Jednog subotnjeg jutra 2001.g. mojih novih kola nije bilo na parkingu. Posle prvog šoka obavestio sam policiju. Tražili su da dođem u stanicu i podnesem prijavu. Podneo sam.
Sedam dana nikakvih vesti. Osmog dana, nedelja veče, zazvoni telefon:
- Vama su ukradena kola, kaže Glas sa druge strane.
- Jesu, odgovaram uzbuđeno.
- E, pa, mi smo ih pronašli.
- Alal vera, momci, pošteno ću vas počastiti, kažem, a žmarci me podilaze od radosti.
- To će vas koštati malo više, hladno nastavlja Glas.
- Slažem se. Ima da padne i iće i piće za čitavu stanicu, nastavljam ubeđen da je sa druge strane službeno lice policije.
- Gospodine, mi policajci imamo male plate, a nemamo stanove, tako da će Vas to koštati znatno više od ića i pića.
- Koliko? pitam posle duže pauze.
- 6.000 DEM, odgovara Glas bez ikakve pauze.
- Čoveče, nemam ja te pare, zavapim iskreno.
- Razmislite. Zvaćemo ponovo, kaže i veza se prekida.
Preko jednog prijatelja, koji je imao poznanika u policiji, dobijem savet da, ako imam para, najbolje je da otkupim svoja kola. Sve drugo je neizvesno i opasno. Jer, policija može prilikom razmene da uhapsi jednog ili dvojicu lopova, koji sigurno neće odati ostale iz ekipe, biće osuđeni na par meseci, a nije isključeno da će se meni i mojoj porodici osvetiti. I još mi je rečeno da se cenkam, ali da u cenkanju ne preterujem.
U naredna tri razgovora sa istim Glasom cenkao sam se i uspeo da dogovorim cenu otkupa mojih kola za 4.000 DEM. Moje je bilo samo da spremim pare i da čekam.
Konačno, jedne nedelje uveče ponovo pozove Glas i kaže:
- Da li ste spremili novac?
- Jesam.
- Ukoliko ste ispaltu pirjavili policiji, razmislite još jednom. Bolje je i za Vas i za nas da odustanemo od posla. Mi smo profesionalci. Pozvaću Vas za sat vremena, kaže i prekida vezu.
Za sat vremena ponovo zove i pita da li nastavljamo posao. Kažem da nastavljamo, a Glas mi govori da ja treba prvo da im predam novac, a onda će mi reći gde su moja kola. Ja se ne slažem. Glas kaže da može i istovremeno, ja ponesem novac, a oni mi predaju kola. Ne složim se ni sa tim. Hoću prvo kola, a onda ću im doneti novac.
Na moje iznenađenje Glas pristaje i kaže da sednem u taksi i čekam uputstva na mobilni telefon.
Vozio sam se taksijem tamo-amo po periferiji Beograda, sve prema uputstvima, dok mi na kraju nije rečeno da paltim taksi i da su moja kola parkirana iza ugla.
Padao je sneg. Na mojim kolima nije bilo snega. Brave nisu bile oštećene, koliko sam mogao da vidim kola nisu ni vožena, već prevožena. Sednem u svoja kola i čim sam stigao kući zvoni telefon.
- Sad je na redu drugi deo našeg dogovora, kaže Glas i dodaje: Vaša su deca dobro zar ne, gospodine?
- Hajde da to završimo, uspem da odgovorim smireno, iako mi noge klecaju na pominjanje dece.
Kao u napetim krimi-filmovima, vozikao sam se noću po drugom delu beogradske periferije i prema uputstvima onog istog Glasa, iza jedne gomile cigala u metalnu kantu za ugalj, ostavio kesu sa 4.000 DEM. Kad sam došao kući istog trena je zazvonio telefon i Glas me obavestio da su prebrojali novac, da je sve uredu i da što se njihove ekipe tiče, moja kola će ubuduće biti bezbedna.
Iste godine prodao sam kradena kola, a taj novac uložio kao učešće i kupio nova kola na lizing, kasko osigurana preko lizing kuće.
Ukradena su posle osam meseci sa istog mesta, također u noći između petka i subote. Brave su obijene, a deo obijačkog alata je ostao na parkingu. Policija nije htela ni da dođe na uviđaj, iako se radilo o 26.000 EUR vrednom «Superbu 1,9TDI».
Ovoga puta niko me nije zvao radi otkupa. Osiguranje Winerstediše je Reifeisenlizingu isplatio deo vrednosti kola, a do pune cene Raifeisenlising se podmirio iz mog učešća.
Suma sumarum, zadovoljstvo što sam se osam meseci vozio u luksuznom «Superbu» koštalo me oko 7.000 EUR.
Svake godine u februaru Winerstedise mi šalje opomene o visini duga i kamatama. Prema njihovoj evidenciju dugujem im premije osiguranja za četiri meseca od dana kad su mi kola ukradena pa do isteka ugovora.
Za prva ukradena kola otkup je bio 4.000 DEM, na drugim ukradenim kolima izgubio sam najmanje 5.000 evra, iako su bila kasko osigurana.
Posle svega izračunao sam da mi se više ispalti vožnja taksijem, a ni gradski saobraćaj u Beogradu nije više tako loš.
..............
Beleške na margini:
Bilo čije lično iskustvo nije dovoljna osnova za generalne zaključke, pa ni moje. Ipak, sklon sam da zaključim da auto-mafija vrlo profesionalno obavlja svoj posao, dok policija svoj posao obavlja krajne nezainteresovano i laički.
Požar u napuštenom bioskopu Kozara, u centru Beograda, potpuno je ugašen tokom noći, ali i dalje nisu poznati uzroci...
Fudbaler Barselone Đerar Pike rekao je da je Pep Gvardiola ostavio neizbrisiv trag u katalonskom klubu i da će se sigurno...
Predstavom "Otac na službenom putu" beogradskog Ateljea 212, u režiji Olivera Frljića, 25.. maja je u Novom...
Dugotrajna kriza evrozone pretvorila je Tursku u "evropsku Floridu", jer zapadnoevropski penzioneri masovno migriraju na...
The Democratic Party (DS) on Friday announced that it would negotiate to form a government with the coalition gathered around...
Počevši od najnovijeg modela 301, Peugeot uvodi nov sistem obeležavanja svojih vozila. Od sada, sve oznake automobila...
Najmoćniji radio teleskop na svetu, SKA (Square Kilometre Array) biće smešten na dve lokacije, u Australiji i Južnoj...
Dan zaljubljenih je doba godine kada trošite malo bogatstvo na cveće i romantične vikende; možda je najbolji način da...
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org
