Upravo sam razgovarala s prim. dr Nadom Todorović, načelnicom neonatologije u Gradskoj bolnici na Zvezdari. Imaju veliki problem, mole za pomoć. Ne mogu da nabave nove pelene i benkice za bebe, a stare više liče na pocepane krpe nego na pelene i benkice. Obraćali su se raznim potencijalnim donatorima. Bezuspešno. Svetska ekonomska kriza.

Ponudila sam da objavim apel na blogu, i prim. dr Todorović je to oberučke prihvatila. Najbolje bi bilo da se javi neka kompanija, naravno. Ali kako su svi uplašeni od Babarobe SEKE, ne možemo biti sigurni da će se to stvarno i desiti. Stoga sam pitala da li bi bilo u redu da mi, kao pojedinci, kupimo svako po 10 do 20 pelena, pa im to dostavimo? Prim. dr Todorović kaže da bi to bilo odlično. Štaviše, kaže da su problem nedostatka benkica do sada uglavnom rešavali tako što su majke koje su se tu porodile, odvajale benkice nakon što ih bebe prerastu, pa ih dostavljale porodilištu. Ne trebaju njima novci, kaže. Trebaju im PELENE i BENKICE. Hitno. Dogorelo do nokata.

Krajem prošlog meseca stigla su mi izvršna rešenja Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kojima se OŠ "Mladost" i OŠ "Radoje Domanović" iz Novog Beograda nalaže da mi daju kopije svih dokumenata koje sam tražila. Divota jedna od literature, ta izvršna rešenja. Milina za čitati. Te žalilja je u pravu za ovo, te žalilja je u pravu za ono, te državni organ je pogrešio ovo, te državni organ je pogrešio ono. I tako na tri strane, pa puta četiri rešenja. Čudo neviđeno u Srbiji - da građanin bude u pravu, a državni organ u krivu. Ču-do!

I, ne lezi vraže, nakon tih rešenja, i jedna i druga škola dadoše mi šta sam tražila. Da ih sad neko pita a što mi to odmah nisu dali, nego su se blamirali kojekakvim skandaloznim rešenjima o odbijanju mojih zahteva - verujem da ne bi znali da odgovore.

Nisam, međutim o tome htela da pišem blog. Htela sam da pišem o toni tih papira koje je svaka škola svake godine u obavezi da proizvede, e, a pitaj Boga zašto.

Štrikanje je u moj život ušlo kada sam imala nežnih 17 godina. Naučila me majka jedne drugarice. I čim sam savladala osnove, zarazila sam se preko svake mere. Dešavalo se da moja drugarica uveče ode s društvom u život, a ja ostanem da štrikam s njenom mamom. Nosila sam štrikeraj i u školu, te štrikala na časovima na kojima sam apsolutno umirala od dosade...

Kasnije u životu štrikala sam na mahove. Nailazili su periodi u kojima bih mesecima bila pod klot-frket hipnozom, ali bi između prolazilo i po nekoliko godina u kojima ne bih uzimala igle u ruke.

Poslednje dve godine, pak, ludilo štrikanja me je tako snažno uhvatilo da ne popušta. Štaviše, proširilo se i na ludilo heklanja. I svašta sam nešto stigla napraviti (vidi slike). I svašta nešto tek planiram napraviti.

Kengurica 508 (Narodni front, 2008):

"Rodila se moja Bebana, sredili je i doneli dok me ušivaju, ja pokušavam da je okrenem, da je stavim na dojku bar na kratko (naučila na predavanjima da je to poželjno), a neka sister kaže sa podsmehom: "Vidi, ona 'oće da je stavi da sisa???"

Draga Krugolina,

Evo mene opet sa istom pričom. I molim da pomognete...

Nisam htela da smaram, ali mislim, da moram i da sam kao sapatnica dužna svim onim mamama i bakama, koje leže na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Ulici dr Subotića da pomognem, da dobiju pravo na obrok, dok leže tamo sa svojom bolesnom

Prošle nedelje, obišle smo tri porodilišta: GAK pri KBC Srbija, i dva vanbolnička porodilišta - u Lazarevcu i u Rumi.

Dok su nam na ulazu u Front pretprošle nedelje hteli vaditi bris, na ulazu u Višegradsku umal' mi ne izvadiše krv ("A što ste vi tako bledi?"). Dok su nas u Frontu ufalčovali u mantile, kape i kaljače, u Višegradskoj smo na tu standardnu opremu dobile i - hirurške maske.

Sećate se kad je onomad nevladin sektor (tzv. "psi čuvari") lajao na sav glas dok je čamio čekajući da na sastanak posebne radne grupe Bejbi frendli dodju eksperti, ne bi li se usvojio izveštaj eksternih evaluatorki?

Draga Branka,

Duže vreme pratim Vaš blog, a samim tim i Vaš rad, i moram priznati da sam zadivljena Vašom hrabrošću, ali mnogo više upornošću i srčanošću sa kojom se borite. 

Ono što me je navelo da Vam napišem ovaj mail je Vaš tekst "Kako se RZZO potkrada, nadležni žmure, a majke gladuju". Možda će se u prvi mah nekom i učiniti da ova moja priča nema veze sa Vašim tekstom, ali ja sam ubeđena da

Decembarski rezultati ankete koju smo napravili zajedno sa Ministarstvom zdravlja (MZ), spremni su za predstavljanje, i uskoro će biti postavljena na vebsajt Ministarstva zdravlja, Instituta "Batut" i GI "Majka hrabrost". Internet verzija iste ankete, koja je bila ponuđena na vebsajtu Majka hrabrost (MH), takođe je došla do određenih rezultata (mada nastavlja da uvećava svoj uzorak iz dana u dan).

Na blogu premijerno predstavljam najzanimljivije rezultate obe ankete, uz poređenje.

U distribuciji i prikupljanju MZ ankete na terenu uočeni su propusti, koji će biti ispravljeni,

Dragi moj ministre,

Muči me nešto još otkad smo se onomad raspričali na okruglom stolu u Batutu, koji ću večno pamtiti po tome što ste obećali da ćete gastroenteorologe da nabijate na kolac. Muči me statistika o maternalnoj smrtnosti, za koju ste me, sirotu, tom prilikom pred svim onim ljudima kritikovali da je ne prikazujem verodostojno na blogu. Rekoste da maternalna smrtnost opada, a ne raste. Pokušah tada da vam objasnim, ama ko će o statistici u sitna crevca pričati na javnom skupu bez power point prezentacije? A moram da dopričam, dragi ministre, ne mogu da ostavim nedorečeno, blagoglagoljivu me majka rodila, moram sve da kažem! A suština je u sledećem: ta statistika o maternalnoj smrtnosti koju su vam poturili da se na nju pozivate jeste jedna velika šarena laža. I blam, ministre moj dragi, blam! Ali, da krenem redom.