Sa'će, samo što nije. U našoj kući vlada dramatična napetost. Ja sam za dobro jutro sebe u lice iznenadila prsom kupatilskog osveživača. Naopačke obrnutog. Narednih nekoliko dana ću razveseljavati Žmua feromonima agrumaste Svežine Mediterana. Mada, na današnji istorijski dan u znaku Uspavane Pepeljuge i sedam patuljaka, to bi moglo da se protumači kao moj doprinos opšteplanetarnoj razdraganosti.

Kraljevstvo, dajem kraljevstvo za keksić. Četvrtasti, sa dole čokoladom, gore ništa, ali unutra ukus pomoradže. Leži pored još tri keksa koji nisu četvrtasti. Ali mirišu. Mirišu tako da moj karakter kleca u kolenima. Sreća što ga inat podržava, inače bih odavno pojela i tufne sa čančeta u kom žive četiri keksa. Sa dole čokoladom.

Juče je bio Dan tri banane. Desetak minuta pred ponoć počela su da mi se priviđaju goveda. Svih vrsta, uključujući i lila krave. Ja nisam baš izraženi mesožder, uglavnom se držim pernate avijacije, ali u pomenuto gluvo doba su uz škrgut počeli da mi rastu očnjaci. Žmu kaže da sam dobila i agresivni pogled koji je pratilo naglo osvrtanje i hvatanje busije. Iskreno rečeno, bila sam spremna da ujedem sve što iole spada u ljudsku prehranu i liči na meso. Negde iznutra mi se vratilo razumevanje za radost prapredaka kada bi posle dana i dana traganja za ičim jestivim što ne cveta ili lista, uspeli da ukebaju nešto veliko i mesnato. Kada je plehani tanjir koji na našem zidu glumi sat, oćutao ponoć i velika skazaljka se udesno nagla, tog istog trena sam na teflon bacila komad pokojnog adolescentnog govečeta i sva srećna inhalirala miomirisne dimove koji su se zapušili kuhinjom. Dok sam ja do poslednje mesožderske ćelije upijala u sebe praiskonske mirise, kraj mojih nogu se vučije tiho stvorio Ikar Varvarin. Na njegovo tiho režanje sam odgovorila takvim škljocanjem zuba da je nesuđeni Beli Očnjak koliko odmah podvio rep pod ono malo nogu koje ima i odskvičao da se žali mačkama. Bila sam spremna da taj komad tako dugo čekanog mesa, branim do poslednje kapi tuđe krvi.

  Moja knjiga ima ime. Konačno. Srećni dobitnik sam – ja. Uostalom gde se videli tender u kom se bog prvo ne pobrine za svoju bradu. Ali, da ne bi bilo dibidus nefer, otvaram glasanje za jednu od dve utešne nagrade. Za onu prvu sam se već odlučila, takođe u skladu sa tradicionalnim tenderskim subjektivizmom.

Ljubav je disciplina u kojoj se najlakše preko prepone romantike bupne u patetiku. Zato, otkad je sveta i veka, kreativniji deo ljudskog soja smatra posebnim izazovom pisanje o ljubavi, pazeći na svaki korak reči, a sve hodajući na vrhu pera u potrazi za još nepronađenom rečju ili frazom koja bi opisala najvažniju stvar na svetu – ljubav.

BEOGRAD, 21. maj 2012, (Njuz) – Odmah pošto su saznali da je na predsedničkim izborima u Srbiji pobedio kandidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, beogradski intelektualci počeli su širom centra grada da prave Borisa Tadića od blata.

Doskorašnjeg predsednika Srbije i prvog čoveka Demokratske stranke od blata su najpre počeli da prave intelektualci okupljeni oko profesorke Srbijanke Turajlić u Tašmajdanskom parku.

- Tačno je da smo mesecima unazad pozivali ljude da ne izadju na izbore, ali nismo baš očekivali da Tomislav Nikolić zaista pobedi. Tek kada smo na televiziji iza Nikolića videli Kemiša i sve one face shvatili smo šta se dogodilo. Istog momenta počeli smo da pravimo Borisa Tadića od blata i za sad nam baš dobro ide – rekla je novinarima profesorka Turajlić.

Na drugom kraju grada, na Topčideru, Borisa Tadića od blata prave Vesna Pešić i njeni istomišljenici iz kraja.

- Jesam rekla sam da ću na izborima glasati za Nikolića, ali pobogu, niste valjda to shvatili ozbiljno! Taj čovek i ona bulumenta likova oko njega zemlju će vratiti u devedesete – promrmljala je Vesna Pešić, dok je umazanim rukama brisala znoj sa kaljavog lica.

Kako nezvanično saznajemo Borisa Tadića od blata već su počeli da prave i u drugim delovima grada, pa ga tako u Zvezdarskoj šumi pravi Petar Luković, a u Čuburskom parku ekipa okupljena oko „Peščanika“.

Read more...

Dan pošto je švedska Akademija objavila da je francuski pisac Žan-Mari Gistav Le Klezio ovenčan Nobelovom nagradom za književnost, dakle u petak 10. oktobra, obišao sam B92 šop i sve bolje knjižare u gradu.

Le Klezio

Le Klezio nije bio na mojoj listi potencijalnih dobitnika Nobelove nagrade. Iskreno, ne da nisam ništa čitao

O toj crti koju podvlačimo svakog 2.januara, čim se otreznimo, može da se piše danima.

Obično počinjem ovako: od danas više ne pušim i ne pijem........

 Naslov je vodio na tekst u potpalublju koji je izbrisan.

Svoju prvu propast sveta doživeo sam, a boguhvala i preživeo, negde između jedanaeste i dvanaeste godine svog života.  Ako se dobro sećam, ta prva propast, ne samo mene, nego i vascelog znanog i neznanog sveta, trebalo je da se desi u februaru. Mislim da se radilo o nepoznatom asteroidu, koji je baš tog februara nameračio da udari na planetu Zemlju. Pitao sam oca: Tata, a šta ćemo sad? Neuk po pitanju  astrofizike, odgovorio mi je: Ne brini sine, preživećemo nekako. Žilavi seljak, moj otac, sa čvrstim korenima u sremskoj crnici, koji je kao i njegov deda i pradeda savšta preživeo, bio je i tog puta u pravu – preživeli smo. Zašto je taj astoreid promenio pravac, nije mi poznato. Od tada, pa do danas, ja sam lično preživeo bar dvadesetak propasti sveta. Ali, evo po ko zna koji put, i ove 2010.godine, dok jedni drugima sa osmehom i uz čašicu nazdravljamo i želimo svako dobro i dug život, tamo nekakvi učeni naučnici tvrde da i meni i vama i planeti Zemlji ptreti nova propast.

Samo nekoliko dana posle fizičkog napada na lidera NS i poslanika Vellimira Ilića, u centru Beograda napadnut je i poslanik LDP Nenad Prokić. Poslanik Prokić je bio izložen verbalnom napadu i neprijatnostima od strane nepoznatog prolaznika. "Učestalost nasilničkog ponašanja, kako fizičkog, tako i verbalnog, prema legitimno izabranim predstavnicima gradjana pojačava osećaj nesigurnosti naših gradjana, te ukazuje na sve veće ugrožavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda", saopštio je tim povodom  kabinet predsednice Skupštine Srbije. 

Da li su legitimno izabrani predstavnici građana u Srbiji ugroženi od svojih građana ili je reč  o sporadičnom i slučajnom nasilničkom ponašanju pojedinaca?

Može li se govoriti i o promeni oblika ispoljavanja nezadovoljstva? Da li nezadovoljni građani Srbije uobičajene oblike  masovnih protesta, višednevnog ležanja na prugama i putevima, štrajkove glađu i samopovređivanje  zamenjuju novim oblikom ispoljavanja nezadovoljstva, koji uslovno možemo nazvati “jedan na jedan”?

Jednog subotnjeg jutra 2001.g.  mojih novih kola nije bilo na parkingu. Posle prvog šoka obavestio sam policiju. Tražili su da dođem u stanicu i podnesem prijavu. Podneo sam. Isto je bilo i drugi put.

Neću sada o tome da veronauka nema šta da traži u državnim školama u 21. veku i da mora biti organizovana pri crkvama, u slobodno vreme đaka, pa neka ih vode, ne marim.

Ili o onome kako sam mislila da sam daunlodovala stomačni virus kada sam, prilikom ispitivanja komisije za dodelu državnih frekvencija, videla svešteno lice u komisiji. Ali, nešto slično hoću, i to uz dozvolu roditelja koji su mi se ovom prilikom obratili.

Prilikom upisivanja u pačiju školu, mama patka i tata patak imaju mogućnost da biraju da li će im deca ići na građansko ili veronauku. Pre

Ja sam noćna mora za intelektualce skeptike. Ja sam noćna mora za radikalne kritičare i uživaoce loših stanja. Snuždene bez razloga i bez svake mere. Za lenje. Psihički debeloguze.

Do pre koju godinu, išla sam van zemlje ako sam želela da vidim neki veći koncert. Izlazila sam da vidim svet, da ga udahnem, upijem i razumem, zajedno sa decibelima koji su mi ovde bili uskraćeni. One na Ušću uskraćivala sam sama sebi. Prvi put sam tamo bila pre nekoliko dana na koncertu The Police.

Razumem ljude koji ne razumeju kako se istovremeno vole Snoop Dog i Sex

Skroz sam se polupala večeras i sad mi je drago što jesam. Trebali smo da idemo na super party, drugarica se porodila, veselje beskonačno, ali nisam skontala da je poziv stigao na drugi, zaboravljeni mobilni. Žmu - što bi rekla gradžanka Greganovič - ode na preferans u ulicu Bolmansku, a ja pored solo gajbe sela za kompjuter.
I baš kažem malopre kod Srdžana na blogu, toksinirala sam se blago i shvatila da mi treba dobra priča, muzika i đuskanje. Kako je to standardna definicija za žurku na svim poznatim svetskim jezicima, a na žurku nisam na vreme pozvala još koga,