Blazenstvo se nalazi u ukusu, a ne u stvarima.

Covek je iskreno srecan kada se izbori za ono sto voli, a ne kada dobije ono sto drugi smatraju da treba voleti.

 

Hristos se rodi!

Menadzmentu B92, 

Recite javno zasto se skinuli tekst Dusana Masica? Nema potrebe da  vam se objasnjava ko je novinar Masic. Nema Srbija mnogo ljudi koji rade za najvece svetske medije, kao sto Masic radi.

Recite  sta je bilo sporno u najcivilizovanijem tekstu koji jedan novinar moze da napise? Recite koja je ruzna rec napisana, koja je psovka upotrebljena, koja je pretnja upucena i kome? Koji to novinarski standard nije ispostovan? Recite zasto tekst, koji moze da se izucava kao Osnovi novinarstva, skidate sa vaseg sajta?

Da li ste svesni da ste upravo danas, kada

13. januar

Sećate se Giacomo Venturelli i Violet Biru - Italijana i Malajke na putu oko sveta biciklima? Upoznali smo se pre oko godinu dana, negde u čileanskoj Terra del Fuego, nakon celodnevnog pedalanja kroz pampas sa jakim čeonim vetrom. Ja sam našla smeštaj u jednoj od radničkih prikolica, sa zajedničkim kupatilom i velikom kuhinjom, koje su se izdavale po prihvatljivoj ceni od oko šest evra.

Već sam se bila smestila i krenula sam pod tuš, kada sam ih videla na parkingu: Đakomo na ležećem biciklu, Violeta na klasičnom. Nisu želeli da plaćaju smeštaj, već

Na skoro pustoj peščanoj plaži, dok se sunce spremalo da snažnim ritualnim zamahom svojim crvenim plaštom obznani smiraj još jednog letnjeg dana, dvoje ljudi završavahu svoje delo. Činili su to s toliko pažnje i ljubavi da na trenutak pomislih kako će svoj zamak premazati nekom meni nepoznatom tečnošću i poneti ga sa sobom, kao božanski dar tog neponovljivog predvečerja.

Ali,

 4. septembar

Ponekad sanjam da negde kasnim. Upinjem se i upinjem da stignem gde treba, ali sve je van moje kontrole. Kasnila sam tako na feri, avion, voz, autobus, a jednom i negde gde se išlo biciklom – i bilo je nepojmljivo strašno, kako to obično biva u snovima. Međutim, nikada ranije nisam sanjala da sam nekuda požurila, da sam krenula prerano, a sa istim tim frustrirajućim osećanjem da ne mogu više ništa da promenim.

Pre nekoliko noći bila sam upravo u takvom filmu. Naravno, san je bio vezan za moj nastavak putovanja Panamerikom. Nisam upamtila detalje, ali

If our perception shapes our world, or our own individual interpretations of the base reality unfolding in this biosphere create our subjective image of the world, we must understand that we are conditioned culturally and socially to pigeonhole other groups of Earthlings and brand things, events, processes and individuals in certain ways. And if we accept that the planet we inhabit is a single living organism and we are veritable cells within that organism, we can extend our empathy to every living being on the planet.

I would not suggest that the various group-think mind sets, organizational

In dense, diversified city areas, people still walk, an activity that is impractical in suburbs and in most gray areas. (Jane Jacobs: The Death and Life of Great American Cities)

 

U mnogim delovima sveta automobil je prerastao značaj prevoznog sredstva i postao neka vrsta telesnog produžetka, obaveznog priključka ljudima. Bez automobila jednostavno se nikuda ne izlazi, automobil se ostavlja na mestu što bližem krajnjem cilju kako bi se smanjila potreba za pešačenjem. Šetanje gradovima, lutanje, tumaranje, ostavlja se samo besposličarima i onima koji ne mogu sebi da priušte kola.

Javni prevoz, stub evropske civilizacije, u Americi (govorim o celom kontinentu, od severa Kanade do Ognjene Zemlje) kao ozbiljna institucija postoji samo u nekoliko velikih gradova. Drugde vas život vrlo brzo podseti da je automobilska industrija vlasnik kontinenta. Kada sam se prvi put našao u Južnoj Americi i počeo da živim u São Paulu, nekako se nisam tome nadao, ali sam vrlo brzo shvatio da ovde ne samo da je automobil «ljudima koji drže do sebe» najdraži prijatelj, već da su oni najbogatiji prevazišli i taj stadijum, i voze se privatnim helikopterima da bi izbegli mešanje sa vlasnicima automobila u zakrčenom saobraćaju. Upozorili su me mnogi dobronamerni (vlasnici automobila) da su gradski autobusi i vozovi jako opasni, i da se njima ne treba voziti. Nekoliko meseci kasnije shvatio sam kolika je to besmislica, i od tada mi je život postao lakši. No, to je već druga priča.

Registracija za ovogodišnje finale Laboratorije slavnih, koje će opet biti emitovano na RTS-u, traje još nekoliko dana. Za one koji su propustili inče i inče tekstova u štampanim medijima (izvinjavam se što ne koristim metrički sistem, ali inče u izrazu „column inches" jednostavno ne možete zameniti centimetrima) i sate i sate televizijskog programa tokom poslednje 3 godine, evo male pomoći.

 

On March 27, at 20:30, I am sure I was watching television when I could have been sitting in the dark, saving the planet.

It was Earth Hour (I learned today, a few days ex post facto). During this hour, we were meant to turn off all our electric conveniences including the lights, television, and phone chargers (I am not sure if we could use phones or not... I did not read the rules yet). And somehow someone was supposed to count all the kilowatt hours we saved during this hour.