Није  од великог значаја  само на данашњи дан  спознати и препознати љубав, пријатељство, наклоност, драгост, умилност, сусретљивост... Цветом, парфемом, делом одеће, накитом...-  изазвати, заслужити, купити   пољубац, загрљај, блискост, интимност . .. Ни овим текстом  привући, заинтригрирати,  опчинити  женску емоцију,

   Koliko je  svetska finansijska kriza  prisutna kod nas videće se  početkom juna mešanjem pasulja.  Što više  ljudi bude  imalo varjače u rukama, biće  znak da  kriza još nije  punom snagom  udarila  na ove prostore, a  da je jedan od odbrambenih mehanizama pasulj. Naročito, kada se opere tri puta, odstoji preko noći, onda se  sutradan uz raznorazne  začine, crni  i beli luk,  rebarca, butkice, slaninicu, kobasicu i druge tajne sastojke dobrog ukusa i mirisa - u kotliću krčka, na jakoj, pa laganoj vatri, dva – tri sata.

   Nisam ni sanjao da ću zamrziti jesen, da neću više uživati u njenim čarima, bojama, šuštanju lišća, vazduhu, svetlosti, nagoveštaju novog...što me je očaravalao, dovodilao do ludila, jer kako nazvati stanje opšte izbezumljenosti zbog pronalska u drugome biću nečeg što ti ne da mira, što te danju i noću podbada, milo, ali zaboli ako uzročnik bar ne pomisli na posledice ili ih ne pomiluje rečima. Taman sam se osilio u prilaženju devojkama, bez straha, da će me ignorisati, išao u grad, gledao ih pravo u oči, počele mi se svidjati crvenokose, krivonoge, mršavice, tihe, šepuraste,  plavih i crnih očiju, poput jezera i dugih noći, sa tankim prstima kao grančicama breze, sa štrikanim kapama i rukavicama, bez prstiju, one koje su stalno nosile knjigu i one koje su prodavale svoje telo i strast, a za ljubav nisu imale vremena...Bilo je i devojaka koje su išle ispred svog vremena /početak '70-ih/, bacale seme života sa nekih drugih podneblja, rizikujući da budu osuđene i odbačene, izopštene iz društva u kojem su htele da žive, da mu se totalno podaju udahnjujući mu neobičan smisao.

 Poljubac pod anestezijom

 Tvoj mali prst na nozi

 Ne odgovara na povetarac

 Tvoj skočni zglob zauzet je gibanjem

 Tvoj list se umiljava samom sebi

 Koleno ne uzvraća  lutanju jezika

 Bedro se izdiglo iznad u neba

 Dolina boka usnula je između Amazona i Himalaja

 Struk ti se uvija  u sopstvenu želju

 O, blesavog putovanja do pazuha koje se

 Uvuklo u rame

 Ruka je rukavac Dunava

 Vrat se  premišlja u ježenju

 Uvo se pretvorilo

  Nemojte se uzbudjivati gospođo, sve je to normalno, pa, niste Vi od  gvožđa i kamena. I oni  popuste i povilene. I oni imaju dušu, pitajte one koji ih obrađuju. Znate, skulptor kad uzme kamen ili gvožeđe, prvo ga gleda, merka, sa koje strane da  priđe, gde će viši, a gde manje da odlomi, pazi da ne povredi, da ne udje duboko, prati liniju...To što se Vama dogodilo, slično je ovome o čemu Vam pričam.

   Vi samo hoćete da me tešite! Razlika je, što  skulpturu vekovima gledaju, a mene sada neće niko da pogleda, čak i „moj skulptor“, ni da nazove, razglednicu da pošalje...bio je to trenutak inspiracije, nemoći, potpunog predavanja...bilo je nestvarno, kad vam kažem...bajkovito, te dve nedelje  bila sam u oblacima. Ej, ja u oblacima u ovim godinama, znate o čemu pričam!?

          Pre tri godine, Nora Vinsent (Norah Vincent) je živela kao muškarac. Nije promenila pol, nije započela dugotrajan proces hormonske terapije, Nora Vinsent uopšte nije transseksualna. Zašto onda? Odlučila je da živi kao muškarac da bi naučila šta to znači i kako to izgleda. Želela je insajderske informacije o muškarcima, o dinamici prijateljskih odnosa, o odnosu prema hrani, seksu. itd. O čemu razgovaraju,

.

.

Njujorška organizacija Odbor za zaštitu novinara nedavno je objavila listu deset najgorih država na svetu za blogere. Oni tvrde da je razvoj interneta i sve veći broj blogera isprovocirao represivan odnos pojedinih država (naročito Azije i Srednjeg istoka) prema korišćenju interneta kao sredstva komunikacije. O tome svedoče i podaci do kojih je ova organizacija došla a prema kojima od ukupnog broja novinara koji se u ovom trenutku nalaze u zatvoru najzastupljenija pojedinačna kategorija (među novinarima uopšte) su blogeri i internet novinari.  Od ukupno 125

Da mi je da se negde skrasim, jednog dana. Da mi je da pustim negde koren, bez žaljenja za nekim drugim mestom u kom sam živela, i pomislim – e, ovde je moj dom. Za ovim sam tragala celog života i znam da će mi deca tu naći sreću. I ostati. Pa i da umrem odmah posle te misli, ne bi mi bilo žao. Ni malo. Samo da osetim kako pripadam negde svom dušom. I da mi deca tu pripadaju.

Umorna sam od ovog lutanja i selidbi, od prilagođavanja, rastanaka i povremenih kratkotrajnih susreta sa dragim ljudima. Od grčevitog traženja prijatelja u poznanicima. Od želje da kažem – idem

Ma ne mogu više da se lažem, ide mi se na more i tačka. Evo ima skoro deset godina kako ponavljam da više volim planinu i seoski turizam, posebno ako je i jedno i drugo vezano za posetu rodbini. Ama nije to tako ni loše, jer jednim udarcem ubiješ dve muve – em se zove da si bio na odmoru, em održao dobre odnose sa familijom. E sad, što to i nije odmor nego zavaravanje i što između mora i planine ja biram more, je druga priča.

Počela sam tako da se lažem još onih kriznih godina, kad su samo snalažljivi mogli sebi da priušte odmor. Doduše i deca mi bila mala, pa sam

Moj drugar i kolega likovnjak A. Rapić napravio je autoportret snimajući preplitanje senki u prostoru kojim se kreće tokom jednog dana. S njegovim dopuštenjem ovaj zapis iznosim pred vas.

Kakvi su vaši utisci?