U ovom dijelu bavim se prvenstveno bosnjackim politickim reakcijama i nedostacima pravosudja u Sarajevu.

Tokom strastvenih diskusija ucestalo se spominje stav Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju koji je navodno, kako tvrde krugovi bliski bivsem clanu Predsjednistva BiH, proglasio Ganica i ostale

Znam da nema ništa gore ovde na blogu nego komentarisanje vesti sa B92, ali nisam mogao da izdržim, kad sam ovo video.

Za one koje mrzi da otvaraju linkove, evo motivacije:

"Turisti koji budu dolazili u Crnu Goru moraće da plate eko-turističku taksu, a moći će da unesu najviše kilogram suve hrane, litar alkoholnog i dva litra bezalkoholnih pića u originalnoj ambalaži, saopštila je portparolka Ministarstva turizma Jelena Paović."

Dakle naše južne komšije (bivše ono drugo oko u glavi) su lude k'o struja - rešili su da osim turizma stimulišu i trgovinu - do poslednjeg turiste.

Već vidim kako Grčka, Bugarska i Turska spremno odgovaraju na ovaj izazov, spuštajući svoje kvote za turističke gepeke na 500, 400 i 250 grama, a tečnost do 100ml, k'i u avionu :)

Izašla knjiga "Opasna sećanja i pomirenje"

Opasna sećanja i pomirenje: Kontekstualna promišljanja o religiji u postkonfliktnom društvu, Ex Libris, Rijeka, 2012, 374. str

U izdanju Ex-Librisa iz Rijeke je izašla nova knjiga pod nazivom "Opasna sećanja i pomirenje: Kontekstualna promišljanja o religiji u postkonfliktnom društvu". Knjiga je štampana uz pomoć nemačke organizacije za promociju kulture i knjiga Traduki i predstavlja zbornik radova sa istoimenog naučnog skupa održanog prošlog leta u Domu Omladine u Beogradu u organizaciji Centra za istraživanja religije, politike i društva.

Knjigu su priredili Srđan Sremac, Zoran Grozdanov i Nikola Knežević a radove su objavili sociolozi, filozofi i bogoslovi iz zemalja bivše Jugoslavije kao i velika svetska imena iz oblasti religije, poput Jurgen Moltmanna, Miroslava Volfa i Alide Asman.

Knjiga će biti svečano predstavljena na naučnom skupu "Mediji, religija i nasilje u postkonfliktnom društvu" koji se održava 18 i 19 maja u Domu Omladine u Beogradu, u 19 časova.

Siguran sam da svako od vas, dragi moji budimski i peštanski sugradjani, poznaje Bilju. Kako koju Bilju? Pa, onu koja živi tu, na šestom ćošku. Mislim, od mene na šestom, ako se ne računaju i one nove ćoškaste građevine oko peštanskog Korvin mozija. A ako se računaju, onda to ispadne mnogo više ćoškova. Ali, broj u ovom slučaju, a ni inače uopšte nije važan, pogotovo

 

 Ništa ja, nego samo onako... čisto da se zna.

Ovde a i šire

 

Od istraživanja na temu etničkih stereotipa na Balkanu posle najnovijih ratova, izdvaja se ono koje je sproveo Nebojša Petrović. On je 2002. godine istraživao mogućnosti pomirenja između Srba, Hrvata i Bošnjaka. Prema rezultatima tog istraživanja, Srbi i Hrvati jedni druge vide gotovo identično i ta slika je donekle, ali ne preterano, negativna. Bošnjaci

 

Dragi moji,

Evo nekoliko odlomaka iz mog novog romana ISAIJA, na koji sam ovih dana definitivno stavio tačku i koji će vas u knjižarama čekati od oktobra. Ili bar one koji još uvek svraćaju na takva mesta - u Grand zemlji tako retka.

 

 

Као и сваког јутра, стражар

Naravno, prvo je potrebno reći više od nekoliko reči o polufinalu. Ono što ni(je) bilo vidljivo na ekranima je poluprazna Telenor Arena i ubeđivanja novinara su se uglavnom svodila na to da li je Arena još više prazna nego Olympisky Arena prošle i beogradska Arena pretprošle godine. Imam utisak da je

„Učinilo se sve što je trebalo biti učinjeno, ponovile su se drevne riječi, djela i utvare, odjekivale su trube, pjevali su se hvalospjevi o Kristu i Djevici Mariji, potom hvalospjevi o princu Lazaru i kletve za izdajnika Kraljevića, i ponovo hvalospjevi o o drugim prinčevima, vojvodama, grofovima i kralju Tvrtku, te kletve za one koji su si utvarali da su veći junaci od njih. Na kraju, vidjevši da to nije pomoglo sjetili su se klicati svjetoj Srbiji, preslavnoj Vlaškoj, Bosni koja smrt ne poznaje, Albaniji koju je orao rodio, i tako redom ali, kako se činilo, bilo je kasno za sve."

Ismail Kadare

Naravno da se podaci o nekim osobama prikupljaju, ali u Srbiji nemamo čak ni priliku da saznamo njihov broj. Kada ne znamo njihov broj, nemamo prilike ni da saznamo zbog čega se ti podaci prikupljaju. Ako se zna da se na neke "glasnije" nevladine organizacije gleda itekako sa podozrenjem, ne bi me čudilo da je i u Srbiji na delu prikupljanje podataka o predstavnicima nevladinih organizacija.