ekolozi su pronašli i uklonili više vabilica i tako se teško zamerili „lovcima“. 

Sami meštani koje „lovci“ unajmljuju da čuvaju vabilice za noć dobijaju 10 evra, čerupanje i čišćenje ubijenih prepelica se plaća 30 dinara po komadu, lovačka društva dobijaju dva evra po odstreljenoj prepelici, a naoružane ekipe koje su unajmili stranci, po pozivu čuvara vabilica izlaze na teren i jure ekologe.