Ovaj blog će pokušati da ukaže na nepravdu koju je sistem velikih izdavačkih kuća SFRJ naneo pionirskim domaćim stvaraocima elektronske muzike s kraja '70-ih i tokom '80-ih godina ignorišući njihovo postojanje i stvaranje.

"Tango Mediale, dvadesetominutni film Petra Nedeljkovića sa snimkom postavke izložbe Mediala - Zlatno doba održane u galeriji Hexalaba. Na zahteve mnogobrojnih ljubitelja Mediale, koji zbog velike posete u noći otvaranja nisu videli ovaj film, odlučili smo da Vam na ovaj način podarimo ovaj dokument."

Ideja da napišem ovaj blog nastala je nakon čitanja teksta izlaganja prof.Todora Kuljića na međunarodnom okruglom stolu „Preispitivanje prošlosti i istorijski revizionizam“, u Beogradu 12.i 13.oktobra ove godine.

Daleko od toga da je Jugoslavija pogotovo SFRJ bila idealno ali je bila najmanje loše rešenje u nacionalnom, kulturnom, prosvetnom, naučnom, ekonomskom, političkom, bezbednosnom, međunarodnom i svakom drugom, a pokazaće se i u pogledu demokratije i demokratskih insitucija, naročito efikasnosti njihovog funkcionisanja kada je u pitanju zaštita ličnih sloboda i prava građana, sprečavanju kriminala i korupcije, mafijašenja, nasilja i siledžijstva. Onda dođe vreme, sve se preokrene, pametni biše ućutkani i zaćutaše, budale progovoriše a neki se obogatiše. Ali posle svih parade i nacionalnih oduševljenjavaljda jednom mora doći vreme da se zapita u onom stilu A sada da vidimo šta smo ono imali i ko će da plati troškove zabave.

Konkretnije, gde su naši novci i mislim da je to suštinsko pitanje svake ozbiljne borbe protiv kriminala i korupcije

Uporedni pregled  duga prema MMF-u u miljardama U$ dolara

Nije ovo žal za SFRJ, socijalizmom, komunističkom partijom, sletovima i Titu već mi je žao nas danas , gde smo bili a gde dođosmo,

pa da li je moguće da jednom pogledamo samo stvarne uzroke jer ćemo samo tako lakše otkloniti teške posledice pa i po cenu da neki koji su bili nosioci propasti sada propadnu.

Ako se po jutru dan poznaje, ova vlada pokazuje odlučnost u pokušaju da se nešto reši i zato zaslužuje podršku sve dok tako radi.Srbija se nalazi u svim vrstama krize, sa mnogo problema i dilema, jer dovoljno je videti gde smo došli, bolje reći gde su nas doveli, pa da splasne svaki optimizam., jer Srbija je zaista dovedena u stanje zemlje čuda i apsurda.

Nepoznati autor je ovako opisao Srbiju i stanje u njoj, kao svojevrsno ukazivanje na apsurde, zablude i prepreke bržeg izvlačenja iz krize, dakle:„ Ima na Balkanu jedna zemlja, to je prаvа zemljа čudа neviđenih ,koja se graniči sama sa sobom.

Ma šta se danas po svetu dešavalo, vest dana će biti da su Barsin lepi Pike i još lepša Šakira dobili prvenče. Prvo, pa muško. I dali mu ime – Milan. »Baš lepo, kraljsko ime«, što bi rekla moja prababa Darinka.

Tim povodom su, koliko odmah, internetom zaokružile priče da je Šakirina baba po ocu zapravo Makedonka i da otud dadoše detetu slovensko ime, kao i da Inter već sprema ponudu za tatu Pikea. Kako god, ono što je sigurno je da je već tokom prvog, naglavačkog plača mali Milan odmah upisan u Barselonin klub...što iz moje memorije sećanja evocira neprijatnu epizodu u kojoj su učestvovali Žmu, FCBarcelona i Mali Sin.

Najiskrenije rečeno, sinoć su mi ulepšali dan, retroaktivno. I današnji, gratis. Ekipa "Ringišpila" je skupila više novca no što su očekivali, ali još uvek može da im se pomogne da skupe još, ne bi li animirani, crtani film koji prave o Nikoli Tesli i o snu koji je osvetlio svet, bio što bolji i lepši.

Iz onoga što sam videla, verujem da zaslužuju da im se pomogne, jer i njihov san i san Nikole Tesle su svake, makar i najmanje, simbolične, pomoći vredni.

Svaka sličnost sa odnosom današnje Nemačke i ondašnjeg Drittes Reich-a prema Srbima i Srbiji, u ovom blogu, je namerna.

Mora biti da širom današnjeg sveta postoje ljudi koji, odbijajući da prihvate da u vasioni nema pravde, prizivaju pomoć svojih bogova protiv Amerike, one Amerke koja sebe stavlja izvan domašaja međunarodnog prava.  Ako se bogovi ne odazovu danas ili sutra, govore u sebi ti molioci, možda će se ipak prenuti i nešto učiniti kroz dve ili tri generacije. I tako se njihova molba prakrično pretvara u kletvu: neka sećanje na zlo koje nam je učinjeno nikad ne izbledi, neka kazna stigne zlotvora kroz naraštaje koji će tek doći.

Memorijalni fond Vijetnamskih ratnih veterana imao je skromne prostorije na Vebster aveniji i samo nekoliko volontera, ali i ispostave u svim većim državama SAD i centralizovanu bazu podataka o učesnicima Vijetnamskog rata, za koju su tvrdili da ne zaostaje za bazom podataka i statistikom Pentagona na kojoj rade desetine dobro plaćenih službenika.

To nije baš slika. Više crtež, malo olovka malo tuš. Na kartonu koji sa zadnje strane ima fleku, od nekog lepka mislim. Nikakav poseban karton. Sa one strane gde je slika je ona bela podloga, a sa druge strane ona obična, boja kartona. I fleka, naravno.

Najiskreniji odgovor na pitanje iz naslova je 'nije bitno'. Najtačniji odgovor na pitanje iz naslova je 'država'. O aflatoksinu govorim. O onom nevidljivom začinu, kancerogenom, koji smo skoro sigurno svi mi koji živimo u Srbiji već imali u svom tanjiru. I pojeli. Neznanje nas je nije spasilo.

Биоскопска пројекција ТВ филма „Лептирица" поводом Светског дана аудио-визуелне баштине