B92 Blog

Autor teksta: Ipsi

„...kakav besmisao! Šta smo mi dobili, a šta su oni izgubili? I nas i njih okružavao je jedan pobjednik, potpuni mir prastare zemlje, ravnodušne prema ljudskom jadu... Ne znam kako sam te noći uspio da preživim stravu, u meni i oko mene, i najdublju tugu poraza, poslije pobjede, nejasan sam sebi. U mraku, u magli, u kricima i zvižducima, u očajanju kojem nisam nalazio razlog, u toj dugoj noći nesna, u crnom strahu koji nije od neprijatelja, već od nečega od mene, rodio sam se ovakav kakav sam, nesiguran u sve svoje i u sve ljudsko."

U neposrednoj blizini Srebrenice i na dohvat ruke Naseru Oriću, sela opštine Zvornik su tokom ratnih godina prolazila slično kao srebrenička. Civili su nemilosrdno ubijani, ranjavani, trovani, zlostavljani, mučeni, masakrirani, progonjeni, njihova mrtva tela bacana u masovne grobnice, bare i reku, a imovina pljačkana, paljena i na druge načine uništavana. 

09. maj 1992. (Baljkovica opština Zvornik)

Delove sela Baljkovica nastanjenie pravoslavnim življem u jutarnjim satima su napale muslimanske oružane snage iz više pravaca. U tom napadu ubijeno je i ranjeno mnogo civila. Pokretna imovina opljačkana a oko 60 kuća sa pratećim objekatima je spaljeno i razrušeno.

Ubijeni su:
541. Bojić (Milorad) Slavko rodj. 1927.
541. Bojić (Dimitrija) N. (kćer Dimitrija Bojića)

Autor teksta:Ipsi

"Neka mi samo niko ne kaže za nekog: nevin je. Samo to ne. Jer ovde nema nevinih. Niko ovde nije slučajno. Je li prešao prag ove Avlije, nije on nevin. Skrivio je nešto pa makar i u snu. Ako ništa drugo, majka mu je kad ga je nosila pomislila nešto rdjavo. Svaki dabogme, kaže da nije kriv, ali za toliko godina koliko sam ovde, ja još nisam našao da je neko bez razloga i bez neke krivice doveden. Ko ovde dodje taj je kriv,ili se makar očešao o krivca."
I. Andrić, Prokleta Avlija

Za prvi masakr nad civilima u Bosni i Hercegovini još uvjek nije odgovarao niko i pored brojnih dokumentovanih izvještaja i još uvjek živih svjedoka.

Zločin u Sijekovcu kod Bosanskog Broda prvi je masakr većih razmjera na teritoriji Bosne i Hercegovine. Izveden je, kombinovanom akcijom regularnih postrojbi hrvatske vojske, domaćih Hrvata i Muslimana i crnokošuljaša Ante Prakčina, 26.03.1992 godine.

   Zločini nad hrišćanskim-pravoslavnim civilnim stanovništvom u Istočnoj Bosni 1993.-1995.

07. januar 1993. (Ježestica opština Bratunac)

Ovo selo je već ranije stradalo u napadu od 8. augusta 1992. a 7. januara, na pravoslavni Božić, dan ljubavi, blagosti, pomirenja i sloge, jake muslimanske oružane snage su ga napale, a zatim ubijale meštane, pljačkale i palile, tako da od njega nije ostao kamen na kamenu.

Ubijeni su civili:

429. Trišić (Mikailo) Vidosav rodj. 1946.

430. Bogičević (Ljubomir) Radojko rodj. 1954.

431. Bogičević (Ljubomir) Vojislav, rodj. 1949.

432. Jokić (Stojan) Milo rodj. 1926.

433. Jovanović (Vujadin) Radomir rodj. 1959.

434. Miladinović (Dragomir) Ratko rodj. 1958.

435. Milanović (Milorad) Nedeljko rodj. 1937.

436. Milanović (Nedeljko) Dragan rodj. 1970.

437. Ostojić (Risto) Milovan rodj.

"Morali smo", kaže Naser Orić. A ja se pitam zašto su morali, šta ih je to primoralo? Kakve zle sile vladaju tim ljudima? Kakve se zveri kriju u njima kad su morali da rade najstrašnija zverstva ljudima koji im ništa nažao nisu učinili?

   Zločini nad hrišćanskim-pravoslavnim civilnim stanovništvom u Istočnoj Bosni jul-decembar 1992.

27. jun 1992. (sela Bradjevina, Magudovići, Kaludra opština Srebrenica)

U prepodnevnim satima grupa naoružanih muslimana napala je srpska-pravoslavna sela Bradjevina, Magudoviće, Kaludra, opština Srebrenica. Ova sela su već ranije (21. juna 1992.) bila opustošena, pa ih je većina stanovništva već bila napustila, ali je ipak i pri ovom napadu ubijeno više civila, uglavnom masakriranjem hladnim oružjem. Ubijeni su:

106. Gajić (Predraga) Ljubiša rodj. 1965. - spaljen

107. Stevanović (Dragomira) Stojan rodj. 1939. - masakriran, odsečen polni ud i stavljen u usta

108. Stanojević (Vitomira) Novica rodj. 1951.

Za masovne zločine nad muslimanskim civilima u Srebrenici i okolini u ovim našim poslednjim divljačkim balkanskim gradjanskim verskim ratovima sudilo se i sudi velikom broju optuženih (vojnika i političara iz Republike Srpske i Srbije) pred Haškim tribunalom, pred Specijalnim sudom za ratne zločine u Srbiji i sudovima BiH. O njihovoj krivici i zločinima redovno pišu svi svetski i naši mediji.

Nasuprot tome, stradanja pravoslavnog stanovništva na ovom prostoru, izgleda, nikog ne zanimaju, ni sudove ni medije. Jedan od retkih optuženika koji su uopšte izvedeni pred sud za ovu vrstu zločina, Naser Orić, već je odavno slobodan čovek koji veselo šeta sa zvaničnom potvrdom od suda da ono što je učinio i nije zločin, skoro se može reći pozivnicom od medjunarodne zajednice da i ubuduće on i svako ko poželi samo izvoli i ubija pravoslavce bez straha od posledica.

A ubijeno ih je nepodnošljivo mnogo na nepodnošljivo okrutan način.

D j o l e t o v prvi autorski tekst ovde.

Obratite pažnju, nemojte da bude posle kako vam nisam rekla. :)))

Da je kojom srećom preživeo atentat, Zoran Djindjić bi juče proslavio svoj 56. rodjendan.

Kako je moguće da ga ni juče ni danas niko od nas nije pomenuo? Jesmo li samo zaboravni ili se stidimo, pa potiskujemo uspomenu na njega? Imamo li razloga da se stidimo, kajemo? Da li bismo imali čime da mu se pohvalimo?

Dakle, stvarno sam zgranuta!!!

Nisam mogla da poverujem sopstvenim ušima i očima kad sam ovu vest prvo čula na RTS, a zatim i pročitala.

Jevtino ste se izvukli 2000., gospodo socijalisti, i izbegli zaslužene kazne za nebrojena krivična dela i druge nepodopštine u svojim dugim i sramnim karijerama. Nikom od vas osim one gnjide Milanovića dlaka s glave nije zafalila, a i on je jevtino prošao.

(Autor teksta: Nikola Svilar)

Pre par nedelja zazvoni telefon, javim se i Glas iz slušalice mi lepo i razgovetno kaže:

- Ti si fan Candy Store-a!

- Mislim da ste pogrešili broj - odgovorim.

Glas mi nepoznat, nikad čuo za Candy Store niti znam uopšte šta je, a kamoli da budem fan.

- Priznaj da jesi! - uzvraća nepoznati.

- Ne... nisam. - prosto me zbunio.

- Jesi, jesi... samo se pretvaraš! - uporan je Glas.

- Nisam bre, pogrešili ste broj. - priberem se.

- Jesi, jesi i tačka! - Glas podiže glas.

- Dođavola, ko j

Dolazi Jevrejin kod rabina i vapi:

„Pamagaj, rabine!"

„Kaži, kakva te nevolja dovodi?" pita rabin.

„Ne pitaj! Siromašan sam k'o crkveni miš. Imam ženu, petoro dece i stare, skoro nepokretne, ali teške i prgave roditelje. Samo ja zaradjujem. Zaduženi smo do guše. Ali najgore od svega je što imamo samo jednu prostoriju. Svi se guramo njoj, ne možemo disati. Svadjamo se od jutra do mraka. Oči da povadimo medju sobom." plače čovek, nabraja uzroke i opisuje detalje svadja, dok ga rabin u jednom trenutku ne prekinu i ne upita:

„A imaš li ti kozu?"

Čovek ga zaprepašteno pogleda, pa odgovori:

„Imam, rabine, ali..."

„E, uvedi ti lepo kozu u kuću."

„Kako ću, rabine? Nemoj, ako za milost znaš! Samo ne kozu! Znaš i sam kako koze smrde!"

„Uradi kako ti kažem, pa za dve nedelje dodji opet.", zaključi rabin razgovor i ode drugim poslom.

Jutros sam kod N. Milenkovića kao odgovor na njegovo pitanje "Pamtimo li?" ostavila kratak komentar koji se sastojao samo od sledećeg linka.

Ljudi ništa ne zaboravljaju. Oni govore i pišu.

Takoreći pre nego što je legao, komentar je bio izbrisan. Da javnost ne bi ostala uskraćena za očigledno interesantne informacije, ovde ponavljam link, ali pošto ne volim jalove teme kao što je rastresanje tudjeg prljavog veša, blog sam zatvorila za komentare. Molim za razumevanje.

* * *

Izlazeći u susret zahtevima većeg broja blogera, otvorila sam mogućnost komentarisanja, ali me je supermod obavestio da blog mora ostati zatvoren, pošto sadrži komentar koji je drugi autor izbrisao.

Autor teksta: Jaril

1. Слобода избора

Историја европске цивилизације се може посматрати као историја освајања слободе избора. Око слободе избора има доста интересантних ствари. На пример:

- слобода избора је основна животна потреба коју људи морају да освајају и коју још увек не поседују;

- слобода избора је описана као прва (или међу првим) Божјим заповестима у Старом Завету (избор имена животиња);

- слобода избора је темељ свих друштвених система, са разликом да ли је та слобода заснована на оспоравању туђе слободе (фашизам) или у потпуности поштује туђу слободу (либерална демократија?);

(ili šta mi možemo globalno ponuditi)

Autor teksta: Time Bandit

Naravno da Dracena i ja nemamo mogućnosti da kao vlada Srbije eksperimentišemo uživo, takodje ne moramo da gledamo kroz naočare domaćih, polustranih a i stranih privrednika - jer im ništa ne dugujemo, i na kraju ne moramo da sledimo političke lidere i nejake Uroše i objašnjavamo ili produbljujemo njihove vizije.

Zbog toga možemo probati da zajedno sa vama napravimo model koji će nam pomoći da shvatimo naše mogućnosti (naše zemlje), mane i potencijalne šanse kao i šta dalje da radimo sa time. Vi imate to znanje, a i vaše mišljenje je sasvim dovoljno - vi znate šta je dobro za vas, šta može da vam godi, a šta svakodnevno nervira i smeta...

Са техничког становишта, уметност се може дефинисати као удаљење од свакодневне употребе језика. Књижевни језик полази од говорног језика као већ готовог система којим смо свакодневно окружени, док ликовне уметности и балет не располажу оформљеним системом у стартној позицији, већ из свакодневног живота преузимају различите елементе: линије, облике, боје, односно покрет. Почетна позиција музичке уметности је, са те стране, врло проблематична пошто елементи на којима је заснована не постоје у свакодневној употреби ни у оквиру уређеног, готовог система (спремног за преузимање) нити појединачно: док се тон може појавити тек спорадично, лествица се никада не појављује ни у елементарном облику. Пошто природни музички језик не постоји, крајња апстрактност музичке уметности захтева огроман напор имагинације, било да се одређени садржај њиме изрази, било да се перципира изражено. Овај "недостатак" је наметнуо потребу да се некакав основни музички језик ипак формира, макар и вештачки.

Pozaboravljali smo već srednjoškolsko gradivo o eksperimentima I.P. Pavlova sa psima. A nije trebalo, jer bi nam sad bilo od koristi da sebi i drugima objasnimo šta nam se dešavalo i dešava. Podsetiću vas da su ovi eksperimenti, izmedju ostalog, potvrdili da životinje umeju da uoče pravilnost u zbivanjima, ukoliko ta pravilnost postoji, a zatim da odaberu onu reakciju koja je najkorisnija za njih.

Medjutim, kad u zbivanjima nema nikakve zakonitosti ili pravilnosti, nakon početne uznemirenosti i agresivnosti, izostaje bilo kakva reakcija, životinja pasivno trpi šokove, ali poremećaji u njenoj probavi svedoče o njenoj patnji.

Autor teksta: Jaril

У сфери производње луксуза, коме припада популарна музика, остатак индивидуализма је највише жив у форми идеолошких категорија као што су укус и слободан избор. Императив популарне музике је сакрити стандардизацију како би се илузија укуса сачувала. Музичка масовна производња, иако названа "музичком индустријом", није дословно индустријска већ је, још увек, на нивоу ручне израде. Када би појединачни елементи ручне израде били сасвим укинути, требало би развити нова значења прикривања стандардизације.

У досадашњој дискусији се искристалисало да се разлика између две сфере музике (уметничке и популарне) не може описати појмовима сложености и једноставности. Уистину, дела бечког класицизма ( Хајдна и Моцарта су:

- ритмички једноставнија од латино игара;

- мелодијски лакши за праћење од широких мелодија хитова поп музике;

- мањег акордског фонда од џеза који инспирацију црпи од Дебисија, Равела или чак каснијих извора.

За разликовање две сфере музике, кључни појмови нису једноставност-сложеност, већ стандардизованост - нестандардизованост.

Autor teksta: Jaril

Око мог претходног текста јавило се много неспоразума око термина. Недавно сам имао и једночасовну расправу око терминологије и, право да вам кажем, ове терминолошке заврзламе већ почињу да ме помало замарају. Зато ћу вас замолити да се заједно договоримо које термине ћемо убудуће користити, како се не бисмо непрекидно спорили око споредних ствари. То ће бити наши интерни термини, за нашу интерну употребу, тако да није много важно да ли ће се њнхово значење поклапати са званичним терминима или неће. Важно је само да свима нама овде у сваком тренутку буде потпуно јасно о чему говоримо.

Разликовање уметничке и популарне музике се узима здраво за готово. Свако ће ту разлику (између овога и овога), мање више препознати и констатовати без удубљивања у некакво суштинскo разликовање самих особина. То, међутим, доводи до разноразних забуна, као што је на пример она у којој један певач популарне музике (свршени музички академац) каже да је популарна музика својеврсна уметност. Доста њих ће рећи да је то забуна и да популарна музика није уметност, али врло мало њих ће понудити конкретно образложење. Па да почнемо.