Beograd, 17. novembar 2812.

PREDSJEDNIK Ivo Josipović II danas se u srbijanskom parlamentu još jednom ispričao za zločine koje je hrvatski narod počinio prema Srbima u Drugom svjetskom ratu. 

"Prije nekoliko godina na ovome istom mjestu moj je prethodnik izrazio duboko žaljenje za zločine počinjene nad Srbima tijekom Drugoga svjetskog rata na području kvislinške tvorevine zvane Nezavisna Država Hrvatska. Njegova je izjava pomogla da se led otopi; dala je važan poticaj hrvatsko-srpskim odnosima", kazao je u Srbiji Josipović te dodao da ono što će reći ne služi kako bi se "led otopio", jer među "prijateljima nema leda".

O tome da će Srbi na Kosovu sami uklanjati barikade, napisao sam na ovome blogu dva teksta, jedan 23. 9. i drugi 27. 9. 2011. godine.

Evo, to se danas i događa, no videćemo hoće li biti još zatezanja. I koliko god zakasnela odluka o uklanjanju, bolje je tako, nego da se to dogodilo u nekim drastičnijijim uslovima.

No, postavlja se pitanje odgovornosti za katastrofalnu politiku naše vlasti i njene rezultate. A rezultati su očajni. Srbija na krajnjem repu zbivanja i sa vlašću koja očajnički pokušava danas dohvatiti kandidaturu za EU, a znala je jako dobro da će uz pomoć prepreka koje je sebi postavila stići u slepu ulicu.

Moja majka je negde otišla poslom. Ostao sam sam, a to nisam voleo. Radio Beograd drugi program emitovao je emisiju o Hektoru Berliozu. Čitao sam životopis oca srpskog pozorišta Joakima Vujića u stripu. Muzika s radija bila je hladna i uznemirujuća. U jednom kvadratu stripa govorilo se o knjizi «Putešestvije po Serbiji». Dopala mi se reč putešestvije. Bila je topla.

Onda se u stripu pojavio i Dositej Obradović. Njegov «Život i priključenija» nije mi ulivao poverenje. Najviše zato što nisam znao šta znači reč priključenija. Reč život pogrešno sam mislio da razumem.

Prvi april je idealan dan  za stupanje na snagu bilo čega, jer uvek postoji mogućnost da se izvadite "da ste se samo "šalili", te jednim  aprilililili možete izbrisati sve prethodno rečeno.

" Mož da bidne, ali ne mora da znači..."

 

Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija je po svoj prilici još jedna "kalaj rabota" jer je i on usvojen za nekog drugog, a ne za nas, za Srbiju, a posebno NE  za funkcionere ili političku nomenklaturu na vlasti.  I ta prokleta Evropa što nas tera da donosimo  zakone, tek koliko da postoje, bar na papiru.

A nesrećni Radoje Domanović, koga sam već previše puta citirao, pre stotinak godina je napisao:

I dok u Srbiji već nedeljama nema novoobolelih od malih boginja (stanje na dan 25.01.2019, poslednji prijavljeni slučaj pre 28.12.2018), Makedoniju "trese" (ne samo zdravstveno nego i politički) epidemija ove bolesti a o tome u domaćim medijima nema ni reči.

 

Stanje epidemije morbila u regionu

A sve je počelo u dečjem vrtiću (a gde bi drugde) u skopskom naselju Radišani kada je 19.12.2018. prijavljena lokalna epidemija. Obolelo je petoro dece, uzrasta 3-4 godine, u grupi nevakcinisane (a da li nas i to čudi) dece i jedna odrasla osoba (iz porodice obolelog deteta). Komisija za zarazne bolesti i nadležna epidemiološka služba donose odluku da se na dve nedelje zatvori pomenuti vrtić.

Kako odoleti sirenskome zovu da se ovaj momenat, koji danas nekako prolazi bez zaslužene pažnje, i na blogu ovekoveči? 

Manje, doduše, zbog političkog značaja - jer ništa se bitno, zaista, nije dogodilo - a više zbog slutnje da sutra više ništa neće biti isto. Odnosno  da će g-đa Pešić, g-din Kacin i još neke ličnosti iz intelektualno-političkog  tjelesnog zdruga našeg zamalo de Gola  namah okrenuti ploču. Dakle,  gde smo stali sa pregovorima?

vesti b92;

Izvor: Tanjug 

Beograd -- Ivica Dačić je izjavio da su u diijalogu s Prištinom na vidiku veliki problemi, da nema novih dogovora i da ne zna o čemu bi trebalo da informiše parlament.

"Nema dogovora, jer prištinska strana ne prihvata i ne želi da razgovara da Zajednica ima bilo koji instrument vlasti, izbore, organe, izvršna ovlašćenja...", rekao je Dačić novinarima u Palati Srbija.

Evo i mene na blogu 92-ojke. Negdje u dalekoj Gvatemali, u čarobnoj Antigvi, čija španska arhitektura stotinama godina odolijeva što revolucionarima, što velikim vodjama , što u moderno doba onome što se na ovim prostorima zove građevinska mafija, Veran me lomio da se prihvatim tog odgovornog zadatka. Onda me, po povratku, preuzeo Dejan Restak, a dotukla Vesna Dozet. I tako sam ja, iz lijepe naše, viva vero patrije, došao u vaše dvorište. Kao veliki brat. Imate pravo da me odmah izbacite, a čak i ako me duže zadržite, da ne kažem do kraja (Velikog brata), unaprijed se odričem

Masovnost i žestina građanskih protesta u Sloveniji, začetih krajem novembra u Mariboru, iznenadili su srpsku javnost. Uprkos šturim i kontrolisanim informacijama iz uzavrele Slovenije, između redova se može naslutiti da je reč o pobuni sa elementima prave revolucije.

Zašto baš u Mariboru i zašto baš sada? Poznavaoci lokalnih prilika tvrde da je Maribor od osamostaljivanja Slovenije 1991. godine bio mesto eksperimenata novog kapitalističkog sistema. Kap koja je prelila čašu je tzv. javno-privatno partnerstvo, gde preduzetnici, uz pomoć gradskih moćnika, u ovom slučaju gradonačelnika Franca Kanglera, skidaju kajmak.

Hrvat Marko Polo rodio se 1972. u Francuskoj i, kada ga je godinu dana kasnije usvojilo jedno norveško brodogradilište, dobio je ime Peter Wessel. Kidnapovali su ga Holanđani 1984. i preimenovali ga u Zeelanda, a kada je godinu dana kasnije pripao firmi Stena Line, dobio je ime Stena Nordica. Konačno, 1988. godine usvaja ga Jadrolinija i daje mu ime Marko Polo - po onom čuvenom možda Hrvatu, koji je davne 1254. godine možda rođen u Korčuli (gde može da se obiđe njegova možda rodna kuća), imao nesporno državljanstvo Mletačke Republike i...