Gošća autor: jednarecfonmoi

Da li ste ikad razmišljali o tim situacijama kad iz jednog događaja nastane potpuno drugi, onaj koji nije trebalo da se desi? Pisaću sada malo kada neočekivano krene u pravcu lepote. Da li samo jedan osmeh, neočekivan, u sred tenzije i svađe može da otvori potpuno druga vrata? Zamislite da se raspravljate sa nekim neznancem u vezi sa potpuno nevažnom stvari i da se odjednom nasmejete samo. Lako, iskreno, videći iznenada nešto sasvim drugo u osobi koja se sa vama prepire. Tada, u tom trenutku prepoznavanja, kao da okrećete

Nemanja, SMS br. 1: Pedest tri puta sam te zvao, pisao ti bezbroj poruka, zašto se ne javljaš?

Sanja, SMS br. 1: Ne želim više ni da te čujem ni da te vidim!

Nemanja, SMS br. 2: Kaži mi bar zašto? Šta sam to skrivio, ja pojma nemam!

Sanja, SMS br. 2: Znaš ti dobro, znaš!

Nemanja, SMS br. 3: Kunem ti se da ne znam, napiši mi molim te, ako sam pogrešio, ispraviću to.

Sanja, SMS br. 3: Uzalud me zoveš i pišeš mi, neću ti više odgovarati.

Nemanja, SMS br. 4: Znaš da

Gost autor: Kosta Babić

Prošlo je vreme viteških, teških mačeva.
Prošlo je vreme kad se makar i u deliću sekunde razmišljalo
koga će poprskati njegov raspolućeni mozak.
Težak fizički rad!

Vreme Napoleonovih topova u Rusiji
daleko je iza nas.
Nauka i tehnologija napreduju.
kažiprst na okidaču automatske puške
nepodnošljiva lakoća
a činilo se da će civilizacija pobediti.


Da bi ubili "neprijatelja" dovoljno je
Uperiti kažiprstom u njega
Nepodnošljiva lakoća!
ostalo

Ne slavim ali mi je deveti rođendan! Naime, 25. Decembra 2006 godine doživeo sam infarkt. Ovog puta o meni samo toliko.

Provrteh malo i videh da se na današnji dan, 25. Decembar, svašta događalo u Istoriji, na primer:

Godine 350: Rimski car Flavije Julije Konstancije II u Naisu (današnjem Nišu) naterao uzurpatora Vetraniona da se odrekne carskog položaja i zatim ga konfinirao na imanje u Prusu u Maloj Aziji.

Godine 800: Papa Lav III u Rimu krunisao franačkog vladara Karla Velikog za

Magla u glavi, magla u srcu, magla u duši, magla je svuđ oko nas! Populus odavno naviknut na maglu, tumara tamo amo, sudarajući se svaki čas, te s ovim, te s onim, oguljenih kolena, ulubljenih prsa, razbijene glave, o duši i srcu ne bih danas!

Uostalom, ko od nas, kažem nas, računajući tu i sebe, nije doživeo da mu se magla useli u glavu? Zamagli se tako um naš, najmaleckiju misao ne mož nać! Treseš i mlataraš glavom ne bi li rasterao maglu, kako ona narodna veli, da razbistriš glavu a magla još gušća, nožem bi je morao seć a i to ne bi pomoglo. Iskustvom

Ili Veliki Prasak. Da sam obrazovan, jesam, da sam načitan, jesam ali ne preostaje mi drugo no da postavim pitanje kako bi ga deca postavila.

Ergo, kako to da je Veliko Praskanje/Bangovanje nastalo u ničemu? Jer pre njega nije postojala Vasiona/Kosmos, jer ga je ono stvorilo?

Wikipedia veli: U Fizičkoj kosmologiji Veliki Prasak predstavlja

Pažljivo, nogu pred nogu spuštam se niz padinu strmim uskim puteljkom, kozjom stazicom, često mi noga sklizne niz sitne oštre kamenčiće, jedva održavam ravnotežu. Godina je 1993 i još sam gibak i spretan ali da je bilo mučno, bilo je! Gledam drito ispred sebe i tek s vremena na vreme zastanem i pogledam oko sebe, osvrnem se, nisam daleko odmakao. Nastavim i posle petnaestak minuta vidim seljaka, čoveka koji seda ispod omalene šljive

Ovaj tekst sam napisao i pročitao na komemoraciji 2013 godine u Paviljonu Cvijeta Zuzorić. Objavljujem ga sada na blogu i obaveštavam vas da će se retrospektivna izložba Đorđija Crnčevića otvoriti 24. Novembra 2015 u 19 sati u Kući legata u Knez Mihailovoj ulici.

Đorđije Đole Crnčević je rođen 1941 a umro je 2013 godine. Bio je, ne samo po mom subjektivnom sudu, jedan od najboljih vajara koje su ovi prostori dali!

Šta je život do šačica peska!

Pre neko jutro, sunčano, sa kafom u ruci izađem na terasu, sednem, zapalim Lucky i bačim se u uživanje. Kad! Pored uobičajene tramvajskoautomobilskoautobuske buke, do mene dopre kakofonija vrapčijeg dživkanja! Razveselim se, odem do ograde i bacim pogled na dole, na njihovu Agoru, tako sam u sebi nazvao veliki grm koji ne spada u crnogorične ili zimzelene ali mu lišće na jesen i u zimu ne opada samo se smanji i udeblja pa liči na pupoljke i čeka proleće da ponovo kao plamen bukne! U Agori dvestotinak, možda i više, paperjastih vragolanki i vragolana, dživka na sav