Ne, ne želim da se bavim problemom humanitarne drame kroz koju prolaze lokalne zajednice, počev od ostrva Kosa, pa do Đevđelije, Preševa, Beograda, Subotice, i sve do mađarske bodljikave žice, i šta će biti sa ovim nesrećnim ljudima. Činjenica je da se taj nemir sada prelio na naše prostore, i šta će biti sa tim ljudima posle leta, to niko ne zna. Novi Sad još nije dotakla ova realnost, tako da je nismo svesni izbliza, još uvek ne. Hteo sam o drugom problemu: o neadaptiranim, o neasimilovanim, ili asimilovanim ali na svoj, bahati, sociopatski način, izbeglicama iz naših unutrašnjih, postjugoslovenskih migracija.

ej, živ mi je piš ovo s ovom rodnom ravnopravnošću, taj novojezik super-korektnosti, ne mogu da verujem da ljudima to stvarno znači. jednom sam se zezao ovako s nekom levičarkom, i naljuti se ona na mene?! nema zezanja, druže i druškinjo, mora tako se čapri, inače odma seva crveni društveni karton od raznoraznih profi humanitarista!

mada malo mislim i da oni forsiraju i ispiraju samima sebi mozak pa dok ne profercera. elem, što reče drevni Obeliks, стварно су ћакнути ови Римљани...

pošto su, više-manje, sve priče između nas već ispričane, i ne znam šta bih vam pričao a da ne nerviram i ne smaram ja vas, kao i vi mene, počeću da vam pričam dedine priče, Приче српског официра Покрета отпора odsada, pa kada nekada u budućnosti završim.

Dokonam,

dok anđeli spavaju, pa razmišljam šta su naši praroditelji, Adam i Eva (nema prezimena u originalnom tekstu pa ne znamo koje su nacionalnosti bili, ali po geografiji sudim da su bili Indijci), zapravo napravili do te mere da smo svi potonji rođaci kažnjeni tako drastično da moramo stalno da trpimo neke boli i da živimo u nesavršenoj egzistenciji?

Sećam se jednog vikenda, dok sam odrađivao svoju smenu civilnog čuvarstva, u jeku Druge Intifade, čuvali smo grad u haotičnom cunamiju palestinskih samoubilačkih napada; malog Jericho-a od 9mm, izraelska toka, gotivna, širio sam se k'o Zemunac po jukra dok sam je šetao tih par godina, kao mali magnum je izgledala, toka znači, i ako vidiš i definišeš sto odsto da je terorista, rokaj, brale! - naiđem ja tako na jedan tekst u Jerusalem Post Magazinu. Tekst se lepo i analitično bavio  krahom jugoslovenskog kolektivnog identiteta naporedo u hrvatskom, bosanskom i srpskom društvu. Kako sam, iz ličnih uverenja, odustao da rokam braleta iz protivničkog tabora, računajući da ću braleta odgovoriti verbalno, dijalogom, a ako ne onda ćemo se zagrliti i skupa otići k Alahu Ekbaroviću - ionako su tamo kod G. Ekbarovića, u to doba, bile bolje ribe nego u mom siromašnom studentskom životu; tako sam najviše voleo u tim smenama mogućnost da iščitam vikend-novine od A do Š.

100% Left Wing!

Želeo sam jedne teme da se dotaknem, te naimenično da je nemoguće smatrati sebe pripadnikom levice ili građanske desnice a negovati mržnju u sebi. Pošto ste se žalili da vas mala fuksa zatrpava glupostima, stavljam samo ovaj vredni intervju Rajka Grlića.

Gnevniče moj,

Interesantno je to, Šime, one noći kada je NATO bombardovao moju jedinu Milju, dok su se vrata tresla poda mnom, zgrada uvijala, stan punio prašinom destrukcije i krhotina; razmišljao sam šta bih voleo da radim, ako preživim ovu noć. Razmišljao, čuj?! Preciznije je reći: "Razmišljao sam kada sam prestao da budem ukenjan od straha..." Teško je reći u kom trenu sam prestao da budem ukenjan a u kom sam počeo da razmišljam. Činjenica da je da sam u prvi tren bio prestravljen, svašta mi je prolazilo kroz glavu, te da je neverovatno da jedan tako veliki boem poput mene odlazi ovako neslavno sa pozornice, ništa Kurt Kobejn kind of smr'; te samo da me rušenje zgrade ne ostavi smrskanog i tek polumrtvog. "Bože Gospode, ako te ima, sada je prilika da ispadneš drugar te me sačuvaš..."

Elem, kako su neprijateljski zrakoplovi počeli da se udaljavaju i dok je tužni Darkvud jecao i po ko zna koji put zgutavao vlastiti bol, shvatio sam nekoliko elemenata izuzetnosti svog trenutnog položaja...

Đe ste, suknjice srbske?

Ima l' bedaka? Nema!

*liveudpate2 - Čitam danas da su potvrđeni novi slučaji korone u Srbiji. I ništa drugo... Ko su slučajevi? Odakle su došli u Srbiju? Kako su se zarazili? Stanje sa medijima u jako pogođenim zemljama je da obaveštavaju građane ko su slučajevi, gde su se zarazili? Da se klone mesta potencijalne erupcije zaraze. Otkazaju se putovanja putnika iz zemalja visokog rizika.

 Takođe, koliko razumem, u zemlji postoji jedan centar, brojem -1 gde ljudi treba da se jave ako posumnjaju da nose virus. Jedan centar.