ali ne bio ja ja kada ne flejmovao, na ovu temu.

ili, kada prijateljice noći nisu toliko ženstvene koliko se na prvi pogled može pomisliti...

ako niste putovali po zemljama bivšeg sovjetskog saveza, po kini ili mongoliji, te upijali impresije iz funkcionalnih li ili olupinastih zdanja što predstavljaju institucije nekadašnjeg/sadašnjeg (u slučaju rusije, kine, mongolije i srbije) sistema, onda bi svakako zgodno bilo da dođete u posetu moderno-srednjevekovnoj srbiji.

u ovoj katkad simpatičnoj državici zapadnog balkana gotovo je sve institucionalizovano i, u skladu sa tim, prepušteno masivnom uticaju birokratije. od prvog dodira sa sferom srpskog uticaja u jugoistočnoj evropi vi imate priliku da se upoznate sa umešnim institucionalizovanim birokratizmom, fenomenom u predmetnoj balkanskoj državici do savršenstva razvijenim.

Čitam u današnjoj kulturnoj rubrici vest da je otvoren prvi zvanični nacionalni filmski festival u Novom Sadu, u suorganizaciji Exitfesta i Filmskog centra Srbije. To je lepa vest, i radujem se da će moji [budući] sugrađani moći da uživaju u jednom ovako lepom događaju. Ne bili mi, ipak, mala simpatična srbadija, događaj nije mogao da protekne bez zasenčenja. Festival je otvorio, ni manje ni više no - stari gospar, Velimir Bata Živojinović. Zašto baš Živojinović, uzimajući u obzir sav njegov rezime iz prethodnih vremena? Mislim da nema potrebe da ulazim sada u retrospektivu tih vremena, niti da dajem lični zapis o tome šta i koliko su ta vremena učinila nažao i meni kao pojedincu, i svim građanima naše zemlje, uopšte uzev. Pažljivo vagajući na koga da se naljutim - da li na Exitfest, da li na ministra kulture; odlučio sam se da ipak meta mom gnevu bude Tihi, zato što neke ljude iz Exitfesta poštujem i volem, a Tihija ne poznajem - osim što znam da se kretao nekada u nekim darkwood krugovima, što bi moglo da mu ide u prilog kao kool tipu, čak i sada, pod stare i ministarske dane.

Dakle, dobri gos'n Tihi, pa šta Vama bí da postavite gospara Živojinovića na funkciju otvarača prvog national-level filmskog festivala u domovini nam Srbij'ci? Živojinovićeva biografija iz poslednjih dvadesetak godina, njegov politički učinak - da budem precizan; dovoljna je da se ovaj čovek, u najmanju ruku, povuče iz javnosti i u miru (nezasluženom) provede svoje penzionerske dane. Ne želim da ulazim u to da li je gospar Živojinović prošao kroz nekakvo lično čistilište - ne sumnjam da jeste; ali ovaj čovek jeste ostavio trag svojim političkim radom, taj trag nije lep, i smatram da za Velimira nema više mesta na važnim i reprezentativnim dešavanjima od nacionalnog značaja.

Šta je više potrebno da se dogodi, koliko je potrebno da Srbija nisko padne, te da se mi kao građani (ili, još bolje, vi kao politički lideri) konačno odreknemo miloševićevskog nasleđa, aktera njegovih vremena, njegovih saučesnika, pa čak eto, i njegovih ličnih i neposrednih prijatelja? Pomozite Srbiji, prekinite sa ovom nezdravom kohabitacijom sa ličnostima ozloglašene, totalitarne prošlosti. Ne tražim od Vas preki sud, već samo prosto i jednostavno distanciranje od mračne prošlosti i njenih aktera. Hvala unapred na razumevanju, poštovani gos'n Tihi.

svašta može da se piše na temu istorije, teologije, pa i hibridne sfere istorije religije, a da to ne bude nužno propoved ili širenje nihilističnih i poražavajućih za inteligibilno biće ideja o realnosti i egzistenciji; pa nipošto ne ni nadvečno recikliranje priča o partizanima, nemcima, ustašama, četnicima, kaubojcima, ili indijancima i konkvistadorima.

pošto je čini mi se neukusno pisati bilo šta drugo u ovom vremenu kada je, kako kaže č. jovanović, situacija u zemlji katastrofalna, preneću jedan tekst koji sam dobio od penfrenda a učinio mi se interesantnim, i vezan je za ovu našu teskobnu zbilju. ne vredi podsećati da je demokratija u srbiji na korak od kolapsa. ne vredi ni razmišljati šta će zemlji doneti nikolićeva, dačićeva, koštuničina i ilićeva vladavina. bez ikakvog motiva sem da se provede koji trenutak još u očekivanju najgoreg (dugoočekivanom i, dosad, slalomima demokrata izbegavanom stupanju radikalne stranke na vlast), tekst iz katoličkog komšiluka...

Zločin i kazna?

Pozornost svjetske, osobito političke javnosti u nedjelju i ponedjeljak 17. i 18. veljače bila je usredotočena na »rađanje« nove europske, kakve-takve države - neovisnog Kosova. Premda je to »rađanje« popraćeno brojnim tjeskobama koje će po svoj prilici još vrlo dugo trajati, kakvo-takvo osamostaljenje nekadašnje autonomne pokrajine u SFRJ vjerojatno je posljednji čavao u lijes umjetne državne tvorevine - Jugoslavije u kojoj je i većina u hrvatskom narodu, kao i u drugim narodima, desetljećima uzdisala i sanjala svoju slobodu izvan te tvorevine.

deklasiranost srbije na različitim nivoima ne prestaje da iznenađuje i poražava. ne znam sa kojim ciljem je objavljen tekst na sportskim stranama b92: da li sa ciljem da se navede zvezdina uprava da reaguje, da se urazumi, da li bilo ko iz nekog eventualnog državnog rukovodstva da je u mogućnosti a da se i on navede da reaguje (mišković?); kako bilo, šta god da je po sredi, ostavlja utisak žestoke mučnine.

prošpartao sam  Palestinom uzduž i popreko ovih dana i video duboku podeljenost, mislim unutar njih samih. dve dominantne snage deluju u Palestini - interesantan spoj komunizma i kapitalizma, s jedne strane; i islamizam s druge strane. dok je prva struja uglavnom mirna i radina i zalaže se za ekonomski progres Palestine i rešavanje pitanja državnosti kroz političke procese, druga traži kavgu u svakoj prilici. danas sam prisustvovao u Istočnom Jerusalimu peglanju između izraelske murije i jedno stotinjak agresivnih giliptera, koji su od pokliča Palestina, Palestina, završili s šikaniranjem nekog mladog jevrejskog religioznog para s bebicom u kolicima i urlikanjem Al Aksa, Al Aksa, martiri, martiri, našta se stvorila izraelska policija, virtualno niotkuda, i krenula da pegla verske huligane.

рањен је човек, што каже Момчило Настасијевић,

 Rod smo.

Kad umre čovek,
i moje srce rušno je.

ivo josipović se prepucavaše neki dan sa šimunićem, oko javljanja ovoga desničara, nekada uspešnog nogometaša, a sada desničarskog političkog aktiviste fašističkog profila. elem, kaza ivo, "šta se šimunić javlja nakon što je napravio onoliku štetu ugledu države?".

i ovi naci-klinci prave neviđenu štetu državi. svega ovoga ne bi bilo da je (detlić) pera ošo ranije na policiju...