jedini način borbe protiv AV kleptokratije je ilegalna borba.

"Kriza je na pomolu"

Ankara -- Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je da je izjava predsednika SAD Donalda Trampa o priznanju suvereniteta Izraela nad Golanskom visoravni "nesretna".

IZVOR: BETA, TANJUG

Zaista čovek ne zna šta je jadnije kod kolege Krstića - da li njegova agitacija za kolegu Vučića, da li njegov odvratno nadobudan stav prema kući i porodici kod koje je u gostima a gde je većini pride zabranio da sede u sobi u kojoj je On, o najlepši i najlucidniji i najelitniji Nebojša, te da li ova sada sofistizacija sa izjednačavanjem atributa vlade u kojoj se zaposlio u odnosu na one pređašnje - dakle, mislim da je vreme da mu neko kaže otvoreno - Krstiću, fašista si postao, jadno.

Nismo odavno komentarisali Olju - bilo je čak dana kada se ona uključivala na ove stranice i kroz komentare određivala koncept predstojeće emisije (eh, bilo nekada a sada se pripoveda); al' meni je ta žena prosto štrumpfastična, i uspela je da u karijeri preživi profesionalno i direktno obrušavanje države na nju te da se vrati kao još bolja i štrumpfastičnija analitičarka društva. Olja, prosto, ima kao ličnost nekako sve što bi čovek mogao poželeti od Srbije: intelektualnu britkost, pronicljivost, elokventnost, unutrašnju lepotu, savremenost, nema mržnju prema tradiciji (sa velikim T, prema Предању), kritički otklon od laskanja, duboki i iskreni odnos prema svojoj zemlji i prema sunarodnicima, odnos poštovanja i ozbiljnosti prema susedima... Što se, razume se, ne bi moglo reći za njene prošlonedeljne goste, Olenika, advokata u politici (dakle, kurvara svoje profesije i zanata) i Samardžića (gde u tamu post-srpske a[/nti]nacionalne inteligencije neću ni zalaziti; reći ću samo da je Samardžić interesantan, eventualno, kada srpska vlada u državi bude pro-СРПСКА; a ne pro-evropska, kineska, američka, ruska ili whatsoever kolonizatorska kučkica; pa da šalje porukice u boci, kao pismonoša, Kralju Čarlsu ili spuksima iz MI6; možda u društvu Bebe Popoviča, namazanog katranom i nabacanog perjem).

Dača Ikodinović i Deki Savić su mi drugari iz najranijeg detinjstva. išli smo zajedno u osnovnu i igrali smo rukomet za repku osnovne i uvek prolazili na gradsko gde bi nas po pravilu tukle školske ekipe koje su davale igrače u rukometnu školu Stari Grad. Dača i Deki su odmalena igrali vaterpolo u Partizanu i umeli bi da zabijaju golove sa pola terena na rukometnim tekmama. Deki Savić je uvek bio veći od sve dece za dve glave i kada bi se rukovao sa nekim, tom nekom bi posle još pola sata bridela ruka...

Deki je stariji dve godine, i već u sedmom osnovne je primljen u kadetsku repku tadašnje Jugoslavije i u juniorski tim Partizana. od početka je bio sasvim normalan i neopterećen lik, bežao je sa časova kao i svi i dolazio da pijemo pivo u šteku iza škole. jednog dana je doveo Daču koji je tada bio u šestom osnovne i rekao da i on igra u Partizanu vaterpolo i da će biti strava igrač... ostali su mi tako urezani u pamćenje, dva nasmejana dečaka, krupnija i razvijenija od sve ostale dece, momci koji će uzeti u vaterpolu sve o čemu običan čovek može samo da mašta... Dača i Deki, uvek nerazdvojni, i u bazenu nerazdvojni, ko zna možda su oduvek i bili dva dela jednog istog bića...

"Više nego ironično i tužno": Potez izraelskog ambasadora izazvao kritiku Srbije

Брат Ђура, Чувари Христовог Гроба, XVI-oвековни културни обичај Срба из Далмације, настао око манастира Крке у Далмацији

Srbija je kritikovala Izrael zbog toga što je čestitao Hrvatskoj Dan pobede koji Srbi smatraju pogromom, prenosi Tajms ov Izrael..

Srbin, poreklom sa Kosova.

nastanjen u novom sadu. mladić neki, student sa pmf-a.

student otišao da zapali malo ambasadu. "zdravo, mama i tata, idem ja da zapalim malo koju ambasadu u Begišu..."

tragično. propast.

сви погледи су само ауторови @srx

....

Da stavimo tačku

Kaže moj otac kako su ‘Amerikanci’ promenili stranu.
Nisu oni, tata, mi smo promenili stranu.

Operacija Halijard ili kako se čudno piše istorijska revizija

Na par desetina kilometara od nemačkog garnizona zajedničkim snagama su Srbi, četnici i saveznički piloti oboreni od strane nemačke artiljerije prilikom završnih borbi oslobođenja sveta od nacizma izgradili aerodrom na koji su tokom avgusta 1944. sletali saveznički avioni, ukrcavali svoje saborce i odvodili ih na sigurno.

Jugoslovenska vojska u otadžbini pod rukovodstvom Draže Mihailovića je obezbeđivala, kako neki kažu, ‘najveću akciju spasavanja savezničkih pilota u II svetskom ratu iza neprijateljskih linija' tokom koje nije izgubljen ni jedan život.