AleXandar Lambros

Ima nekih X godina, nemojte me držati za reč, kako se desio incident u čuvenoj londonskoj galeriji moderne umetnosti „Tate". Čistačica je, naime, došavši ujutru na posao, počistila rad nekog umetnika kome je veče pre toga dodeljena ugledna nagrada. Žena je za taj nagrađeni rad pomislila da je gomila smeća zaostala od koktela upriličenog povodom dodeljivanja nagrade prethodne večeri.

gost autor Miloslav Samardžić

Nepisano pravilo glasi: jedna slika govori više od 1.000 reči.  Zato prilažem 20 slika i demantujem romane Dobrice Ćosića "Daleko je Sunce" i "Deobe". Partizane, kojima je i sam pripadao, Ćosić je opisao kao narodnu vojsku i oličenje dobra, dok je četnike prikazao crnje i od samog đavola.

Ali, na Ćosićevu žalost, ostalo je mnogo fotografija, koje nam govore ko je uistinu kakav bio. Mada je za njihovo posedovanje režim za koji se Ćosić borio svirepo kažnjavao, sačuvani su čak i snimci oslobođenja Kruševca, 14. oktobra 1944. godine. Toga dana četnici su savladali nemački garnizon, a narod ih je dočekao kako dolikuje: buketi cveća, osmesi, ruke u znak pozdrava (slika 1)

kliknuti na fotografije za vecu rezoluciju

AleXandar Lambros

CWS (Celebrity Worship Syndrome) ili nova aristokratija sveta 

Medijska hiperinflacija fabrikovanja slavnih logično je dovela i do hiperinflacije "titula" u selebriti svetu. Selebriti je bilo ko ko je slavan, tačnije, bilo ko ko je poznat - bez obzira na uzrok i obim slave. Ali, dok veliki broj njih ostaje samo selebriti značaj izvesnog broja slavnih u medijima se podvlači dodavanjem neke od selebriti aristokratskih titula ispred imena - zvezda, superstar, megastar, ikona.
Iako su svi deo jednog te istog medijskog cirkusa, čini se ipak nemogućim strpati ih sve u isti koš. Mada ne postoje precizno definisani parametri na osnovu kojih bi se dalo odrediti ko kakvu titulu zaslužuje, ostaje činjenica da ne sijaju sve zvezde istim sjajem. Koji su mogući parametri?

AleXandar Lambros

 

prevod: AleXandar Lambros

Gest koji je Ratko Mladić načinio prvog dana suđenja u Hagu (rukom preko grla) odaslao je talas uzbuđenja u prostoriju rezervisanu za novinare. Nije bitno što je objašnjeno da je gest, zapravo, najverovatnije bio molba za toalet pauzu, a ne pretnja upućena bosanskim muslimanima na galeriji (Mladić je gestom upitao „možemo li da presečemo na trenutak, moram u toalet"). Mediji još uvek naklapaju o tome u ekstazi što je njihov omiljeni zlikovac uradio stvarno zlu stvar prvog dana suđenja na kome mu se sudi što je zao. Dobili su sliku koju su želeli, koja će dalje podgrevati šoubiz performans kojim se bave evo već 20 godina: onaj u kome Srbi igraju ulogu modernih nacista koji vole da ubijaju i siluju, a moralni krstaši zapadnih medija igraju ulogu nezamislivo hrabrih svedoka ove nacističke izopačenosti.

AleXandar Lambros

Tekst Mišela Onfrea, francuskog mislioca, autora ozloglašenih knjiga Umetnost življenja, Vajanje sebe, Politika pobunjenika, Teorija zaljubljenog tela, Ateološka rasprava (iz koje je i preuzet ovaj odlomak) ... Osnivač Narodnog univerziteta u Kanu na kome predavanja drži besplatno ....

Brak iz ljubavi između katoličke crkve i nacizma uopšte ne dolazi u sumnju: primera ima u izobilju, i to ne sitnih. Saučesništvo se ne temelji na ćutanjima koja odobravaju, na eksplicitnim kazivanjima, iako punim značenja ali neformulisanim do kraja ili na proračunima koji polaze od pristrasnih hipoteza. Činjenice svedoče onom ko ovom pitanju priđe ispitujući istoriju: to nije brak iz računa, poručen interesom da Crkva preživi, već zajednička deljena strast prema istim nepomirljivim neprijateljima: prema Jevrejima i komunistima, izjednačenim većinom u konceptualnom skladištu judeo-boljševizma. Od nastanka nacional-socijalizma do sklanjanja ratnih zločinaca III Rajha posle pada režima, od ćutanja Crkve o tim pitanjima oduvek, pa čak i danas - uz nemogućnost da se arhiva o toj temi u Vatikanu ispita - područje svetog Petra, Hristovog naslednika, bilo je i područje Adolfa Hitlera i njegovih nacista, francuskih fašista, kolaboracionista, višijevaca i ostalih ratnih zločinaca.

AleXandar Lambros

 

Dakle, jedan od onih dana. Legao sam neraspoložen i probudio se neraspoložen. I jedva sam se nakanio da ustanem i odteturam se do šporeta i stavim džezvu. I kafa mi nije legla. I upalio sam komp i ništa mi se nije čitalo na netu. I pomislio

Svaki čovek koji veruje u Boga je dobar čovek. A gde traži Boga, u katedrali, džamiji ili crkvi, meni je to sasvim svejedno.

Tomislav Nikolić

Nisam siguran da bi ateiste trebalo smatrati građanima niti rodoljubima. Ovo je jedna nacija pod bogom.

Džordž Buš stariji