Nadomak Zagreba, prema naplatnoj rampi Lučko automobilu novosadskih tablica iznenada se od nazad približilo vozilo sa ZG registracijom. Skoro im se potpuno „zabio" sa stražnje strane, trubio i amblendovao. Vozač iz Novog Sada se sklonio u zaustavnu traku. Međutim, auto ZG tablica ih je u stopu pratio. Sve se dešava pri brzini od 130km/h.

Vozač sa NS tablicama pokušava da ih se otarasi, prelazi

Ne znam za druge gradove, ali nesto primecujem poslednjih godina u Beogradu, vise nego ikad pre. Automobili, guzve, ljudi, nervoza u vazduhu i vrlo retko da sretnem osobe  koje znam makar iz vidjenja na ulici. Sta se ovo desava? Gde su poznata lica, ko su ovi ljudi koje ne poznajem?

Beograd pocinje da mi lici na londonski tjub (metro). Ljudi okrenuti sami sebi i svom mikro svetu. Razlika je sto tamo vecinom  cute a ovi ljudi su glasni, nametljivi, nepoznati…strani  neki svet u sred sopstvenog dvorista. Kad sam poslednji put sela sa nekim negde pa ugledala poznato lice? Desava se…ali

Šta da se radi...?

Koliko se uspelo da se isprate raznoliki komentari, ugao iz kog su komentrisali "Crveni" je ugao iz kog verovatno niko, makar iz sfere kulture još nije komentarisao to jest "otkrio" slučaj. A i kako bi tj. kako će, kad se većinski stoji baš u tom mrtvom-mrtvosanom uglu iz kog se, eto, "ne vidi" o čemu se sve tu radi? To jest kada i kulturna proizvodnja i proizvođači funkcionišu najviše zahvaljujući svojim klasnim interesima, dispozicijama i predispozicijama - pristajanjem na pripadajući specijalan trening i tretman, pre svega u školovanju

Večeras od 21h je vrhunac evropske klupske fudbalske sezone, finale Lige Šampiona u trenutnom sportskom centru sveta - Parizu. Real igra za 14. titulu prvaka Evrope, a LIverpul za 7. Pre neku godinu su se ove ekipe susrele u finalu (koje je maestralno sudio naš sudija Milorad Mažić) i tada je Real opravdao ulogu favorita, a sada "na papiru" to deluje drugačije. Liverpul se do poslednjeg sekunda borio za titulu u Engleskoj (i Siti je uspeo da odbrani opet spektakularnim preokretom u samom finišu, a Stiven Džerard se ponovo "okliznuo"), dok je Real dosta ranije osigurao 35. šampionsku titulu u Španiji. Ovde kod nas ima mnogo više simpatizera Liverpula (naročito među nekom populacijom u "srednjim godinama" koja je počela da prati evropski fudbal krajem 70-ih i početkom 80-ih), a opet sa druge strane niko normalan ne može da voli Real (da ga poštuju to svakako mogu). Ipak ove sezone Real, kao retko kada u svojoj prebogatoj istoriji, ima ulogu "autsajdera" u Ligi Šampiona i simpatije ljubitelja fudbala, naročito zbog načina na koji su iz potpunog nokdauna eliminisali trenutno najomraženije ekipe u Evropi, "plastičnjake"- PSŽ i pomenuti Mančester Siti i to na kakav način, sa tri brza gola, uglavnom "veterana" Karima Benzeme koji igra svoju najbolju sezonu u karijeri! Ako ništa drugo moći ćemo da gledamo duel dva meni najsimpatičnija trenera, harizmatičnog Nemca Jirgena Klopa i Italijana Karla Anćelotiija koji je više osvojio u stvarnom životu nego većina ljudi u video igricama tipa Fudbal Menadžer!

Desetak kilometara jugoistočno se nastavlja Rolan Garos.

Sam, potpuno sam u svojoj pustinji. Oko njega u nedogled. SAM! Da li hoda, korača? Ne zna. Da li razmišlja? Da. O čemu? Ne zna. Misli se kovitlaju bez konca i kraja, nepovezane, nijedna se ne zadržava ni delić sekunde, odlaze ne zaustavljajući se, samo odlepršaju i kao da ih nije ni bilo. Već ga zatrpavaju nove, nove, nove ali i one traju tek tren. Bacio je pogled metar, dva ispred sebe. NIŠTA. Nema peska, nema ničega, pustoš dokle god oko dopire na svih dvesta sedamdeset strana. Počinje da shvata, nije on u pustinji, pustinja je u njemu! Uz ogroman napor volje uspeo je da zadrži

           Viriš kroz ključaonicu u sobu, s fasciklom u ruci. Vidiš golog čoveka kako stoji na sred sobe. Čovek u crnoj haljini vreba iz mraka. Sveća i prsti oko nje ga odaju. Spremna je za uzglavlje ali još ne gori. 

            Pitaš:

            - Ko si ti?

            Pitaš:

            - Zašto si go?

            On se okreće i kaže:

            - Svi u životu nekada moraju da stoje goli. Tako i predsednik republike mora nekada da stoji go! Ja sam predsednik republike!

            Trudiš se da razumeš kako ali jasno ti je samo da si to ti, kada ostariš.

            Nešto ti se dešava ali ti ne znaš šta je to?

Pre par dana kevi prekipelo da se zeza po drzavnim bolnicama (cekanje, zakazivanje ...) i pita me da pogledam kako stoje stvari sa privatnim zdravstvenim osiguranjem.