Način na koji se na prostorima bivše SFRJ tumači bliža i dalja istorija više podseća na moralno-političke pripreme za nove obračune I ratove nego na pomirenje po ugledu , recimo na Skandinavce. Glavni problem je nedostatak ljudskosti I hrabrosti da se priznaju i greške pa i zločini svoje strane već se uvek pokuša za sve apsolutno okriviti drugi, a mi smo anđeli.

Dva ilustrativna primera za ovo su  nedavni tekst Viktora Ivančića u kome neka učiteljica Smilja pokušava objasniti deci domovinski rat pa se upetlja da je ni Sonja Biserko ne bi shvatila a kamoli deca.

Drugi primer je kako je vladina kancelarija za KiM pripremila nastavni material o pogrom Srba 2004.godine. Težište I jedne I druge priče nije na objašnjenju onoga šta se I kako desilo već raspirivanje mržnje prema Srbima odnosno Albancima.

Pa evo tih priča:

Недавно је у хотелу „Клуб А", на Копаонику, човек пио јутарњу кафу и разговарао мобилним телефоном.

„Ћао, нашао сам ти посао у ЕПС-у", говорио је. „Радићеш у протоколу код генералног директора. Плата је 50.000, није велика. Али кад једном тамо уђеш остаћеш заувек. Интервјуисаће те генерални наредне недеље, у четвртак."

Е, последица оваквих и сличних разговора је да је српска држава највећи послодавац не само у региону већ богами и у Европи.

Погледао сам податке и ево шта сам нашао.

Da će Sonja Biserko svedočiti pred Međunarodnim sudom pravde kao svedok Hrvatske u tužbi protiv Srbije za genocid, svojevremeno je izazvalo, pored velike medijske pažnje i veliku nevericu. Jer, nije uobičajeno, naprotiv, veoma je malo primera, da pred međunarodnim sudovima građani svedoče protiv svoje, a u korist duge države, pogotovo u tako krupnim i nadasve osetljivim slučajevima kakav je genocid. Ipak, to se nedavno desilo jednoj državi, a kojoj bi drugoj, nego Srbiji. Gospođa Biserko svedočila je pred MSP 04. marta 2014.g, a danas je prestao embargo na sadržaje njenog svedočenja i unakrsnog ispitivanja od strane zastupnika Srbije. Šta je to posvedočila Sonja Biserko, jedan od 12 svedoka, koje je predložila Hrvatska da bi dokazala svoju tužbu za genocid, od kojih je samo 6 ispitano iza zatvorenih vrata MSP?

Манипулација, ситних и крупнијих, увек је било и биће их. Навикли смо на њих толико, да их често прихватамо прећутно, као део менталног колорита којим смо окружени. Многи од оних који их практикују, чине то само изузетно, онда када се мора. Рекло би се да невиних у том погледу нема: ни детета пред родитељем или васпитачицом, ни средњошколца пред разредним старешином, ни студента пред професором, ни супружника пред супружником.

Da li vam se čini prepoznatljivim makar nešto u ovom pismu mladog hrvatskog preduzetnika, koji je otprhnuo da živi i radi u inostranstvu, pisma koje je poslao redakciji hrvatskog portala Index.hr i koje je za nekoliko dana postalo hit na društvenim mrežama..? Ko nije video, sada ima priliku. Može se povući jasna paralela između "tamo kod njih" i "ovde kod nas". Ta paralela, kako mi se čini, pokreće jednu opservaciju koja je mnogo bremenitija i komplikovanija od uobičajenih, svakodnevnih konstatacija o birokratizovanom aparatu, parazitizmu i latentnoj destrukciji. Cela stvar je još potresnija nego što se inače čini.

"Pišem vam iz jedne velike europske zemlje u koju sam se sklonio od neučinkovite i tragično loše Domovine Hrvatske. Želio sam nekome prikazati stvarne probleme zbog kojih mladi bježe iz Hrvatske i koji su doista problemi zašto oni koji mogu biti uspješni biraju alternativu.

... objavite na Tviteru ili Fejsu!

Metaforičan naslov: zgrada je Srbija, požar je tamošnja ekonomska situacija, a tvitovanje i fejsovanje je iznošenje mišljenja, analiza i sugestija nemetaforničnih virtuelno-realnih prijatelja na previsokim nivoima svesti i bitisanja.

Izvinjenje: ja bih sada morao da radim, baš frka na poslu, ali kako to često bila baš mi se sada i pričitalo blogova, i prikomentarisalo, a i zasvrbelo da nešto "više" iscedim iz malo znanja, uglavnom neproverenog, i puno pretpostavki, pa logike sumnjivih strukturalno-dinamičkih osobina.

Kada smo mi, nas tri ortaka, u prvo .com pucanje ušli pre više od deset godina sa oko 100 zaposlenih u firmi to je bila "divna" prilika da teorijsko znanje nižeg kvaliteta koje je bilo ispod časti nama "intelektualcima", pa značajnim "teoretičarima" i "ideolozima", ipak proverimo i u praksi - kako preživeti bez otpuštanja nama dragih i pametnih, pa vrednih kolega i prijatelja.

Jutros je 70 rudara slovenačkog rudnika Trbovlje-Hrastnik sišlo u jamu sa namerom da iz nje izađe tek kada država ispuni njihove zahteve. Rudari štrajkuju i ne traže mnogo. Kao što nikada mnogo nisu tražili, niti su imali. Samo zahtevaju da im se isplati cela januarska plata i da 135 rudara koji su postali višak dobiju obećane otpremnine.

Razgovori sa resornim ministrom više nisu pomogli, rudari su odbili da odlažu svoj štrajk, traže ono što su zaradili i ono što im je obećavano. I dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, rudari će ostati u jami. Sa sobom su jutros poneli, kako kažu »prnje« i »nešto malo za jelo«. Mnogo više od malo i tako nemaju.

Изненадни пљусак, какве у Будимпешти последњих година ретко виђамо, скратио је моју вечерњу шетњу и приморао ме да се трчећи докопам наткривеног трамвајског стајалишта. Почех да жалим што ми је првомартовска

[Искажи своју муку]

Стварање нација

Национализам је европски изум новијег датума. Народ је постао основ политичког одређења државе крајем 18. века. У то време национализам почиње да обликује свакодневно осећање и понашање ширих народних маса.

Први облик национализма се појавио у 17. веку у Енглеској да би се затим проширио на Француску и Америку. Он је био заснован на праву сваке људске групе, која себе препознаје по националној основи, да конституише државу. Када би тај облик био примењен данас у Србији, његове поруке би билe: „Косово је држава" и „Војводини аутономија".

Uskoro će kardinal Stepinac biti proglašen za sveca – zvanično je najavio Vatikan. 

Sa nekim drugačijim tokom stvari, moglo se možda reći da je bestijalni pokolj srpskog stanovništva koji su počinili hrvatski klero-fašisti tokom II sv. rata bio stvar jednog posebnog istorijskog trenutka, koji se tako udesio i tako nahrupio da se zlo nije moglo izbeći, međutim...