Kako prepoznati nadareno i talentovano dete u ranom periodu? Koji su to znaci, lične karakteristike, aktivnosti, načini ponašanja, potezi, postupci koji pokazuju da dete ima talenat za određenu oblast: nauku, umetnost, sport, jezike, matematiku, tehnologiju, medicinu i slično?

Neće biti lako budućim biografima izvesnog Vesić Gorana, kad se budu prihvatili posla da ispišu njegov raskošni životopis. Ali, za takav poduhvat još ima vremena.

Piše: Rodoljub Šabić

Jutros mi saradnici skrenu pažnju na jednu zanimljivu presudu Prekršajnog suda. Stvarno zanimljivu jer se tiče slučaja koji je pre nepune dve godine privukao baš ozbiljnu pažnju najšire javnosti - "Slučaj Infostan".
Da podsetim Poverenik je u oktobru 2015 podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka povodom slučaja u kome je JKP Infostan koristio zbirku ličnih podataka svojih korisnika da bi u račun za komunalne usluge koji im je dostavio uvrstio i nedugovani iznos za osiguranje stana u korist Generali osiguranja.
I presudom se utvrđuje

Pre tačno godinu dana, na današnji dan 22.3.2018. je potpisan ugovor o koncesiji za aeredrom "Nikola Tesla".

Ugovor koji je država zaključila sa franuskom kompanijom "Vansi erports" s obzirom da za predmet ima dobra zaista velike vrednosti s razlogom je izazivao veliko interesovanje javnosti. Interesovanje je, s obzirom da je reč o predmetu u javnoj, državnoj svojini, više nego logično i legitimno i s tim u skladu bile su i izjave državnih zvaničnika neposredno pred i prilikom potpisivanja ugovora.

Npr. premijerke Brnabić i ministarke Mijajlović ".. ugovor će biti

...otišao tako daleko, da samo pomisli da bi planeta u trenu ostala bez takve sportske legende... :( 

Ceo sportski svet, ali i one koji uopšte ne prate sport je pomračila tragična vest o pogibiji jednog od najvećih košarkaša  i ne samo košarkaša nego i sportista uopšte.  Kobi Brajant je juče nastradao u padu helikoptera zajedno sa svojom 13-ogodišnjom ćerkom i još sedmoro ljudi. 

Lično mi nije bio među najomiljenim košarkašima, ne zbog košarkaške veštine koja je bila apsolutno neosporna, nego najverovatnije zbog nekih potpuno subjektinih utisaka... 

Lepo je neko napisao da je svaka generacija imala svog idola, okvirno 60-ih Čembrlen, 70-ih Džabar, 80-ih Medžik, 90-ih Džordan, 2000-ih Kobi, 2010-ih  LeBron...

Moj košarkaški idol je svakako bio Džordan, to je prilično određeno pripadnošću nekoj generaciji + što je 90-ih NBA košarka bila u najvećoj ekspanziji (u velikoj meri zahvaljujući i našemo Bori Stankoviću i  nedavno preminulom Dejvidu Šternu), a Kobi je došao kao naslednik, kao neko ko je svrgnuo s trona obožavanog kralja, neko ko je "kopija"... 

Pravo je pitanje – Hoće li neko krivično odgovarati? Pojedinci, grupa, organizatori, saradnici, direktni i indirektni pomagači i birokratski jataci ... Jeste da to pitanje zvuči naivno, jer je u ovoj državi pravo sistematski gaženo decenijama i stoga danas imamo jedan ovako snažan i uigran mehanizam, jednu antipravnu samohotku koju je vrlo teško zauzdati i u kojoj učestvuju, u određenoj srazmeri, svaki na svoj način, svi slojevi društva. No, ako se takvo, ili slično pitanje uopšte ne potegne, pa makar i uz punu svest o unapred izgubljenom okršaju, onda tek nema nade. Ako se

Пожали се млекаџија свом рабину да му комшијина мачка краде сир те рабин позове обојицу код себе, напоменувши да се донесе и мачка. Дођоше они, поседаше, ту је и мачка, а рабин упита млекаџију

-- Шта мислиш, колико ти је сира мачка појела досад?

-- Паа, не знам, мало данас, мало сутра, можда три, можда четири килограма, ту негде.

На то рабин дохвати мачку и измери је.

Prolazim ja a ne vreme. Vreme je ljudska izmišljotina. Sekunde, minuti, sati, dani, meseci, godine. Kao tako se bolje snalaze. Nešto više je od 2000 godina kako su raspeli Hrista, to je kao prošlo vreme. Vreme je kao i Kosmos beskrajno veliko i nemerljivo. I šta onda znači dve hiljade godina? Glupo je baviti se vremenom!

Preksinoć u SO Vračar, o Leonardu. Na italijanskom i srpskom. Uz sitne nedostatke organizatora, uspelo veče. Posle, košava, duva besomučno, on u majci kratkih rukava i vijetnamki, smrzao se čekajući autobus. Čekajući Godoa. Kako je bila dobra Mirjana Karanović

Vladimiru Milojeviću vraćena licenca, profesoru književnosti i Srpskog jezika. Super, pravda spora ali dostižna.

Sud je u upravnom sporu presudio da Vladimir Milojević nije ugrozio niti maltretirao dete što je bio povod direktorki OŠ "Branislav Nušić"  da

Na ovaj tekst me je inspirisalo pitanje koje je na Cvjetičaninovom blogu postavio nsarski – da li su zaista podele u srpskom društvu tolike da ih je nemoguće rešiti. No, kako je već prošlo nekoliko dana od tog pitanja, nastavljanje te teme u okviru tog bloga bi bilo mamuzanje mrtvog konja, te evo ovde mojih 3 evrocenti.

Pre nešto manje od četiri godine u Poljoprivredno-veterinarskoj školi u Rekovcu eksplodirao je kotao. Srećna okolnost, bila je nedelja, u školi je u toku bilo takmičenje, te je dvorište bilo prazno.
To je izgledalo ovako:

Danas je stidljivo osvanula vest da se isto desilo u Hemijskoj školi u Leskovcu.

IZBEGNUTA TRAGEDIJA ..

E, da mi je da nađem nekog ko hoće ovde svatove da pravi, a da to bude po starinski, i da taj neko hoće da me uzme za šefa protokola, al bih i volela.

Zamislite vam se desi da iznenada osvanete sa spoznajom da svojim grlom ne možete da proizvedete nikakav zvuk, ništa, totalno trokiralo.
Meni se desilo.

E, pa ja sam žena fusnota.

Jutros u prodavnici za kasom radi devojka od dvadesetak godina, mušterija je čiča od sedamdeset i kusur. 

- Mala, koliko?
- Vaš račun iznosi 786 dinara.
- Samo? Baš si jeftina.

Devojka stidljivo pogleda kupce u redu iza dede, kao da proverava da li je dobro čula. Gleda nas i onaj matori i namiguje, dok izvlači svežanj novčanica iz zadnjeg džepa farmerica. Izdvoji jednu crvenu i baci je prema devojci.

-Zaokruži.

Uredno mu je vratila kusur, bez ijedne reči. Matori se kao naljuti.

- Zadrži to. Za takve kao ti je uvek trebalo