Još nije ali kako je krenulo, lako mogu da se obistine Brankove reči i u mom slučaju! Nisam Mizantrop niti nekakav drugi trop, imam prijateljice i nesto malo prijatelja, volim da razgovaram s njima, umem, i to dobro i sabrano da slušam, sto je priznaćete retka osobina u ovim predelima. Ali! U poslednjih nekoliko godina, da ne istražujemo razloge, kojih svakako ima tušta I tma, sve je više logorejičara, sve je više ljudi koji "ne zaklapaju"! U tim bujicama reci nadje se ponekad i zanimljivih stvari, novih informacija, "otkrivanja" novih svetova ali brate, sestro...aman! Imam jednu dobru drugaricu, prijateljicu, koleginicu, koja s vremena na vreme počne da mi prepričava film koji je na nju ostavio" dubok" utisak! Ni abera što joj kažem da sam film gledao, da svaku scenu znam skoro na pamet ili da mi se film uopšte ne dopada! Džaba! Priča dok ga celog ne prezentira mom umornom I zasićenom mentalnom sklopu. Dobro, juče smo se sreli I premeštajuci se s noge na nogu, žurio sam, imao sam neki posao da obavim, odslušao sam istinski dobru priču o njenom kratkom boravku u Madridu, a posebno o njenom oduševljenju Gojom: Ej! Kad sam ušla u salu, ogromnu, a oko mene samo Goja, pa to je slikarstvo! Išla sam dva sata od slike do slike, pričala sama sa sobom, na glas se divila tom čudu. To je bilo lepo, dobro, interesantno ali ona pričajuci svoju priču nije cula ni jedno od dva moja "uključenja", komentara, čula je samo sebe. Monolozi bez kraja I konca, to ubija. Ili, krenem juče na Savu da "odradim" svoju rutu, kejom jedno 7, 8 kilometara, kad kod Teatra na Savi evo ti mog drugara B.S. Nismo se videli bar pet meseci. Obradujem mu se I on meni. Krenemo zajedno I on počne da veze. Predjemo 4 kilometra, okrenemo se, u medjuvremenu ga je na mobilni zvao drugar da se za pola sata nađu kod Pingvina, a on veze li veze, dah ne uzima. I ide korak ispred mene, gleda me drito u oči, osmehnem se s vremena na vreme, pokušam da zaustim nešto ali jok, on priča I ne posustaje. Reč mu reč stiže I prestiže, Priča o drugarici koja mu je poslala 1000 evra da ode negde na letovanje, moji su se složili da odem sam, zaslužio si, deset godina nisi bio nigde, samo rmpaš...I ode on sa drugarom na jedrenje po Jonskom moru, obišli smo sva ostrva I ostrvca, proveo sam se kao nikad u životu. Opet ja pokušam da se uključim, da ga podržim, ne čuje me bre! Tako mi s kraja na kraj keja pa nazad a on ne posustaje, verbalni Cunami. Kad smo kej išibali trecći put, pružim mu ruku I kažem: Nemoj da te prijatelj čeka I pozdravi kod kuće. Opraštajuci se nevoljno, stiže da mi kaže: ‘Ajde dodji ovih dana da popijemo kafu I da se ispričamo. Ne osvrcćući se prešao sam pedesetak metara I seo na prvu slobodnu klupu. Iscrpeo me kao da sam ceo dan rucnomanuelno tovario najveći kipper! Kao po pravilu, kad god poželim da se osamim, da ne čujem nikoga I nista osim sopstvenog unutarnjeg glasa, naletim na nekoga koji želi I ima da mi ispriča u najmanju ruku Ilijadu I Odiseju bez skraćivanja I izostavljanja I jedne reči. Umem ja da pobegnem u razne divljine ili nepoznata mesta ali I tamo me nađu! Pre pet, šest dana u Novom Sadu, nadjem praznu klupu na sred Limanskog parka, suncem obasjanu, prži kao upaljena ringla Sednem, otvorim Jelen bezalkoholni I krenem da nirvanišem. Prethodno sam se osvrnuo oko sebe I na puškomet nije bilo živućeg stvora. Daklem, uživancija! Nisam otpio ni tri gutljaja, začujem glas: A jel može deka da sedne do vas? Okrenem se, deka mojih godina, možda I mlađi neku...samo izvolite, odgovorim. Poluokrenem se ali pristojno, ne cela leđa I kao zagledam se u plavičastu Frušku I nastavim sa onim pivom. Neće moći bato! Deka poče sa pričom o ličnim mu I personalnim bolestima, zatim pređe lahko lagano na male penzije...ta ne mož' se računa naplaćati a zaž ivot ti ne ostane ništa, onda je sledio pregled političkih zbivanja, tu sam nekolko puta ostao zblanut posto ne čitam novine niti gledam TV, sledilo je ogorčeno osvrtanje na užasno vreme...kad će već jednom taj sneg a na kraju očekivano propitivanje, čime se bavim, jel' tu blizu stanujem, jesam li oženjen, koliko imam dece...a zašto samo jedno, nestaće nas... Iskapih limenku, ljubazno se oprostih od deke...pa gde ćete tek smo počeli da divanimo.
Svestan sam da bi me ismejali ili bi moj predlog ‘ladno bacilli u korpu ali smatram da bi u Zakon o zaštiti ljudskih prava morao kao podzakon, podakt ili kako već, da bude uvršten I Zakon na pravo osamljivanja. Holesteroli su mi na minimumu, trigliceride ne mogu da pronađu, kad god mi rade analizu krvi pitaju me da li sam ikad pojeo nesto slatko, toliko mi je nizak sećer, leukociti, eritrociti, bilirubini,smaragdi, ametisti I opali, sve mi je baš kao da sam dvadesetogodišnjak koji puca od zdravlja.
Ali reči! Priče bez kraja I konca I sve ja pa ja, ja tamo, ja ovamo, meni ovo I ono, bez pauze, nadire I plavi kao povodanj, što bi rekao Ivo Andric. Odbrane od toga nema ili ima a to je momentalno raskidanje prijateljstva. Hoću, želim svoje pravo na osamu, da ne čujem ni zuc a ne poplavu reči čiji je početak skoro uvek lociran oko Markovih konaka! Svima a meni kao srčanom bolesniku, izričito je rečeno da je neophodno da izbegavam stres kao možda najvažniji faktor rizika od ponovnog infarkta. De sad ti budi pametan I izbegavaj stres, kad te na svakom koraku vrebaju osobe prijateljske provenijencije I čim te ulove, udave te talasima reči. Ovog trenutka mi pade na pamet Borislav Pekić koji u Godine koje su pojeli skakavcinapisa: Za razliku od drugih, ja sam voleo da budem u samici. Sam sa svojim mislima, neometan govorom zatvorskih kolega, mogu reći da sam uživao I to vreme koristio za razmišljanje, promišljanje, pisanje u glavi... Pomišljao sam I ja na samicu, čak da se privremeno zamonašim I vreme u keliji provedem baveći se sopstvenim mentalijama ali za odlazak u samicu preduslov je izvršiti krivično delo a tome nisam sklon a sto se tiče privremenog zamonašenja, Srpska Pravoslavna crkva nije bas širokogruda glede tog toga, Kanon jasno kaže ili crno ili belo, ništa privremeno, iako ja lično znam nekoliko slučajeva monaha koji su se zaljubili do dupeta, snajku pod ruku I ostaj mi zdravo I veselo SPC. Jedino što mi preostaje kad poželim da se osamim je da se taoisticki uvučem u sebe kao pužu kućicu I slušam I čujem samo sebe, što podrazumeva svakodnevnu meditaciju I konsekventno isključenje od sveta oko sebe. Počinjem da upražnjavam!
Blogovi autora
- Čojstvo i krvna osveta (26)
- Tri musketara (22)
- Pozivam (30)
- E (56)
- Od mene toliko (12)
- Spaljivanje knjiga (650)
- Sve same sitnice (30)
- Vrt sa stazama što se ne račvaju (9)
- Empatija (48)
- Kako do sreće? (28)
- Pod utiskom (36)
- Ponavljam (41)
- Prepiska (11)
- Pustinja (13)
- Ne (31)
- Osećaj (25)
- Stranac (6)
- Starac i more (17)
- Duša (34)
- Priča smeha i nezaborava (27)
Najnovije VIP blogeri
- Javna rasprava o Beogradskom sajmu i Generalštabu
Đorđe Bobić - Gde je krenuo Saban
natasa_tasic_10 - Davimo Beograd iliti DB
Ivan Blagojevic - Oda Drustvenim Naukama
Spiridon - OTVORENO PISMO MINISTARSTVU ZDRAVLJA
razmisljam - Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Stepping Out From The System
docsumann - Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i ... II DEO
Filip Mladenović - ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Društvo (4)
- Život (3)
- In memoriam (2)
- Zdravlje (2)
- Muzika (2)
- Gradjanske inicijative (2)
- Moj grad (2)
- Politika (1)
- Zabava (1)
- Filozofija (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org