Tekst: Antonacci

Fotografija: Olivera Miletić

Lihtenštajn, Levi, Hiršl, Šajnberger, Kon, Buhvald, Vigenfeld, Vajs, Fišer, Alt, Kraus, Filinger, Gros, Flajšman, Rozenberg, Morgenštern. Istorija jevrejske zajednice u Sremskoj Mitrovici duga je i nažalost, čini se, završena: podaci iz poslednjeg popisa pokazuju da ovde Jevreja više nema. (Dogodilo se pre nekoliko godina da sam ugledao jednu partu sa devojačkim prezimenom Rozenberg, ali to je sve.)

            Ako zaustavite nasumično izabranu mlađu osobu na ulici i upitate za nekog od mitrovačkih Jevreja, svako će vam odgovoriti da o tome ništa ne zna, jer o tome da su Jevreji uopšte u Sremu živeli, danas ne postoje gotovo nikakvi dokazi koji bi bili vidljivi meštanima. Kada su se moja baka, njena sestra i majka skrivale od Nemaca - što je posve jedna komplikovana i tužna priča za sebe - spas su našli upravo kod jedne od jevrejskih porodica, trgovcima kostima Morgenšternovima. Baka mi je pričala da se sa njihovim devojčicama često igrala, ali da su one tokom jedne noći četrdeset prve u tišini nestale zauvek. Baš tako: preko noći, u tišini.

uzev u obzir novopotpisanu pozicioniranost Srbije kao večne ruske saveznice, državni stav Srbije ne može mnogo odskočiti od zvaničnog ruskog, tada je u Siriji sve kristalno jasno - miroljubivi režim u Siriji napale su snage haosa i bezumlja, predvođene Izraelom, Al Kaedom, Amerikom, Britanijom i sektaškim Sunitima.

pošto sam napustio u formativnim godinama Srbiju i bio podučavan u najgorim po ovu u Srbiji opšteuvreženu judeoamerikanofobiju mogućim školama  - u izraelskim i američkim; zvanični stav Srbije mi je blagoneprihvatljiv (iako, ako se ne varam, Predsednik Srbije nije nigde zvanično formulisao svoj odnosno trenutni državni spoljnopolitički stav, već ide i sve redom ljubi, klanja se, poštuje i nosi u srcu, ali hajde, uzmimo da je od juče zvanični stav Srbije onaj koji joj Rusija dopusti da zauzme).

dok glasa razuma iz Bodruma nema iz nekog razloga da se smisleno oglasi na ovu temu, čitam naglas u njegovom odsustvu redove, i između redova, turobnih vesti što pristižu iz Sirije.

čitam sada  da je pred kraj razmišljao o samoubistvu, gorko je bio ranjen; da su ga prijatelji odgovarali i naglas, s njim, izvrgavali ruglu tu glupu ideju. to će biti smrt borisa davidoviča. nije voleo sažaljenja i sentimentalnosti ali jeste cenio iskrenost svojih prijatelja.

Srbin koga su svi voleli - od Vitlejema i Nazareta do Njujorka, Sidneja i Novosibirska. Poslednji Srbin, zaista Globalni Građanin, prema dobricama brat, prema miševima i štetočinama orao.

E pa, draga i drage braćo i sestre Srbi i Srpkinje, spremate l' se polakice u rat da pođete? Znate l' vi kako kletva veli?

Veli: "Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i koljena,
a ne doš'o u boj na Kosovo,
ne imao od srca poroda,
ni muškog ni djevojačkog!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
rujno vino ni pšenica bjelica!
Rđom kap'o dok mu je koljena!"

Ako do sada niste imali neki preterani smisao u životu, od sada bi trebalo da ga steknete: rađajte sinove i šaljite u vojsku, jer je to super nešto! Nema veze što će vaša deca morati da idu da ginu da zaštite tuđa dupeta, da prosti ovaj fin narod ovde, ali to je super nešto, nije na vama da razmišljate, ima ko da misli umesto vas, a vi samo naštancujte sinove pa da idu da ginu za otadžbinu: za našu svetu crkvu, svetu zemlju srpsku, svetog kneza Lazu, svete oce Amfilohija, Irineja, Artemija, Pahomija, i tako, razne još neke gotiva svete oce, svetog Deda Vladiku Nikolaja, svetog prepodobnog Voju Koštunicu, svetog Bokija Lepog - rađajte sinove pak šaljite na vojsku, braćo moja i sestre, Srbija se umirit' ne može...

... e da, i Peđa Queer ono dete što je donirao da šalje u vojsku, a ne tu nešto mnogo da se razmišlja. ;)

Čitam u današnjoj kulturnoj rubrici vest da je otvoren prvi zvanični nacionalni filmski festival u Novom Sadu, u suorganizaciji Exitfesta i Filmskog centra Srbije. To je lepa vest, i radujem se da će moji [budući] sugrađani moći da uživaju u jednom ovako lepom događaju. Ne bili mi, ipak, mala simpatična srbadija, događaj nije mogao da protekne bez zasenčenja. Festival je otvorio, ni manje ni više no - stari gospar, Velimir Bata Živojinović. Zašto baš Živojinović, uzimajući u obzir sav njegov rezime iz prethodnih vremena? Mislim da nema potrebe da ulazim sada u retrospektivu tih vremena, niti da dajem lični zapis o tome šta i koliko su ta vremena učinila nažao i meni kao pojedincu, i svim građanima naše zemlje, uopšte uzev. Pažljivo vagajući na koga da se naljutim - da li na Exitfest, da li na ministra kulture; odlučio sam se da ipak meta mom gnevu bude Tihi, zato što neke ljude iz Exitfesta poštujem i volem, a Tihija ne poznajem - osim što znam da se kretao nekada u nekim darkwood krugovima, što bi moglo da mu ide u prilog kao kool tipu, čak i sada, pod stare i ministarske dane.

Dakle, dobri gos'n Tihi, pa šta Vama bí da postavite gospara Živojinovića na funkciju otvarača prvog national-level filmskog festivala u domovini nam Srbij'ci? Živojinovićeva biografija iz poslednjih dvadesetak godina, njegov politički učinak - da budem precizan; dovoljna je da se ovaj čovek, u najmanju ruku, povuče iz javnosti i u miru (nezasluženom) provede svoje penzionerske dane. Ne želim da ulazim u to da li je gospar Živojinović prošao kroz nekakvo lično čistilište - ne sumnjam da jeste; ali ovaj čovek jeste ostavio trag svojim političkim radom, taj trag nije lep, i smatram da za Velimira nema više mesta na važnim i reprezentativnim dešavanjima od nacionalnog značaja.

Šta je više potrebno da se dogodi, koliko je potrebno da Srbija nisko padne, te da se mi kao građani (ili, još bolje, vi kao politički lideri) konačno odreknemo miloševićevskog nasleđa, aktera njegovih vremena, njegovih saučesnika, pa čak eto, i njegovih ličnih i neposrednih prijatelja? Pomozite Srbiji, prekinite sa ovom nezdravom kohabitacijom sa ličnostima ozloglašene, totalitarne prošlosti. Ne tražim od Vas preki sud, već samo prosto i jednostavno distanciranje od mračne prošlosti i njenih aktera. Hvala unapred na razumevanju, poštovani gos'n Tihi.

.

moram priznati da mi je jedna od najtezih stavki da kontrolishem gnev u poslu kada vidim projavu antishemijuta. dosla su cudna neka vremena, svedoci II svetskog rata polako nestaju, i sve je manje ljudi koji vam mogu prichati o tome iz prve ruke. imao sam tu srecu u zivotu da, ipak, sretnem ljude koju su mi preneli delic tog stravichnog iskustva, i nekako, svasta sam mogao trpeti tokom ovih godina, dok, kada je sluchaj sa antishemijutom, fitilj prosto-naprosto sagoreva u sekundi.

ej, živ mi je piš ovo s ovom rodnom ravnopravnošću, taj novojezik super-korektnosti, ne mogu da verujem da ljudima to stvarno znači. jednom sam se zezao ovako s nekom levičarkom, i naljuti se ona na mene?! nema zezanja, druže i druškinjo, mora tako se čapri, inače odma seva crveni društveni karton od raznoraznih profi humanitarista!

mada malo mislim i da oni forsiraju i ispiraju samima sebi mozak pa dok ne profercera. elem, što reče drevni Obeliks, стварно су ћакнути ови Римљани...

"Griješimo kada mislimo da se sve to što se događalo, događalo posebno u svakoj državi. Posebno u Sloveniji... Hrvatskoj... Srbiji, i tako dalje. To je bio tranzicijski sistem, koji je funkcionirao umreženo", analizirao je tranziciju u bivšoj Jugoslaviji.

"I onda kada smo mislili da nema šanse da i jedni i drugi surađuju oko neke priče: podjele novca i podjele interesa. Kako su novac i interesi iz društvenog pretvoreni i prebačeni pod kontrolu pojedinih oligarhijskih grupa? 

Tko su stvarno balkanski oligarsi?

Ljudi misle da su se borili za neke svoje interese. A bili su samo pijuni u velikim igrama preraspodjele, kontrole nad novcem i nad interesima. Narodi su se podijelili i pobili. Oligarhija je ostala zajedno."