A Late Walk

When I go up through the mowing field,

The headless aftermath,

Smooth-laid like thatch with the heavy dew,

Half closes the garden path.

And when I come to the garden ground,

The whir of sober birds

Up from the tangle of withered weeds

Is sadder than any words.

Na kraju Parade ponosa, tamo ispred Skupštine grada, Staša Zajović iz «Žena u crnom», obraćajući se okupljenima, reče da je tačno da je vlast obezbedila održavanje Prajda, ali da to «nije bilo iskreno».

1. Kakav rezultat DS može da očekuje na sledećim parlamentarnim izborima? A šta "novi DOS" sa Živkovićem "parazitom" u koaliciji?

Mogućnost da dođe do vanrednih izbora niko u opoziciji nije dečekao uz osmeh. To je svojevrstan paradoks. Opozicija baca drvlje i kamenje na Vladu, a suštinski ne želi izbore. I to sasvim opravdano. Nemaju dobro rešenje. Ako se udružuju praveći neki novi DOS, proći će katastrofalno. Ako idu samostalno, svako će od njih loše proći. Zavezani su u Gordijev ćvor i ne vidim kod njih nikakvu ideju kako se ispetljati iz njega.

 *Aca Lukas i Lepa Brena bolje zvuče od dueta Tadić-Čeda* Naša građanska elita je, čast izuzecima, malograđanska, snobovska, destruktivna i autošovinistička * DS se bavi modeliranjem mržnje prema Vučiću*Ne sprovodim naprednjačku filozofiju, zastupam iste ideje koje sam zastupao oduvek* Vučić mora da radi na redefinisanju svog odnosa prema neistomišljenicima* Borko Stefanović je nebitna ličnost

Zoran Đinđić nije bio popularan čovek. Nije bio neko ko pleni prost svet. Nije bio harizmatični vođa. Nije bio šarmer i kozer. Nije bio autoritet onima kojima je autoritet potreban u nedostatku sopstvenog.

Bio je povučeni cinik, introspektivni analitičar, zanesenjak fanatično fokusiran na politiku.

Barem je bio takav kad sam ga ja upoznao.

Potom je uložio veliku energiju ne bi li se promenio. Zato je i prezirao sve one koji ne rade dovoljno da bi promenili sebe. Mislio je da se Srbija može promeniti jedino kad svako od nas učini ono što je uradio on.

Išao sam u Ameriku desetak puta. Uglavnom na vrlo kratko. Nekad i na manje od 24 sata. Bilo je to u vreme dok sam radio u kabinetu predsednika Srbije. Takve su bile okolnost. Odlazak, desetak sati u avionu, dolazak, sastanci, najčešće u Zgradi UN na East riveru, sednica Saveta bezbednosti, obično, i povratak. Najduže sam bio prvi put. Tada još nisam bio u Kabinetu, bio sam slobodan strelac, privatno lice, svoj čovek, a u Njujork sam išao da bih video konvenciju Republikanaca na onim izborima kada je Džordž Buš trčao za svoj drugi mandat u Beloj kući protiv demokratskog kandidata Kerija.

Vreme je na nizbrdici. Svakodnevno se ubrzava. Pre koju deceniju, kad se internet pojavio niko pojma nije imao kakve će to promene uneti u život ljudi. Danas, kad je ostalo malo onih koji nisu zavisnici od njega, još uvek nemamo predstavu šta će nas snaći već za koju godinu i kako će naš svakodnevni život sutra izgledati. Digitalna revolucija u kojoj živimo, era je dramatičnijih promena od onih što su bile u vreme pronalaska točka, parne mašine i naizmenične struje, zajedno.

Blog je jedna od privilegija interneta. Neko nešto napiše, onda čitaoci komentarišu. Čudna

"U vreme mog mandata izborili smo se za predsedavanje i umesto da danas Srbija bude inicijator rešenja za ukrajinsku krizu, Dačićeve izjave o neophodnosti mira u svetu su na nivou predstavljanja kandidatkinja na izboru za mis sveta. Srbija zapravo i ne predsedava OEBS-u, već statira u toj organizaciji, a umesto nje to u praksi čini Nemačka..." Ovo se neke od zamerki koje je Boris Tadić uputio pre nekoliko dana ministru inostranih poslova Dačiću.

Črnomelj je, za one koji to još uvek ne znaju, blizu Novog Mesta koje je nekad bilo poznato po fabrici kupaćih kostima «Polzela». S druge strane, blizu je tadašnjoj administrativnoj, a današnjoj državnoj granici s Hrvatskom sa kojom ga pored druma povezuje i železnica koja je za ondašnje prilike bila neuobičajeno prijatna, čista i prozračna.