"...ako se više novca usmeri na zarade, povećaće se potrošnja, posledično i proizvodnja, a tako će se otvoriti nova radna mesta..."

"Od MMF tražiću odmrzavanje plata i penzija. Mišljenje nisam promenio, plate u javnom sektoru i penzije na jesen trebalo bi odmrznuti."

"Ovo su dileme koje imaju mnoge zemlje, ali i ekonomisti."

Na našu veliku žalost nemaju. Ovakve "dileme" imamo samo mi. Na našu još veću žalost.

U poslednjih nekoliko dana ponovo je naprasno postala aktuelna priča o ujedinjenju opozicije, šta god u toj priči reči opozicija i ujedinjenje značili. Pošto mislim da ni autorima to nije jasno. Centralna ideja tog ujedinjenja istrošenih političara je borba protiv Vučića.

Naš ekonomski razvoj se već evo 10 godina zasniva na stranim investicijama, svežem kapitalu, rastu potrošnje javne i svake druge, privatizaciji, snovima o velikim stranim investitorima koji će kao čudotvorci preporoditi naštu privredu i dovesti do zapošljavanja, i tako tome. Ispade da veliki broj tih stranih investicija i nisu strane, a da nisu ni investicije već više pranje, da je kapital manje svež nego što je sumnjiv, i da velika potrošnja ima cenu u vidu dramatičnog rasta zaduženosti. I ta zaduženosti i ne bi bila neki problem da smo nešto za te pare izgradili. Recimo puteve i železnicu. Rezultat svega ovoga je dramatičan gubitak radnih mesta, slaba privreda i monopoli na svim stranama. Samo u poslednje dve godine smo izgubili 200.000 radnih mesta.

Uvideli smo ovo tek kad nas je kriza pritisla i koja je na našu sreću presekla spiralu koja nas je vodila u grčki scenario. Neophodna je promena. Vlada je ovo krstila sa: moramo da promenimo model ekonomskog rasta. Moramo da se okrenemo proizvodnji, izvozu i dinaru i napustimo fiksaciju na potrošnju, uvoz i evro. Lako je reći, ali kako izvesti?

Da li smo izašli iz socijalizma?
Da li smo prestali da mislimo kao samoupravljači?
Da li smo ekonomski pismeni?
Da li smo poslovno pismeni?
Da li smo funkcionalno pismeni?

Da li imamo pozitivnu selekciju?

Krenulo blato po guverneru Narodne banke. Evo traje već sedam dana.  Nepotpisani članci u tablodima. Porasla mu plata. Više voli Ruse od Srba. Gde živi taj čovek. I tako to. Očekuje se i nastavak. Nije još promenio svoje nezavisno mišljenje. Mene interesuje gde je stručna i pristojna Srbija da stane u odbranu nezavisnog guvernera i nezavisne institucije, Narodne banke Srbije.

U Majdanpeku je u toku predizborna kampanja za lokalne izbore koji će se održati 07. septembra. Ova kampanja pokazuje kolikoje duboko dno koje smo dosegli u rasturanju demokratije u Srbiji. Svaka nova vlast bez greške probija novo dno za sebe.

Help me help you, kaže Jerry Mcguire. Show me the money, kažemo mi. Help me help you, kaže Jerry Mcguire. Za razliku od suseda, barem imamo toliko pameti da ne povećavamo PDV u vreme ozbiljne krize. Mi kažemo da bi se radije okrenuli smanjenju rashoda i reformama. Hvale vredno, samo što to guslamo već preko 60 godina u svim našim raznim reinkarnacijama. Zašto je sada drugačije? Zato što je kriza i što su svi u krizi.

 Online peticija protiv prodaje zemlje ispod žita.

Kaže vic: nije babo grdio Muju što se kock'o, već što se vadio. Društvo i građani su, zaslugom našeg političkog sistema, taoci "vađenja" i opravdavanja pogrešne ekonomske politike.

Subvencije su postale i ostale naša jedina ekonomska mera. I kao da niko ne primećuje da kupujemo deset dok gubimo hiljadu radnih mesta. Ovo nema nikakvog ekonomskog niti bilo kog drugog smisla. Jedini smisao je da se sa tih 10 kupljenih slikamo i punimo vesti.

Na žalost u našem avionu nema pilota. Nema ekonomske politike. Ima samo arčenja naših para.