autori : Lady Macintosh – Beba od Lončara, Dragoljub The Buntovni, Unfuckable The Perač Upljuvanih Prozora

                                                  

uBuntovni Dragoljub : Zašto linux?...ubistveno pitanje.nekim ljudima moja izjava da mi je comp pod Ubuntuom deluje kao šamar.
   Pa,hajde da dam odgovor. Kad god se negde povela reč o kompjuterima

  Dobro jutro !

Od fudbala, kao teme za uživanje, videsmo - nema mnogo fajde. Ali, pred nama je predposlednji deo serijala o sportskom ribolovu.  

I sunčan dan.

Vojislav Stojković a.k.a. Džeremaja : "DOKAZ" , u obradi blogokolege amika

Uživajte : ) 

Već nekoliko nedelja idem na neki kurs koji je posvećen projektima u odeljenjima personala. Od projektnog zadatka, budžeta, tima, plana finansija, realizacije do praćenja dugoročnih i kratkoročnih efekata zadatka. Pošto su odeljenja personala uglavnom odelenja koja troše novac - ovaj kurs trebalo bi da nas nauči kako da odeljenje personala ( vitalni organ svake veće firme) postane i profitni centrar.

Težak zadatak nema šta. Valjda su zato predvideli da cela grupa sedi zajedno punih 4 meseca. Meni, iz početka izgledalo da nema tu šta da se uči ni 4 nedelje ali izgleda da sam se prevarila jer u protekle tri nedelje smo obradivali temu - internog istraživanja po komaniji (veliki sistemi preko 1000 zaposlenih)  u smislu vrednosti i ciljeva. Od sledeće nedelje - pravni okvir svakog projekta, radno pravo, povećanje broja sati u slučaju dodele projekata već postojećim zaposlenima ili uzimanje eksternih eksperata. E, sad sve bi to bilo super, da je kurs dva, tri sata dnevno -a nije. Svaki dan od 8-16h sa pauzom za ručak od 45 minuta. Puno radno vreme. Dobro - plaća poslodavac, nije da se bilo ko od nas žuri ali prvo što mi je palo na pamet je kako ćemo svi mi, potpuno nepoznati jedni drugima, slučajno skupljenih 17 ljudi provesti zajedno 4 meseca svaki dan. 

Kad smo stigli prvi dan u školu - rekli su nam da imamo 20 minuta da popijemo kafu i da se upoznamo. Kad je prošao ovaj "spontani" način upoznavanja, krenuli smo u učionicu. Ja sam odlučila da udjem poslednja. Pošto je kurs na nemačkom, odlučila sam da sednem pored najvećeh štrebera da bih mogla da prepisujem ono što ne razumem i što mi nije bilo jasno.

Danas smo mi nomadi u Nemačkoj. Moja ćerka je rodjena u Minhenu ali ja nisam. Ovde smo došli kad sam ja imala 29. Nemački mi nije maternji jezik. Moje dete raste uz dve kulture, dva apsolutno drugačija pristupa životu. I svesna je toga sa 6 godina. Mislim da je to prednost za nju nikako mana. Kombinovati pristup, stil, filozofiju života - to vidim samo kao predsnost za budućnost.

Dok sam se pre neko veče vozila pustim ulicama grada oko 23.00h na pamet mi je pala ideja da provincijalizacija Nemačke  - mora da je uradjena planski.

Bitka da zaposleni u porodilištima nose bedževe s imenom, prezimenom i funkcijom polako poprima razmere Kosovske bitke. Uprkos tome što je ministar Milosavljević, prilikom našeg zajedničkog gostovanja u emisiji "Stanje nacije" rekao da je nošenje bedževa zakonska obaveza medicinskog osoblja, na poslednjem sastanku održanom u Ministarstvu zdravlja (početkom februara), saznasmo da NE POSTOJI

Ako ste mislili da naša Spartanka Afrodita zna da piše samo predloge projekata potencijalnim donatorima - gadno ste se prevarili (kao što sam se i sama, jadna ne bila, prevarila)! Nisam ja znala da ispod te Mire trista vire, ljudi moji... sve dok žena ne osvoji prvo mesto na Bazarovom konkursu "Najlepše ljubavno pismo"!

U konkurenciji je bilo blizu 1200 pisama, a pobedilo je pismo koje napisa Zorka Kovačević, na blogu poznatija kao Spartanka Afrodita. Za nagradu našoj Zorki/Spartanki šije se plava haljina kakvu je nosila glumica Sloboda Mićalović u seriji "Ranjeni orao", u kojoj je tumačila lik Andjelke.

Sutra (petak, 24.7) u Bazaru izlazi intervju s pobednicom, a sledećeg petka i slika u sašivenoj haljini. U intervjuu koji je, kao pobednica na konkursu dala Bazaru, Zorka je dosta pričala i o našoj GI "Majka Hrabrost". Dakle, zabavite se sutra u nekoj debeloj hladovini uz Bazar i intervju s nepopravljivo romantičnom Spartankom Afroditom!

A sad pobedničko pismo (najlepše ljubavno):

GI Majka Hrabrost, Udruženje babica Srbije i NVO "Dokument"  5. maja, od 17h do 19h u Tašmajdanskom parku zajednički obeležavaju Međunarodni dan babica.

Ovaj dan se kod nas obeležava po drugi put, a njegovo obeležavanje su počeli i značaj prepoznali upravo GI Majka Hrabrost i Udruženje babica Srbije prošle godine.

Takođe, tokom 10 dana koji se protežu između Međunarodnog dana

I tako se prof. dr Tomica Milosavljević još jednom pokakao po nama...

Ne samo što nam nakon operacije u Nemačkoj nije ponudio izvinjenje, već je podnoseći ostavku smatrao da je sasvim u redu uskratiti nam objašnjenje.

Javnost Srbije?

Ta ajte, molim vas, koji državni funkcioner nju uopšte zarezuje?

Kada javnost zahteva ostavku, on neće da je da, zaklanjajući se iza izgovora da ne želi da beži od problema, već da ih rešava.

Pa ondak sačeka prvu kraću pauzu između dve afere u zdravstvu, pa u sred nje reši da ostavku da, "iz duboko ličnih razloga".

Kojih, majku mu?

U prošlu sredu sam poslala email školi i zamolila za kopije Statuta, Poslovnike o radu Saveta roditelja i Školskog odbora, kao i Pravilnika o javnim nabavkama male vrednosti. Smatrala sam da mi je to neophodna 'literatura' za pripremu rada u Savetu roditelja, s obzirom da on daje saglasnost na odluke o ekskurzijama, izletima i rekreativnim nastavama, a na osnovu javne nabavke, dok su interesi roditelja u Školskom odboru zastupljeni sa jednom trećinom članova (tri od devet), te samim tim Savet roditelja ima direktan interes da bude upoznat sa njihovim radom. Ili bar jednu trećinu interesa.

Odmah u četvrtak dobijem emailom kopiju Statuta, ali ne i ostalu dokumentaciju.

za učenike I razreda, nakon naučenih 18 slova

(A, M, T, G, E, Š, O, S, U, R, P, I, N, J, Nj, B, V, Z):

"Smisli i napiši priču".

Gost autor: Slavica Pejović

I tako između dva odlaska u bolnicu, koja nam je postala druga kuća, uredjujem stan, slušam lepu muziku, zabavljam se sa detetom i planiram letovanje. Pokušavam da ostanem normalna. Ukinula sam gledanje vesti, čitanje novina, slušanje radio stanica sa vestima u nadi da doskočim svemu što mi remeti mir.

- Znaš, Branko je nešto bolestan, u bolnici je, trebali bismo da ga posetimo. Na ispitivanju je trenutno, valjda nije ništa ozbiljno - saopštila mi je mama telefonom neki dan.

- Ne mogu. Muka mi je od bolnica. Nemam više snage. Znaš da sam u poslednje vreme više u bolnici nego kući. Jedva izdržavam i ovo što moram da idem sa detetom. Pozdravi ga i javi mi kako je. Obići ću ga kada izađe iz bolnice.

U davna, pradavna vremena, dok sam jos bio momak bio sam silan dasa. Maltene kao onaj pevac iz crtanog filma. Imao sam savrsenu kombinaciju uspeha kod zena. Bio sam i lep i dosadan. Tako da sam doskocio onoj poslovici koja povezuje lepog i dosadnog sa seksom.

Smatrao sam da je neophodno da budem seksualni predator. Uvek sam se trudio da imam novu curu bolju od prethodne. I to

Pokazalo se da je nepogresivo najbolji nacin da disciplinujes ucesnike u saobracaju udaranje po dzepu. To kod nas u Srbiji je veoma slabo funkcionisalo i razmazilo me kao nedisciplinovanog vozaca. Mesecno sam dobijao po par tiketa koje sam platio - NIKAD.

Epizoda koja me vratila na pravi put me je kostala 600$ u placenim kaznama i noc punu neizvesnosti u zatvoru.Pokazalo se da mi je to bilo dovoljno da me vrati na pravi put. Placanjem tih 600$ sam skinuo anatemu

Okrugli sto u maloj trpezarij zatrpan hranom, svecani carsav sa izvezenim tresnjama, koji samo delimicno pokriva krzljave narandzaste astalske noge. Na pocasnoj astalskoj galeriji, u centru, svecano stoji masivan crni svecnak od kovanog gvozdja sa tri debele svece, opkoljen ruskom salatom, pitom sa mesom i prasetinom. Strazu drze nabildana pogaca, naseckana cajna i mlad sir. Mozda i neki slani stapici sa makom, ne secam se, bio sam mali. Na televizoru "Ei Color deluxe" cudno veseo dnevnik, koju vodi niko drugi do Ckalja. Pomazu Zika kakosebesepreziva i nasmejani Nikitovic. Sledi novogodisnji