Naslov bloga je i naslov intervjua sa Nikolom Đuričkom iz jednog od januarskih brojeva Ekonom:easta... Taj naslov, a možda i ceo intervju, inspirisao me je da napišem ovaj blog.

Juče smo mogli da čujemo kako se i MMF oglasio oko pokušaja naše Vlade da izvrda dogovor sa njima. Hajde da pokušamo plastično da objasnimo našu situaciju:

- imamo problem da više trošimo nego što možemo da zaradimo

kao u nekom stripu Alana Forda mi na ovakav problem odgovaramo potpuno suprotno i pričamo o

POVEĆANJU PLATA :))) 

Poslanici britanskog parlamenta, u deklaracijama za refundiranje troskova, uzimali su od drzave lovu i za sluzavke, za uklanjanje puzavica s kucnog dimnjaka, unajmljivanje istrebljivaca krtica u dvoristu, konopac za jarbol, za ciscenje kanala oko seoske kuce, kucice za patke, porno filmove...

I sad 392 poslanika moraju da vrate lovu koju su uzeli od drzave, a

Prenosim tekst koji će biti objavljen u sutrašnjem broju zagrebačkih "Novosti" a koji je napisala novinarka Paulina Arbutina.

 

Petnaest godina poslije dovršetka prijedloga mirovnog plana Z4 (kraj januara 1995. godine u Zagrebu) gotovi svi naši sagovornici slažu se u ocjeni da egzodusa srpskog stanovništva iz Krajine ne bi bilo da je taj plan bio prihvaćen. Međutim, sasvim je drugo pitanje da li je on u ondašnjim političkim i društvenim okolnostima sa hrvatske strane uopće mogao biti ozbiljno nuđen, a sa srpske usvojen.

Po mirovnom planu međunarodne

Veliki su oni ljudi i oni narodi koji čuvaju svoj ponos ali imaju i moralnu snagu da se izvine za stid i sramotu koja je učinjena u njihovo ime, pa i da se izvine kad lično nešto pogreše.

Nedavno se patrijarh srpski gospodin Irinej izvinio za jednu neopreznu, pogrešno interpretiranu, ili šta god bilo, ali neprijatnu izjavu. Ako jedna takva veličina može da se izvine, onda je neshvatljivo ovo natezanje oko deklaracije o Srebrenici, jer se ne radi o samoj deklaraciji već odnosu prema onome šta je učinjeno i politici koja je do toga dovela.

Iako Deklaracija ne znači nikakvo poniženje, izvinjenje već samo konstataciju da ne prihvatamo kolektivnu krivicu  i da osuđujemo zločin, to se koristi za iskazivanje visoke patriotske svesti i odbrane srpskih nacionalnih interesa.

Kada bih se ja pitao deklaracija o Srebrenici bi  imala kratak tekst:«Srbija osuđuje tamo počinjeni genocid/zločin i one koji su ga počinili i sa indignacijom odbija i odlučno će se u svakoj prilici suprostaviti svakoj incinuaciji o kolektivnoj krivici srpskog naroda. Srbija ne smatra ni jedan narod kolektivnim zločincem i ne dozvoljava da se takva kvalifikacija  pripisuje srpskom narodu. Zahtevaćemo i od međunarodnih institucija da se takvo ponašanje kvalifikuje i sankcioniše kao raspirivanje nacionalne i verske mržnje.”

Nacuo sam da je pukao neki stub nosach na Gazeli. Cinici medju nama mogli bi da upitaju da li je to Beograd i zaista krenuo da se raspada pod teretom svoje demokratske vlasti i njenog najistaknutijeg celnika, belog i heteroseksualnog Dragana Djilasa. Ali braco i sestre, ne nasedajmo na ociglednu provokaciju i nedajmo Takvima prostora da se na Takav nacin bave likom Heteronacelnikovim!

Avganistan, priča druga

Razgovor sa mojom dugogodišnjom prijateljicom, sada nevladinom aktivistkinjom u Kabulu.

Upozoravam da su neki delovi teksta potresni.

градоначелник драган ђилас данас је гостовао у "кажипрсту" и причао на разне теме. кога интересује вероватно се има наћи на b92.fm-у. ништа спектакуларно. мој коментар би био музички интермецо доле и порука boys don't cry.

 

Prve reakcije srpske Vlade na pojavu svetske ekonomske krize bile su neozbiljne i sadržale su izvesnu dozu cinizma. Premijer i neki njegovi ministri negirali su tada mogućnost proširivanja efekata te krize na Srbiju, a njen predsednik je gotovo likovao jer je bio uveren da siromašne zemlje, kakva je Srbija, neće osetiti posledice zbog toga što nam je privreda, na svu sreću, bleda i malokrvna, sasvim slična njemu.

Kada im se, posle nekoliko meseci, stvarnost podsmehnula, Žalosna sova sa ministrima i komandant Mark su preinačili svoju glupost i u Miloševićevom stilu

 

*  "Generalni direktor ‘Zelenila' kaže da će kao kompenzaciju za emotivni šok zbog seče stabala, građani dobiti najmoderniji drvored u Beogradu. U okviru akcije biće isečeno oko 400 platana, a zasađeno 500 novih stabala."

Pitam se, sta li to znaci "najmoderniji drvored"?

Mozda nesto iz repertoara  staljinisticke tradicije "obnova i izgradnja", "srusi pa zabetoniraj", menjaj "staro i prevazidjeno" za "novo i moderno" i pricama o posleratnom cupanju i lozenju parketa? Ili ono iz vica "izgradicemo bolje i starije"? Nastavak sledi u vidu sece 400 platana na Bulevaru kralja Aleksandra.

 

 

Ja ne mogu da shvatim da jedna evropska prestonica u dvadeset i prvom veku odlucuje da sasece stari drvored od 400 platana!

Onda se setim: pa mi zvanicno i nismo evropska prestonica.