Evo, samo što nije 4. februar, kad se tradicionalno priređuje "Molitveni doručak" u vošingtonskom hotelu Hilton. Tog dana se tamo sjati više od tri hiljade zvaničnika iz čitavog sveta.

I ove godine će nekolicina ljudi iz Srbije put Vošingtona kako bi prisustovali tom događaju. Vuk Drašković, Vlajko Senić, muftija beogradski Muhamed Jusufspahić i potpredsednik vlade Srbije Ivica Dačić.

Dačić je zapravo već nekoliko dana u SAD-e. Odlazi prvi put u Vošington pa je red da to ne "zbrza", da se aklimatizuje i da na doručku bude čio i krepak. A za to je potrebno

Pozivam za svedoka predsednikovo pero i mastionicu da je Srbija podnela kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.

Da smo kandidaturu podneli u pravom trenutku, govore sledeći podaci, izvorno objavljeni u Blicu, a preneti na sajtu b92.

"Po efikasnosti antimonopolske politike Srbija se nalazi na 130. mestu,

Prvi minut

Naredba je naredba, to važi za vojnika. Zakon je zakon, kaže pravnik. Međutim dok za vojnika dužnost i pravo na poslušnost prestaju ako zna da je izvršenje naredbe zločin ili prekršaj, takvi izuzeci za pravnike (od umiranja poslednjeg sledbenika prirodnog prava) i važenje zakona i poslušnosti potčinjenih zakonu ne postoje. Zakon važi zato što je zakon, a zakon je zato što po pravilu ima silu da se sprovede.

Na početku moram da kažem dve stvari:

1. Ovaj blog sam neoprezno obećao  stefanu tačka hauzeru - pri jednoj raspravi da li nam je potrebna NLB (jadranska ) liga , mada čoveka ne poznajem.. Ali , ja držim reč.

2. Tekst nije protiv stanovnika Beograda.Mnogo rođaka i prijatelja imam tamo.Možda će i moj brat, a kasnije i moji klinci da krenu u Glavni grad stomakom za hlebom da odsanjaju srpski san.

    

Negde pred početak zime, u novembru prošle godine, neko je Vuku Jeremiću, finim diplomatskim diskursom, jedinim koji on razume, predočio da od odluke afričkih zemalja direktno zavisi hoće li Kosovo, sa ubedljivom ili manje ubedljivom podrškom međunarodne zajednice, nastaviti da se razvija kao samostalna, nezavisna država. Vuk je tu poruku, kao što smo rekli, razumeo, a još sa Cambridgea zna da je Afrika najtopliji kontinent, tako da je brže-bolje spakovao svoje uvek spakovane kofere i sa poslednjim jatima ptica selica odleteo u Ganu, Kongo i ko zna kuda.

Još se ministar

Gazela kleca

Pade mi na um taj opravdan vapaj gledajući ovu gužvu u gradu i sinoćna izjava direktora "Srbija - puteva" povodom obustave saobraćaja na jednoj traki "Gazele", gde kaže.."obustavili smo da ne daj bože most ne padne" ili tako nekako.

Suvišno je

Svakako nebih prepričavao privatni razgovor ni najpovršnije da mi na zadirkivanja o lošem "naprednjačkom" rezultatu u Odžacima nije kazao nešto gde sam se sa njim složio, a rekao je:

- Tamo nas je dobio Pajtić, ne DS. Isto kao što nas je dobio u

Kao novoimenovani regionalni savetnik za politička pitanja veoma sam se radovao svojoj prvoj poseti jugu Srbije. Nakon što sam tokom prve nedelje u Srbiji u ambasadi u Beogradu išao sa jednog brifinga na drugi, jedva sam čekao da, iz prve ruke, saznam sve o delu Srbije o kojem su mi ljudi na sastancima pričali.

Pre nego što nastavim, možda bi trebalo da se detaljnije predstavim. Iako sam stacioniran u Beogradu, pozicija je regionalna, što znači da, pored Srbije pokriva i Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. Svrha te nove funkcije jeste da obezbedi sveobuhvatniji strateški pristup radu na sprečavanju konflikata kroz projekte i programske aktivnosti, koje britanska Vlada finansira na Balkanu.

Iako su problemi u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu različiti, svi se sreću sa istim izazovima poput reforme sektora bezbednosti, jačanja uloge i funkcije građanskog društva i funkcionisanja etnički raznolikih zajednica. Obzirom da su se na ovim prostorima dešavali nekih od najkrvavijih sukoba u nedavnoj istoriji, nije iznenađujuće da tenzije još postoje.

Upravo ovaj poslednji izazov - funkcionisanje etnički raznolikih zajednica - odveo je mali tim ambasade i mene na jug Srbije. Taj deo Srbije, koji se graniči sa Kosovom i Makedonijom istovremeno je jedan od najsiromašnijih, ali i jedan od najinteresantnijih delova Srbije, u smislu etničke raznolikosti.

Od istraživanja na temu etničkih stereotipa na Balkanu posle najnovijih ratova, izdvaja se ono koje je sproveo Nebojša Petrović. On je 2002. godine istraživao mogućnosti pomirenja između Srba, Hrvata i Bošnjaka. Prema rezultatima tog istraživanja, Srbi i Hrvati jedni druge vide gotovo identično i ta slika je donekle, ali ne preterano, negativna. Bošnjaci