Na tribini povodom predstojećih izbora za gradonačelnika Beograda, neočekivani kandidat, general major profesor doktor Zoran Stanković okupljenim Pančevcima iznosio je strategiju pripajanja Pančeva  Beogradu na šta su reakcije prisutnih bile šizofreno podeljene. Pojavila se pretnja da će doći do sukoba pobornika i protivnika ove ideje a govornik je da bi smirio situaciju napravio nešto dužu pauzu u izlaganju i kada su svi, opomenuti tišinom sa govornice, zaćutali i okrenuli se prema njemu, kandidat je promenio glas i na tečnom engleskom sa srednjezapadnim akcentom rekao:

Самоубиство Европе као могућа будућност – Мишел Уелбек „Покоравање“

Мишел Уелбек је сваком књигом стварао неку провокацију и изазивао размишљања и дискусије о садашњој и будућој судбини савременог човека, у том смислу он је један од ретких и драгоцених савремених писаца. У „Могућности острва“ иде у далеку будућност, вероватно-невероватну али могућу и пре свега забрињавајућу. У роману „Карта Територија“ уводи себе, писца Уелбека, као књижевни лик и убија га, присуствује својој сахрани и описује је. У сваком његовом роману виђење Запада је критичко и више има разлога за стрепњу него за наду, а у „Покоравању“ то достиже врхунац.

- Европа је извршила самоубиство које је трајало неколико деценија - каже ректор Сорбоне Робер Редиже, Белгијанац који је прешао у ислам. Уелбек описује последице „самоубиства Европе“ и Запад који проналази решење и катарзу у - прихватању ислама.

Gost autor ;   Ranko Pivljanin 

 M.Bećkoviću

Plaha reko u tom kanjonu dubokom

Možeš li šta vodom surim liticama

Što se u visini hvališu pticama

Da oduvek tvojim upravljaju tokom.

Zvezdo, što te sunce u zoru nadjača

Oplakuješ li sudbinu u tmini

Il nalaziš utehu gore u visini

Iznad zle zavisti, iznad svakog plača.

Srce, grudvo krvi okovana telom

Znaš li kome, čemu silnu snagu davaš

I dok, pumpajući vene, malaksavaš

Čezneš

                     - ne biramo mi svoje snove nego oni biraju nas (г.Ж.Сарамаго)

у распакивању прозног (туитамо) миксаног компилационог пртљагами,Ја је тачка која обједињује различите догодовштине у себи, а које непрекидно индукују сећања, па је стилски посве разумљиво да у томе нема насилних сцена од чега нам може бити непријатно,

Hummel pred ozbiljnim problemom!

Kada kradeš, kradi mnogo! Vođeni ovom mišlju, gejevima nije bilo dovoljno da od dece ukradu jednu, dve ili tri boje, već ceo dugin spektar! Urednik gej magazina “Optimist”, Predrag Azdejković u svom Vlogu objašnjava istorijat LGBT pokreta i kako je duga postala simbol LGBT populacije.

jedno je pitanje da li je moguće prodajom nešto zaraditi i da li treba prodavati ako se ne postigne dobra cena i ko će i kako sprovesti proces prodaje.

ali ne bih to pitanje posmatrao kao suštinsko, jer odgovori na njega su često samo posledica prethodnih koraka i odluka, prvenstveno posledica odluke - prodati.

jednom kada se krene u prodaju nema previše kontrole (naročito ako prioriteti prodaje nisu jasni).

stoga bih prvenstveno voleo da znam - da li treba prodati.

vlast kaže da treba (to je očito barem po

Na mnogaja ljeta

Tebe neće biti jutro kada dođe
Kao što te nema ni sad dok je noć
Negde si otišla, morala si poć'
Sada brzo sve će bez tebe da prođe

: prica za laku noc 

Da li ste ikada napisali blog bez ideje o cemu biste pisali. Hm. 

Evo ja jesam. Sad. Sto bi rekao svemocni ramboamadeus ... iskrene emocije su uvek na cijeni ma koliko one bile nastrane!!!

na primer kada bih napisao ODJEBITE SVI!!!  ... kako bi to ljudi shvatili. Tu je pad, treba ici dalje

Danas sam oborio licni rekord na 10 km i istrcao za 48 minuta... i 18 secundi.

 Cuo se sa starim prijateljima, odveo jedno dete na gitaru, drugo na kosarku. Dosao kuci napravio dobru veceru, (neko je tu ostavio lulu, pa

Noćas sam sanjao čudan san. Kao neki oktobarski sumrak i ja krećem iz bloka 70 busom 68 ka Karaburmi, ustvari do Zelenog Venca pa onda kao hvatam 16-icu. Krajnja destinacija stanica kod bioskopa Slavica. U snu jos nije izgradjen onaj deo gde su sada zgrade i kineske radnje, nego je još uvek ona pešcara koju treba preći kada se ide ka tramvajskim šinama. I onda vidim da sam zaboravio nešto na pola puta i treba da se vratim. Zalećem se i kao da lebdim iznad zemlje vraćam se nazad velikom brzinom u pravcu solitera u Jurija Gagarina 114. Tamo kao ima nekakva velika mreža (kod one telefonske