Situacija u Srbiji je blago rečeno veoma teška i kompleksna.

Na snazi je puzajuća diktatura koja se sprovodi  u svim domenima društvenog života. Na površinu polako ali sigurno isplivava sve ono najgore iz devedesetih i preti nam potpuni vrednosni kolaps društva u kojem živimo. 

Kažem društva, jer državu takoreći više ni nemamo. 

Novosadska iskustva ...

Društveni centar u Novom Sadu je nastao kao neka vrsta pionirskog skvoterskog pokreta u Srbiji. Dakle pre nekoliko godina - tačnije, 22. decembra 2011. - grupa entuzijasta je zauzela praznu tj. napuštenu novosadsku kasarnu Vojske Srbije "Arčibald Rajs" sredili su njen enterijer i dvorište i u sledećih nekoliko meseci tamo organizovali mnoge kulturne događaje, koncerte, filmske projekcije i humanitarne akcije. Posle nekog vremena kasarna je vraćena originalnim vlasnicima (koji su je ostavili da evo i dan-danas stoji prazna, da propada neiskorišćena) dok su se aktivisti-skvoteri odande preselili u deo grada koji se zove Kineska četvrt gde su se uselili u omanju zgradu koja je nekad valjda bila neka fabrika, neki magazin ili nešto tome slučno. Posle još nekih pretnji novim iseljenjem, ovaj put u gradu ipak postoji više razumevanja za ovakve poduhvate a izgleda da i sadašnji gradski čelnici imaju neku vrstu inicijative da se napušteni prostori po Novom Sadu daju mladima, nevladinim organizacijama i umetnicima na korišćenje. Dakle delovi grada u kojima su bile propale i napuštene fabrike i poslovne zgrade prepuštaju se na korišćenje kreativcima koji od tih delova grada onda prave zanimljivu destinaciju kako za zabavu i provod - tako i za umetničko stvaralaštvo. Pored Društvenog centra u istom bloku - to je inače Bulevar Despota Stefana br. 5 - su i klubovi Route 66, Fabrika, Klub Quarter, Firchie Think Tank Studio ... od kojih su neka skroz DIY dok su neka opet skroz fensi (dakle, džentrifikacija). Ozbiljan komercijalni potencijal ovakvih inicijativa se da primetiti samim tim da su u tom bloku ubrzo nastala i dva non stop fast fooda za koje mi drugari iz NS kažu da ih do nedavno nije bilo u tom kraju ...

Ah, kako je lepo bilo dok smo se samo slatko sprdali sa idejom uvođenja školskih uniformi. Ali evo, malo po malo, ove će izgleda zapravo i zaživeti.

Ne sporim, bilo je dosad puno loših ideja ali mislim da je uvođenje đačkih uniformi - kecelja kako veoma rado kažu njihovi zagovornici - zaista najdebilnija ideja u svim ovim savremenim - nepromišljenim i traljavim, a uz to najčešće potpuno mesarskim i in vivo - reformama u srpskom školstvu.

I ne samo to, nego se smatra da će uvođenje đačkih uniformi nekako pomoći deci da budu bolji učenici, da budu bolji drugari, škola da bude bolja i lepša sredina, čak i društvo pravednije i uređenije, ma svašta će se rešiti ovim potezom! 

I generalno ja sam u neverici da smo kao društvo baš tako nisko pali!

RICK WRIGHT was a founder member of the Architechtural Abdabs, along with Roger Waters and Nick Mason, in 1965. Later that year, with the addition of Syd Barrett, they became the Pink Floyd. The band established itself on the London underground scene with WRIGHT's Farfisa organ a distinctive element in their sound. After two Top 20 singles and a Top 10 album in '67, Pink Floyd looked set for a successful career but Syd's personal disintegration scuppered

"Detant je izraz koji dolazi od francuske reči détente (opuštanje), te se od 70-tih koristi u međunarodnoj politici kako bi opisao situaciju u kojoj dve prethodno međusobno neprijateljski raspoložene države poboljšavaju diplomatske, političke i druge odnose, odnosno smanjuju međusobne napetosti. "

Prvo, Oslobodjenje:

Kraftwerk je nemacka pop grupa koja je zaduzila savremenu muzicku scenu zahvaljujuci nekoliko zaista revolucionarnih ambuma koji ne samo da su pripadali razlicitim muzickim pravcima vec su i mnoge muzicke pravce i sami osnivali.