Ne znam kako vi, ali čini mi se da se Srbija budi lagano iz letargije. Boško mi se jako dopao sa ovom reakcijom danas. Kostić nije sa onom nepotrebnom reakcijom upućenom naprednjakuši - kako god, taj ženski lik je isfoliran i iritirajući, no Kostić bi morao da se kontroliše u svom odnosu prema ženama.

Melanija je najbolja Prva Dama ikada. Ne sećam se da je ovoliko originalna ličnost ikada bila šefadija bilo koje države?

Beta, B92

Nekoliko vozača automobila iz Bora prijavilo je Policijskoj upravi u Boru da je na novom putu Bor-Zaječar videlo lebdeću pojavu u obliku žene sa bidermajerom, potvrđeno je agenciji Beta u policiji.

Osobe koje tvrde da su videle tu pojavu vozile su se različitim automobilima, a u policiji je rečeno da oni nisu jedini koji su im rekli da su videli tako nešto. 

Jedan od očevidaca je opisao da su videli ženu u venčanici koja je držala bidermajer i pružala ga ka kolima. "Svo troje smo bili užasnusti prizorom. Pružila je ruku na svega pola metra od automobila koji se kretao. Umalo da sletimo s puta", rekao je sagovornik agencije Bete. 

Kako je rečeno, istu pojavu su videle i osobe koje su se vozile automobilom koji ih je pretekao i koji ih je potom sačekao na ulazu u Bor kako bi proverili da ne haluciniraju. 

U policiji je potvrđeno da je bilo nekoliko prijava sličnog događaja ali da policijska patrola na tom nenaseljenom mestu nije primetila ništa neobično.

uz sva imbecilna sranja,  zasnovana na ideji da se eksploatiše prostor, srbija i hrvatska moraju biti ekonomski skupa. sa planom međusobnog plasiranja proizvoda, srbija i hrvatska se ne moraju iskreno voleti, ali mogu sarađivati. ne znači da, kada odumre ova generacija naloženih nacionalista, da naša deca neće iskreno voleti hrvatsku. ja već vaspitavam svoju decu da se osećaju u hrvatskoj kod kuće, da razumeju jezik, i vole okruženje oko sebe.

imao sam čast da radim sa nekim ljudima iz duboke države hrvatske, i zadovoljstvo mi je da kažem da ovi pro-zapadni, nekomunistički ljudi , dele tu priču. ne radi se o jugoslovenstvu, već o zajednici samosvojnih država.

Брате,

шта је кјур?

érojice

érojašice

éroinjkinje

упозоравам да је овај мрежни унос испуњен сценама насиља те да није препоручив за нежне људе. 

juče u Jerusalimu sam bio svedok terorističkog napada. napad je izgledao ovako:

Bez obzira, koliko god, crvenocrni ili žutocrveni botovi pokušavali da tr(ol)uju ove stranice, naš weblog i dalje ima težinu.

Stigao mi je jutros zanimljiv dopis, vezano za jedan unos koji sam napisao o mojoj privatnoj porodičnoj istoriji, konkretno o pradedi poslaniku Jugoslovenskog jevrejskog kongresa, Rudiju Fuksu, i dedi oficiru VKJ i srpskog Pokreta otpora, docnije partizana, ing. Bori R. Pomenuo sam u tom unosu da smo dospeli u Slavonski Brod, 1936. godine, zahvaljujući gospodinu Miru Arsenijeviću, crnogorskom šefu kadrovskog odeljenja  Ministarstva industrije Kraljevine Jugoslavije. Zahvaljujući podršci ovog visoko rangiranog državnog službenika, ustaše su, docnije, u aprilu i maju 1941. godine, mislili da su moji Bora i Lea Crnogorci, prevideli ih u prvim antisrpskim odmazdama, te smo, indirektno zahvaljujući Arsenijevićima, preživeli kao obitelj te evo donosimo stostruki i neizmerni rod.

Više ili manje nije bilo neprijatnih ili neugodnih pitanja ili stvari upitanih i predstavljenih na nedavno održanom skupu srpskih i izraelskih diplomata i preduzetnika, u sklopu obeležavanja jubilarnih godina u kojima se Izrael nalazi: 120 godina od 1. cionističkog kongresa u Bazelu, stotinu godina od Balfurove deklaracije, 70 godina od UN-ove odluke o podeli Britanske Palestine na dve države, jevrejsku i arapsku, 50 godina od ponovnog objedinjenja kontrole nad prestonim gradom države, nad Jerusalimom... Takođe je ove godine navršeno i 25 godina od ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije, tačnije između bezidentitetske državne zajednice koja je nastala posle rapada SFRJ, pod kontrolom bračnog para Milošević-Marković; i Države Izrael.

Naša strana ekspedicije nije dozvolila previše prostora za pitanja, kao stare, dobre, oprobane autokrate, dok je izraelska strana, kao dinamična demokratija, jedina na Bliskom Istoku i sigurno među top20 u svetu, dozvolila i ohrabrila potpitanja, što ćemo videti malo kasnije u mom prilogu. Dačić je sišao, rekao šta je imao i otišao, uglavnom, u svom stilu, zaplićući jezikom, da l', što reče Tajson, od polupripitosti, da l' od umora usled svog mukotrpnog rada u poslenstvu Države Srbije, bivši ambasadori su rekli šta imaju, bivši dopisnik Политике iz Jerusalima, Bora Erdeljan je to pažljivo moderisao. Bulumenta partijskih klinaca starletana i starletanki, je došla, i, prilično nekulturno, otišla pre početka izraelskog dela predavanja. Međutim, u celom tom srpskom partijskom jednoumlju, stejdž je oduvala jedna osoba, žena koja se tu našla na poziv organizatora iz izraelske ambasade u Beogradu, gospođa Rouzi Stivenson-Gudnajt, unuka Kapetana Vojske Kraljevine Srbije i Vojske Kraljevine Jugoslavije, rođena Amerikanka srpskog-pravoslavnog i jevrejskog duhovnog identiteta (majka Jevrejka, otac Srbin), čiji deda je bio prvi vojni ataše i diplomata Kraljevine Srbije u Vašingtonu.