* Tardigrada je sićušni beskičmenjak koji opstaje i u ekstremnim životnim uslovima. Izdržava temperaturu od svega par stepeni iznad apsolutne nule, kao i  + 151°C, pritisak 6 puta veći od onog koji vlada na najvećim okeanskim dubinama, 1000 puta je otpornija

Unjkav glas spikera na železničkoj stanici u Beogradu objavio je da je voz iz Beograda za Bar postavljen na peronu četiri. Sudija Sreten Jović se ispravi, zagladi gustu sedu kosu i orlovskim pogledom prelete preko mase putnika. Sve se odvijalo po planu: automobil je natovaren na voz i on će istim vozom do  sutra ujutru biti u Baru. Za sada sve teče kako je predviđeno, jedino je u sebi molio Boga da u kupeu ne bude i  neko ko je pročitao njegovu knjigu o zločinima u prestonici,  i ko ima veliku želju da mu ispriča svoje rešenje zagonetke ko je ubica.

Izgleda da je Bog tada

          1.
          Strah

               Plivamo sasvim, sasvim opušteno u susret horizontu čiju nedohvatljivost ama baš ništa ne narušava: plavo i smaragdnozeleno dole, plavo i prozirno gore. Između naši lagani pokreti i neobavezno čavrljanje o još neobaveznijim stvarima koje je sasvim lako prenebregnuti, a još lakše posve zaturiti u sećanju bez i malo žalosti ili nelagode.

Čarls Simić: Gledaj dugo i netremice, prevod sa engleskog: Ivica Pavlović, Vesna i Draško Roganović, Arhipelag, Beograd 2013.

Postoji onaj divan trenutak kada shvatimo da je slika koju dugo gledamo postal deo nas, poput sećanja iz detinjstva ili sna koji smo nekada sanjali. Svet je zanimljiv kada ga gleda pažljivo oko.  Čarls Simić

Poezija svakodnevice

Kada čitate eseje Čarlsa Simića, uz opasnost da ovo što ću reći bude shvaćeno kao kliše, neminovno dolazite do zaključka kako određene vrste mudrosti dolaze (tek) s godinama. S tim što se, u njegovom slučaju, ovo “godinama” nikako ne odnosi na puku biografsku činjenicu autorovog rođenja (Beograd, 1938) već, prevashodno, na godine  čitalačkog i gledalačkog fokusiranja na različite ─ bilo pojavne ili pak one nevidljive,  metafizičke ─ aspekte i dimenzije Simićevog umetničkog i životnog postojanja.

 gost autor: stefan hauzer (nfl manijak)

U četvrtak počinje nova sezona NFL-a. Šampionima ,Sijetl Sihoksima, dolazi u goste Grin Bej sa Aronom Rodžersom. Preko leta se nije desilo ništa spektakularno; ali bilo je zanimljivih prelazaka koji je neke dobre timove , učinio još boljim. Takođe,liga je bila rigorozna po pitanju uživalaca marihuane – tako da ćemo verovatno ostati uskraćeni za neke od najboljih igrača (Džoš Gordon,Aldon Smit,Robert Matis,Dvejn Bov...).
Kako je i red i ja ću otvoriti sezonu,predstavljanjem pobednika Superbola :

Гаврилов одговор на питање с другог блога постоји ли духовна еволуција човечанства:

gost 4krofnica

Sa 'Šuma peva' sajta <<<---- link 

Poznato je koliko je drveće značajno za život ljudi, pored toga što obezbeđuje kiseonik i prečišćava vazduh, ono svojim korenskim sistemima igra glavnu ulogu u kruženju vode u prirodi, pa otud između ostalog i klimatske promene čijim posledicama smo izloženi u svakom godišnjem dobu. Drveće sprečava eroziju tla i zaglušuje buku.

Uvaženi kolega Milenkoviću,

Prošla su skoro 24 sata od kad ste na svom blogu napisali netačnu tvrdnju da bi koalicija DS+NOVA stranka mogla da saradjuje sa Aleksandrom Vučićem, i skoro 9 sati od kako sam Vas zamolio za ispravku te netačnosti.

Obzirom da je preko 2000 čitalaca Vašim tekstom dovedeno u zabludu, moram da se suprotstavim takvom postupku i, istovremeno, da izrazim neslaganje sa ukupnom postavkom predmetnog teksta, a to je da su svi isti.

I, čini mi se, da je zato svejedno za koga se glasa, ili, da je najbolje

Причали смо о животу, о смрти, о ништавилу, о вечно супротстављеном процесу стварања и разарања, о Миљковићу који је за живота био више мртав од свих мртваца заједно, о пепелу који дели људску природу. Тумачили смо Доситејево виђење по којем је за мржњу и пакост међу људима крива неразумност, слепоћа ума, поквареност, самољубље и сујета – непросвећеност ума. Разговарали смо о времену као највећем човековом крвнику, о уметности која нити храни нити брани онога који јој се преда, о Андрићевој Аски која игра игру за свој већ изгубљени живот.

Nisam Tomas Man ali smrt u Veneciji i smrt u Sutomoru i pored svih svojih različitosti, zanimljivosti i osobenosti, ipak su samo smrti.

U prvoj polovini šezdesetih godina, obuzela nas je manija igranja pokera. Nije bilo mesta u Titogradu, makar malo skrovitog, koje nam nije odgovaralo da odigramo nekoliko partija, odnosno onoliko dok nas neko ne bi prekinuo. Mene i mog klupnog kolegu a uz Puca najboljeg prijatelja, Gara, profesor, naš razredni, inače strastveni pokeraš, uhvatio je zanesene kako u zadnjoj klupi, bili smo najviši u odelenju, igramo poker. Istog časa nas je premestio

Србија је ових дана противприродно подељена на нас и друге. И док се на површини та подела врши на подржаваоце Прајда и оне друге, суштински је Србија подељена на подржаваоце другачијости и оне друге. Тачно је да је слика црно-бела, јер сви они који подржавају другачијост, али да га искажу другачије, у ствари подржавају „другачијост на мој начин", а то је подршка истости. Подржати другачијост значи подржати је на начин другог. 

danas je peti oktobar i lamentiranje je nezaobilazno. ima ga sve manje istina ali ipak je primetno ko je danas premijer, guverner, suprug supruge predsednika, predsednik parlamenta... ima tumačenja da je sve ovako zbog nedostatka šestog oktobra koji nije sledio peti onako kako je možda bilo potrebno, neki pak kažu da oni koji su srušili miloševića nisu baš bili ni sposobni ni zainteresovani da državu vode (anegdota iz gimnazijskih dana zorana đinđića veli da je izjavio da su guske spasile rim ali to ne znači da su trebale da vladaju rimom). ali, ostavimo to po strani. bolje je o

ili

- post o volji za glasinama i širenjem straha, o lakoći naše sklonosti ka glasinama i o ponekad neverovatnoj lenjosti da svima dostupne činjenice sami proverimo i tako se sa glasinama izborimo -

Ima taj "tekst" (citiran u ovom tekstu) o vakcinama koji "kruži" internetom, ni prvi ni poslednji sastavljen od potpunih, očiglednih laži, lupetanja, izmišljanja i laganja, kojim (gle čuda!) dobija na uverljivosti, hrani razumljiv strah roditelja od sadržaja vakcina  koje treba dati detetu različitog uzrasta, od novorođenčeta do poslednje revakcinacije, tekst koji može naneti neprocenjivu štetu jednoj oblasti za koju bi moralo da važi : "daj jasnu, nedvosmislenu, proverljivu činjenicu o vakcini koju treba da dam svom detetu".

Jer neverovatno veliki broj roditelja do kojih širinom interneta dospe ovakav tekst imaju zebnju kao prvu reakciju i zastrašeni se pitaju "ima li tu nešto?".

Nema.

Ali su činjenice protiv percepcije uvek sasvim nemoćne. Strah pokazuje potpunu otpornost na racionalna, proverljiva objašnjenja jer je sumnja u valjanost vakcina koju izaziva briga za dete takva i tolika da svako onaj ko pokuša da dokaže da je izmišljotina nešto što je očigledno da je laganje, može samo da upozna svu dubinu bespomoćnosti nad smanjivanjem ili uklanjanjem štete koju ovakvi tekstovi već čine ili tek mogu učiniti.

Zato mi i nije namera da bilo koga činjenicama razuverim, to je i nemoguć i neproduktivan posao, niti smatram etičkim da se u suprotstavljanju ovakve izmišljotine ponudi druga izmišljotina, namera mi je da kroz nekoliko rečenica otvorim dijalog (ako je i to moguće) o razlozima i motivima koji nas od pitanja "koliko puta smo slagani o nečemu važnom?" dovede do stava "uvek!" kojim smo onda očigledno spremni da poverujemo u "ćelave, bele laži" koje kao glasine dolaze iz raznih izvora i stiču "uverljivost" upravo širenjem "od usta do usta" kao što to glasine čine od kada je ljudi.

Mnogo toga ima po čemu će se pamtiti ali meni najjači utisak ostavio jedan njegov davni intervju gde je za svoju najbolju osobinu naveo:

"Umem da odem".