More su neraskidivi deo njegovog života. U vreme kada bejaše mlad, na more skoro da nije obraćao pažnju. Bilo ih je svakakvih, u pubertetu najviše ali je uspevao da ih se otarasi, počeo je da ih smatra tricama i kučinama. Mada se i sada seća i to sa bolom u duši kako neke more nije mogao da prevlada. Starac je duboko svestan da sadašnje more čine veliki deo njegovog mentalnog, fiziološkog i fizičkog sastava. Nije spreman da se preda bez borbe. Svakog dana pre i posle podne odlazi u šetnju pomažući se štapom, nekad dva, nekad četiri kilometra. I vežba, prvo vežbe za noge a

Kada za nekoga kažemo da je duševan, time podrazumevamo sve najbolje ljudske osobine. Pre svega Empatiju, samilost, brižnost, ljubaznost,  predusretljivost prema svima i svakome, ljubav prema svemu u Prirodi, pre svega čoveku, osmeh, pomoć svakome kome je potrebna… Retki su danas takvi ljudi! Iznenadim se kada vidim ili doživim takvu osobu na delu. Ono što bi trebalo da bude normalno, da se podrazumeva, ispada kao eksces koji nije uobičajen! Živeti u savršenoj dobroti znači ostvariti svoj život u svemu, piše Radakirišnan u svojoj obimnoj Indijskoj Filosofiji analizirajući

Sve ređe se smejem, što nikako nije dobro ali to je posledica života i okruženja u kojem živim. Pravi nepatvoreni smeh je neraskidivo vezan za (makar trenutnu, kratku) radost. Pravi smeh pokreće u meni, vama, sve ono najbolje i najvrednije što kao mentalna osoba posedujemo. Imam jednu, sačuvala je moja Radmila, crno belu fotografijicu, imao sam oko tri godine, u kratkim pantalonicama na golo telo, bosonog na terasi, držim plišanog medu i zabacivši glavu ali pogleda uperenog u objektiv aparata, zacenjujem se od smeha. Šta je bio povod, naravno da ne znam ali smeh je i na fotkici zarazan!

I onoga, one, koji je smisleno rasprostreše po kugli zemaljskoj! Vakcinišite se obavezno! Imate izbor vakcina kao da ste na pijaci, mož ovu, mož onu ili neku treću, četvrtu... Da li ti to garantuje bezbednost od zaraze, NE. Mnogo vakcinisanih ljudi je pomrlo od nekakvog novog soja a njih, sojeva je svakog dana sve više. Ne spadam u tz teoretičare zavere ali mi sve ovo oko Corone ipak liči na dobro isplanirano dugotrajno porobljavanje svetske populacije. Tri godine držati ljude u dobrovoljnom ili zakonom propisanom karantinu/zatvoru, na šta vam to liči? Za tri poslednje godine, jedva

Latinski:

 Áve, María, grátia pléna;

Dóminus técum: benedícta tu in muliéribus,

et benedíctus frúctus véntris túi, Iésus. Sáncta María, Máter Déi,

óra pro nóbis peccatóribus nunc et in hóra mórtis nóstrae

Katolički:

Zdravo, Marijo, milosti puna, Gospodin s tobom. Blagoslovljena ti među ženama i bagoslovljen Plod utrobe Tvoje, Isus, Sveta Marijo, Majko Božja, moli za nas grešnike, sada i na času smrti naše.

Pravoslavno srpski:

Bogorodice djevo, raduj

Ako sam ja ja, kako ti to znaš? Postavljam ti pitanje na koje ni sam ne mogu da dam odgovor. To što me vidiš i govorimo jedan drugom, ne znači da sam ja ja ili znači da sam ja ja. Možda je sve iluzija?

Nagnem se nad bistru mirnu površinu potoka i vidim lik. Da li sam to ja? Bacim kamičak i lik se raspline u hiljade neprepoznatljivih delova i oblika.Da li sam to ja? Kada se voda ponovo umiri, opet vidim lik. Da li sam ja bio ja kada sam se prvi put nagnuo nad vodu potoka, da li sam ja bio ja  kada sam bacio kamičak ili sam ja bio ja kada se voda umirila? Možda ni jednom nisam

Ašokah je nasledio carstvo svog dede Ćandragupte i pokušao vladati na isti način. Prvi uspešan imperijalistički poduhvat mladog vladara doveo ga je neposredno do dijalektičkog okreta političkog morala. U osmoj godini svoje vladavine (oko 265 godine pre nove ere) Ašokah je osvojio zemlju Kalingah (današnja Orisa) koja je na istoku  njegovo carstvo delila od morske obale. Njegovo carstvo se tako proširilo od Afganistana do obala Bengalskog zaliva.Ali pobeda je postignuta uz cenu ogromnog krvoprolića neprijatelja da se Ašokah zgrozio i jednom za svagda odustao od zavojevačkih sredstava

Imađah onda dvadesetjednu godinu, bio sam druga godina Prava i na pamet mi nije padalo davanje krvi. Provodio sam se sa drugarima kako god smo znali i mogli. Grgeč nam je bio polazna i dolazna stanica. Naravno da se nalazilo  vremena i za devojke! Pre predavanja, sedeli smo u holu i merkali devojke. I jednom baš u sred merkanja, prišao nam je kolega sa kojim se nismo družili ali smo ga znali. Rekao je da mu je sestra stradala u saobraćajnom udesu, u teškoj je situaciji, biće operisana ali je potrebno mnogo krvi. Pitao nas je, Gašu, Budu, Pecu i mene, da li bismo dali krv za

Čega to ne mogu da se setim, šta sam to zaboravio? Pišem na cedulicama, ukucavam rođendane u mobilni i opet mi se dešava da mi nešto promakne, zaturi se, izgubi se kao da ga nikad nije bilo!

Uglavnom to ne dozvoljavam sebi, napnem se mentalno, istražujem sebe, svoje misli, šta je bilo pre toga a šta posle. To nešto je između, u sredini. Vrloveoma često ga pronađem. Nekada to potraje a ponekad kada ga se manem, pojavi se bogtepita odakle! Ne volim da odustajem! A i to kada ga se manem je samo igra, jer sam svestan da ako ne mislim na to, ono će se kad tad pojaviti. Često

Guma. Ja sam desna prednja guma, točak, najnovijeg tipa Mercedesa. Kada su kola mirovala ili bila parkirana, osećala je pritisak ogromne količine gvožđa na sebi. Kada bi Mercedes bio u pokretu, u vožnji, pritisak se manje osećao ali ravnomerno raspoređen po njoj. Nije joj prijalo kotrljanje, mahnito vitlanje iako je bilo bolje od mirovanja. Bila je iznenađena da jedna guma ima svest! Pokušala je da uspostavi kontakt sa ostale tri gume. Ništa, muk, praznina. Jedne noći u garaži, mrak joj nije smetao, počela je da razmišlja. Da li sam oduvek bila guma, točak, imam